Prouèavanjem i nauènim prognoziranjem
seizmièkih pomeranja, zemljotresa i naleta cunamija u Rusiji
bavi se Objedinjeni institut za fiziku Zemlje, Ruske akademije
nauka. Poslednjih decenija, a naroèito poslednjih godina
aktivnost ove nauène ustanove ukazuje na ostvarive moguænosti
predviðanja
Prouèavanjem i nauènim prognoziranjem seizmièkih pomeranja,
zemljotresa i naleta cunamija u Rusiji bavi se Objedinjeni
institut za fiziku Zemlje, Ruske akademije nauka. Poslednjih
decenija, a naroèito poslednjih godina aktivnost ove nauène
ustanove ukazuje na ostvarive moguænosti predviðanja
Kada je reè o zemljotresima, teritorija Rusije, u poreðenju
sa mnogim drugim zemljama, prilièno je bezbedna. Oko 80
procenata teritorije dr¾ave nalazi se u zoni veoma slabih
uticaja seizmièkih pomeranja zemljine kore. Gotovo celokupna
centralna Rusija li¹ena je sna¾nih uticaja zemljotresa. Opasne
zone na evropskoj teritoriji su rejoni severnog Kavkaza, a na
azijskoj – Altajsko-sajanska planinska oblast, zona jezera
Bajkal, planine ju¾nog i istoènog Sibira, Sahalin i
Kurilsko-kamèatska oblast. Medjutim, sve navedene teritorije,
izuzev Kavkaza, retko su naseljene pa su, bez obzira na znatnu
povr¹inu zone visoke seizmiènosti, ru¹ilaèki efekti
zemljotresa sasvim mali. Sa druge strane, zapoèeto je
intenzivno osvajanje teritorije Sahalina, ispituju se prirodni
resursi poluostrva uporedo sa daljom eksploatacijom
naftonosnih rejona zapadnog i centralnog Sibira. S tim u vezi
od ogromnog znaèaja za Rusiju su medjunarodni projekti, pored
ostalih oni koji se odnose na osvajanje naftnih nalazi¹ta u
severnom delu Sahalina - “Sahalin-1” i “Sahalin-2” - i
projekat izgradnje cevovoda za transport sibirske nafte u Kinu
i Japan.
Institut najneposrednije uèestvuje u ekolo¹koj ekspertizi
projekata, procenjujuæi moguæe posledice seizmièkih uticaja na
objekte naftno-gasnog kompleksa. Poznato je kakve posledice
mogu izazvati ru¹enja naftovoda ili eksplozije gasovoda. Pri
tome, teritorije aktivne proizvodnje gasa i nafte aktivno æe
se naseljavati pa se stoga prema problemu procene seizmièke
aktivnosti u tim rejonima nauènici odnose sa posebnom pa¾njom.
Taj zadatak mogao bi se podeliti u vi¹e delova.
Pravci prouèavanja
Prvi je procena nivoa seizmièke opasnosti svake teritorije.
U 1997. godini u Institutu je zavr¹ena mapa op¹teg
seizmolo¹kog rejoniranja teritorije Rusije. Mapa je izraðena
po novim principima, uz primenu savremenog verovatnog prilaza
i uz uzimanje u obzir specifiènosti svakog konkretnog regiona.
Taj dokument je visoko ocenjen od strane rukovodstva zemlje i
prihvaæen kao normativni dokument od strane Dr¾avnog komiteta
za izgradnju Rusije. U principu, njime se utemeljuje odnos
prema proceni seizmièkih opasnosti na terenu. Potrebno je
naglasiti da slièna procena va¾i u du¾em vremenskom periodu -
pet stotina i vi¹e godina. Prirodno, pokazatelji procene za
tako dug vremenski period nisu dovoljni za re¹avanje prognoza
zemljotresa.
Drugi pravac prouèavanja seizmièke aktivnosti je neposredna
prognoza. To je mukotrpan posao. Prvi stadijum je dugoroèna
prognoza, koja se prote¾e na desetine godina. Srednjoroèna
prognoza obuhvata period od nekoliko godina. I najzad,
kratkoroèna prognoza obuhvata vremenski period u trajanju od
nekoliko minuta do nekoliko meseci. Po mi¹ljenju zamenika
generalnog direktora Instituta za fiziku Zemlje, akademika
Jevgenija Rogo¾ina samo kompleksan prilaz problemu
prognoziranja zemljotresa i cunamija odgovara razmerama
zadatka.
- Proteklo iskustvo prognoziranja zemljotresa u
inostranstvu i u na¹oj zemlji pokazuje da parcijalno
kori¹æenje pojedinih metoda ne donosi uspeh. Taj negativni
zakljuèak je i pokrenuo razradu nove koncepcije u na¹em
Institutu, koja se danas primenjuje u seizmièki aktivnim
regionima severne Evroazije, kontinentalne periferije na
Dalekom istoku Rusije, u Altajsko-sajanskoj oblasti Kavkaza.
Ta koncepcija ukljuèuje zajednièku interpretaciju razlièitih
predznaka zemljotresa u razlièitim etapama procesa sazrevanja
seizmièkog ¾ari¹ta.
U prvoj etapi vr¹i se dataljna procena seizmièke opasnosti
- seizmolo¹ko-tektonsko rejoniranje istra¾ivane oblasti, a na
osnovu detaljne analize kompleksa geolo¹ko-geofizièkih i
seizmolo¹kih podataka. Osnova za detaljna istrazivanja u tom
pravcu jeste nova mapa op¹teg seizmolo¹kog rejoniranja.
Procedura detaljne ocene seizmolo¹ke opasnosti omoguæava da se
otkriju i na mapu nanesu potencijalna seizmolo¹ka ¾ari¹ta
jakih zemljotresa i da se proceni maksimalna jaèina oèekivanih
zemljotresa. Opasni regioni predstavljeni su u realnim
razmerama, uz navoðenje pozicije u geolo¹koj sredini.
Potencijalna ¾ari¹ta su stabilne strukturne tvorevine u
Zemljinoj kori. One zauzimaju tek 20-30 procenata od povr¹ine
oblasti u celini i, s vremena na vreme, stvaraju sna¾ne
zemljotrese sa odreðenim periodom ponavljanja. Specijalni
paleoseizmolo¹ki metod, takozvani “trenèing”, omoguæava da se
potvrdi da je rejon potencijalnih zemljotresa pravilno
odreðen. Pomoæu ovog metoda prouèeni su seizmolo¹ko opasni
regioni na severnom Kavkazu, u gornjem Altaju i na Sahalinu, a
utvrðeni su i periodi ponavljanja zemljotresa za te regione.
Naredna etapa ukljuèuje posmatranje dugoroènih, u trajanju
od 10 do 12 godina, seizmolo¹kih predznaka zemljotresa. Kao
primeri mogu se navesti istra¾ivanja zemljotresa u zoni
Kurilskih ostrva i Kamèatke. U toj etapi mogu se razlikovati
regioni aktivnog i slabije aktivnog seizmolo¹kog procesa.
Treæa etapa predviða posmatranja srednjoroènih predznaka
stihije, u vremenu od 3 do 5 godina. Ti predznaci su uglavnom
seizmolo¹ki. Pri tom se koriste metode kao ¹to je otkrivanje
seizmièki aktivne oblasti, gde se registruje disonantnost
fokalnih mehanizama ¾ari¹ta sa slabom pozadinskom
seizmièno¹æu, otkrivanje sektora aktivizacije ili zati¹ja u
polju slabe i umerene seizmiènosti, posmatranja promena
seizmolo¹kog re¾ima u izdvojenom regionu.
Poslednja etapa vi¹estepene prognoze ukljuèuje posmatranje
kratkoroènih (od jedne godine do nekoliko meseci, dana pa èak
i minuta) predznaka moguæe tragedije. U datom sluèaju ¹iroko
se koriste moguænosti satelitske geodezije, tradicionalna
geodetska merenja, praæenja nivoa vode u bu¹otinama, rezultati
ispitivanja sastava i temperature podzemnih voda i gasova.
Prilièno je razvijena i srednjoroèna prognoza.
Zajedno sa Japancima
U praksi je i poseban sistem praæenja seizmièkih procesa na
Dalekom istoku. Na primer, u najopasnijim zonama u regionu
Petropavlovska Kamèatskog izgraðen je poligon na kome se,
pomoæu savremenih numerièkih stanica vr¹e posmatranja
razlièitih predznaka zemljotresa. Prate se pojave
elektromagnetskih anomalija, procesi promena Zemljine
povr¹ine, promene termo-polja. Vr¹e se i intenzivna
posmatranja kretanja nivoa podzemnih voda. Obavljena
istra¾ivanja omoguæila su da se precizno predska¾e Kronocki
zemljotres 1997. godine u istoènoj oblasti poluostrva
Kamèatka, zatim Ugljerski - u centralnom Sahalinu, avgusta
2000. godine, a takoðe i da se prognozira pojaèanje seizmièke
aktivnosti na ju¾nom Sahalinu, avgusta-septembra 2001. godine.
Prognoze su unapred predate Ministarstvu za vanredne
situacije.
U okviru poslova na srednjoroènim i kratkoroènim prognozama
za teritoriju Petropavlovska Kamèatskog, u Institutu je,
zajedno sa Geofizièkom slu¾bom Ruske akademije nauka, razraðen
i meðunarodni program. U oblasti prognoziranja zemljotresa,
Rusija tesno saraðuje sa Japanom, koji koristi podatke
dobijene na poligonima Rusije. Meðunarodni istra¾ivaèki centar
na Dalekom istoku je ruska stanica Karim¹ino, u sredi¹tu
poluostrva Kamèatka. Ta stanica je instalirana pre èetiri
godine naporima Instituta za fiziku Zemlje Ruske akademije
nauka, Geofizièke slu¾be Ruske akademije nauka i nauènika dva
japanska univerziteta. Stanica je jedinstvena po tome ¹to je u
regionu posmatranja nivo “industrijskih smetnji” veoma nizak
pa se u potpunost mo¾e koristiti osetljiva aparatura. U
blizini stanice èesto se dogaðaju zemljotresi, ¹to omoguæava
da se primenjuje savremena metodologija obrade podataka i
provererava niz teorijskih ideja.
U celini posmatrano, mre¾a seizmolo¹kih stanica na
Pacifièkoj obali zahteva delimiènu zamenu i modernizaciju sa
aspekta operativne veze - glavne komponente u sistemu
upozoravanja na nailazak zemljotresa i cunamija. U Rusiji je
sistem upozoravanja na cunami stvoren jo¹ pedesetih godina,
nakon sna¾nog zemljotresa na Kamèatki i severnim Kurilima. Taj
sistem je baziran na nacionalnoj mre¾i seizmolo¹kih stanica.
Operateri fiksiraju zemljotres, raspoznaju gde je epicentar,
utvrde snagu zemljotresa i odreðuju koliko je cunami opasan.