Poll
Question:
Koji vid interneta imate (kod kuce-ne racunaju se internet centri) ?
Option 1: Dial-Up
Option 2: ISDN
Option 3: ADSL
Option 4: Kablovski
Option 5: Satelitski
Option 6: Be¾ièni
Imajuæi u vidu da je dajl-ap veza nestabilna i da èesto “puca”, povezivanje u delovima grada koji koriste stare telefonske centrale granièi se s podvigom.
Broj korisnika interneta u Sloveniji i Hrvatskoj procentualno je neuporedivo veæi u odnosu na na¹e prilike, ¹to je posledica strate¹kog rada i tendencije da se razvije moderno informatièko dru¹tvo. Mi jo¹ kaskamo za njima.
NESTABILNO - Nezadovoljavajuæi broj internet korisnika u Srbiji (milion i po, ili tek 24,2 odsto populacije iznad 15 godina) rezultat je manje kvalitetnog i skupljeg pristupa internetu u odnosu na zemlje u okru¾enju. Prema poslednjim analizama, 84 odsto korisnika interneta u na¹oj zemlji ima pristup od kuæe, dok se èak 77 odsto povezuje modemski (dajl-ap veza).
Imajuæi u vidu da je dajl-ap veza nestabilna i da èesto "puca", povezivanje u delovima grada koji koriste stare telefonske centrale (®arkovo, ®eleznik, Miljakovac, Krnjaèa...), granièi se s podvigom. Modernizacija u toj oblasti podrazumeva prelazak na drugaèije vidove povezivanja, pre svega ADSL, kablovski ili satelitski internet.
Za pripadnike najbrojnije skupine korisnika, cena sata kori¹æena interneta iznosi, primera radi, od 18 do 23 dinara u "Beotel Netu", a u sluèaju da preko istog provajdera ostvarite neogranièen pristup internetu, platiæete za mesec dana 626 dinara (90 dana ko¹ta 1875 dinara).
"Sezam pro", jedan od najstarijih provajdera, mesec kori¹æenja interneta naplaæuje 499 dinara, a "brzi internet", ili ADSL, ko¹ta od 1.250 dinara, u zavisnosti od paketa usluga. Osnovna prednost te tehnologije jeste velika brzina internet veze, putem kori¹æenja analogne telefonske linije, bez zauzeæa i bez otkucavanja impulsa.
Provajder kablovske televizije i kablovskog interneta "SBB" obavlja inicijalno prikljuèenje, instalaciju i konfigurisanje modema za 1.500 dinara, a cene paketa usluga kreæu se izmeðu 500 i 3.500 dinara.
Najmanji procenat korisnika slu¾i se satelitskim internetom, pre svega zbog nedovoljne opremljenosti PC konfiguracija. U sluèaju da je va¹ raèunar podesan za satelitski internet prijem, meseèna pretplata iznosi od 1.200 do 3.000 dinara, u zavisnosti od brzine prenosa informacija.
Pored navedenih moguænosti, za one koji nisu u prilici da pristupe internetu od kuæe ili na radnom mestu, usluge povezivanja obaviæe internet kafei. Sat kori¹æenja interneta u tom sluèaju ko¹ta od 60 do 100 dinara.
24 sata
Kad sam jednom prilikom prièao sa jednim studentom Amerikancem koji je boravio u na¹oj zemlji, on se èudio kako kod nas jo¹ uvek postoji dial-up, kao, kod njih je to bilo zastarelo jo¹ pre 10 godina. :roll:
U Srbiji imam ADSL, sto kao nije spora veza, ali verujte mi, u Francuskoj mi je 200 puta brza veza (100 Mb/s).Mb ne znaci biohemicarka, cisto da znate.... :lol2:
evo ja da se pohvlim uvedose mi pre pola sata kablovski,a inace sam bila dial up...ludela sam....
Quote from: stef on 23-10-2006, 13:12:55
U Srbiji imam ADSL, sto kao nije spora veza, ali verujte mi, u Francuskoj mi je 200 puta brza veza (100 Mb/s).Mb ne znaci biohemicarka, cisto da znate.... :lol2:
a ja bas pomislila da to znaci.... :K :K :K
u svedskoj je 200Mb/s... imam prijatelja (u Svedskoj) koji je hteo da se onesvesti kada je video odusevljenje na mom licu prilikom skidanja jedne pesme brzinom 10kb/s prosle godine...
toliko o tome...
Ma znaju oni i sta je dial up i losa veza... Brzo su se navikli na njihove fancy broadband veze :K
Quote from: hulio_salinas on 23-10-2006, 19:09:09
u svedskoj je 200Mb/s... imam prijatelja (u Svedskoj) koji je hteo da se onesvesti kada je video odusevljenje na mom licu prilikom skidanja jedne pesme brzinom 10kb/s prosle godine...
toliko o tome...
znas li ti sta je 200 Mb/s? koliko sam ja upoznat (a dobro sam upoznat) najbrzi komercijalni internet ide do nekoliko Mb/s i to samo u japanu...verovatno si mislio na 2Mb/s (sto ima moj ujak u svajcarskoj)...
Quote from: Vampire 666 on 23-10-2006, 20:06:51
znas li ti sta je 200 Mb/s? koliko sam ja upoznat (a dobro sam upoznat) najbrzi komercijalni internet ide do nekoliko Mb/s i to samo u japanu...verovatno si mislio na 2Mb/s (sto ima moj ujak u svajcarskoj)...
e vrlo moguce... moguce da sam pomesao...
znam da mi je bilo nesto mnogo... verovatno sam se istripovao... :stid:
hvala, kolega... :K
Quote from: Vampire 666 on 23-10-2006, 20:06:51
Quote from: hulio_salinas on 23-10-2006, 19:09:09
u svedskoj je 200Mb/s... imam prijatelja (u Svedskoj) koji je hteo da se onesvesti kada je video odusevljenje na mom licu prilikom skidanja jedne pesme brzinom 10kb/s prosle godine...
toliko o tome...
znas li ti sta je 200 Mb/s? koliko sam ja upoznat (a dobro sam upoznat) najbrzi komercijalni internet ide do nekoliko Mb/s i to samo u japanu...verovatno si mislio na 2Mb/s (sto ima moj ujak u svajcarskoj)...
Vrlo si u pravu... Znam lika koji je u sloveniji testirao 20 Mb\S.. Opticki kabl, itd. Kaze ide ko nevreme.
Moguce je 200Mb\s.Bezicna, ali ne skida tom brzinom, vec ide 3-5Mb\s kada se nesto skida.
ja imam dial up!!!!!!!!!!!!!!
buuuuuuuuuuuuuuuuaaaaaaaaa!!
shmrc....
Quote from: smrda on 25-10-2006, 12:32:20
ja imam dial up!!!!!!!!!!!!!!
buuuuuuuuuuuuuuuuaaaaaaaaa!!
shmrc....
isto tako i cesto se desava da nece da mi otvori neke stranice sa ovog foruma, a znas koliko mi treba da skinem 2-3 mb :roll:
znam.....a onda i kad se smiluje da otvori...sve nesto razvuceno.....uzas jedan...
a najcesce...cannot find server...postala sam alergicna....
ali bolji si od mene garant...ja na dial up i staru centralu jos imam i dvojnika.....
e meni su dvojnika izbacili pre 2-3 god. a i do tada nam je bilo pulsno, a sad je tonsko biranje
i ja mislim da nam je nova centrala, a pre par meseci su nam ugradili kablovsku tv....
izgleda da su poceli da razvijaju ovaj moj deo zemuna :K
blago tebi......ja tek treba da se borim sa ptt...i sa dvojnikom...
Quote from: Zemunac on 25-10-2006, 13:29:43
Quote from: smrda on 25-10-2006, 12:32:20
ja imam dial up!!!!!!!!!!!!!!
buuuuuuuuuuuuuuuuaaaaaaaaa!!
shmrc....
isto tako i cesto se desava da nece da mi otvori neke stranice sa ovog foruma, a znas koliko mi treba da skinem 2-3 mb :roll:
Da, to mi je poznato...svaki put pomislim da nesto nije u redu sa forumom a ono ustvari provajder i dial up uopste-krsh!!!
Quote from: Bred on 29-10-2006, 17:56:51
Quote from: Zemunac on 25-10-2006, 13:29:43
Quote from: smrda on 25-10-2006, 12:32:20
ja imam dial up!!!!!!!!!!!!!!
buuuuuuuuuuuuuuuuaaaaaaaaa!!
shmrc....
isto tako i cesto se desava da nece da mi otvori neke stranice sa ovog foruma, a znas koliko mi treba da skinem 2-3 mb :roll:
Da, to mi je poznato...svaki put pomislim da nesto nije u redu sa forumom a ono ustvari provajder i dial up uopste-krsh!!!
i ja sam imala slicne tripove....
i onda sta mislite jel pametno uzimati nestko kao adsl ili kablovski, jel kazu da je to uglavnom za one koji koriste internet za posao a ne za zajebanciju??
Ja sam se odmorila od kada imam ADSL. Ja jako puno koristim internet i dok sam imala dial - up, sve zivce sam izgubila.
Quote from: Zemunac on 29-10-2006, 22:33:15
i onda sta mislite jel pametno uzimati nestko kao adsl ili kablovski, jel kazu da je to uglavnom za one koji koriste internet za posao a ne za zajebanciju??
veruj mi pametno je, jer kada ti dodje racun za telefon od 8000 samo zbog neta onda shvatis da je pametno... :wink:
Quote from: Zemunac on 29-10-2006, 22:33:15
i onda sta mislite jel pametno uzimati nestko kao adsl ili kablovski, jel kazu da je to uglavnom za one koji koriste internet za posao a ne za zajebanciju??
Prijavi se na beotelovom sajtu za studentski popust (mislim da je prijavljivanje do sutra).
Paket 256/64 sa popustom je oko 970 din.
Cena flat paketa je smanjena i sada mesecna rata za flat 256/64 iznosi 1390 umesto 1780 din. Studenti koji ostvare pravo na popust placace za ovaj paket 1250 din. mesecno jer je akcija pocela kada je cena bila 1780 din.
vidim da vas je dosta zadovojlno tim brzim vezama, al' ja to skoro necu uzimati, tako da mi preostaje da za 280 din kupujem 20 sati u veratu sto meni bas dugo traje :>, mada ono sto je KI rekao nije lose, al cu verovatno uzimati u kombinaciji sa jos nekim ljudima pa ce nas mesecno izaci jeftinije(mada ce malo biti teze oko povezivanja, jer ne zivimo u zgradi, nego po kucama, ali snaci cemo se....)
Quote from: masha on 30-10-2006, 13:40:39
Cena flat paketa je smanjena i sada mesecna rata za flat 256/64 iznosi 1390 umesto 1780 din. Studenti koji ostvare pravo na popust placace za ovaj paket 1250 din. mesecno jer je akcija pocela kada je cena bila 1780 din.
Koliko se secam, oni rekose da ce srazmerno padu cene paketa padati i cene za studente.. Pa sta ako se desi da za pola godine cene opet padnu!? Stud paket ce biti skuplji od regularnog!? Mada, nista me ne bi cudilo
Ja sam videla na njihovom sajtu da pise ovo kao sto sam rekla. Videcemo :wink:
Dial up je skup i glup...
Quote from: masha on 30-10-2006, 20:47:31
Ja sam videla na njihovom sajtu da pise ovo kao sto sam rekla. Videcemo :wink:
U pravu si... Ne mogu da verujem kakvi su... Pitam ih ja juce i sta ako cena opet padne pa standardni paket bude jeftiniji od stud paketa i dobijem zbunjen odgovor da se to nece desiti... Bzvz
Telekom najavljuje da poceti da prodaje svoje ADSL pakete...trebalo bi zbog toga ocekivati pad cena...
O najzad...
Ја имам ISDN, проток је 128 Kbps. Супер је и то што увек можеш и да телефонираш несметано... Претпостављам да је АDSL боља варијанта... Хм, баш бих волела да неко објасни све оне категорије из анкете...
АДСЛ
У технологији ДСЛ-а постоји неколико подврста, међутим, она која се данас најчешће користи је такозвана асиметрична дигитална претплатничка линија (ADSL-Asymetric Digital Subscriber Line). Асиметричност, заправо значи могућност бржег преноса података у даунлод-у (ка кориснику), него што је то у аплоад-у (пренос података од корисника ка мрежи). Већина најзанимљивијих апликација за кориснике на мрежи су асиметичне (видео на захтев, приступ Интернету, мултимедијални приступ, куповина од куће, итд.) где много више информација корисник "преузима" са мреже него што их њој "шаље". Обезбеђивање широкопојасних и телефонских сервиса преко АДСЛ линије се заснива на одвојеним претплатама. Телефонским сервисима се управља на нивоу комутационог чвора као и са осталим «традиционалним» претплатницима. Широкопојасним сервисима се управља на нивоу широкопојасне мреже од стране пружаоца ове услуге.
Кроз бакарну парицу може се пренети много више података него што је садржано у сигналу телефонског разговора. АДСЛ користи "вишак" овог капацитета за пренос информација, без ометања телефонског разговора који може да се одвија паралелно/истовремено. Читав принцип се заснива на томе да се одговарајуће фреквенције вежу за одређене задатке. АДСЛ технологија дели расположиви фреквенцијски опсег обичне бакарне парице на три дела. За говорну комуникацију потребан је ограничен пропусни опсег, јер људско уво може регистровати звук у опсегу од 20 Hz до 16000 Hz што представља само један део расположивог фреквентног пропусног опсега бакарне парице. Основни опсег који је предвиђен за телефонски саобраћај, посебним филтером, такозваним сплитер-ом, је одвојен од осталих опсега методом који гарантује да ће се телефонски разговор одвијати и у случају да АДСЛ закаже. Други опсег фреквенција преноси сигнал података који шаље информације од корисника ка мрежи (аплоуд). Трећи пропусни опсег је веза велике брзине ка кориснику (даунлоуд).
Постојећа телефонска инфраструктура је у првом реду намењена за пренос говора, тако да ова мрежа није у старту прилагођена за пренос података великом брзином. Због тога су потребне одређене измене на постојећој телефонској мрежи. Да би се створила мрежа за брзи пренос података базирана на ДСЛ услугама, потребно је обезбедити неколико врста мрежне опреме.
На страни претплатника налази се раздвајач и ДСЛ модем. Раздвајач је уређај који се веже на оба краја телефонске линије и служи за раздвајање ДСЛ сигнала од сигнала класичне телефоније или ИСДН-а. Преко раздвајач-а се прикључује обичан телефонски апарат или ИСДН терминални уређај и то у зависности да ли је АДСЛ реализован преко обичне телефонске линије или преко базног ИСДН-а.
ДСЛ модем/рутер се прикључује на други излаз раздвајач-а и омогућује проток података са корисничког рачунара на ДСЛ линију. ДСЛ терминални уређај (ДСЛ Модем/ДСЛ Рутер) који се спаја на рачунар и на ДСЛ линију, односно раздвајач, служи за пренос података. ДСЛ терминали се производе углавном у две везије:
* рачунар се спаја преко УСБ-а
* рачунар се спаја преко мрежне картице
У телефонској централи налази се ДСЛАМ (Digital Subscriber Line Access Multiplexer) кога чине раздвајач (сплитер) и ДСЛ модем. Улога раздвајача је да сав саобраћај који стигне до њега преко претплатничке линије, подели на два дела:
* телефонски саобраћај - који шаље ка телефонској мрежи и
* дигиталне податке који се усмеравају преко ДСЛ модема на Интернет.
Овде долазимо до највеће разлике између АДСЛ-а и кабловског приступа Интернету преко кабл модема: АДСЛ преко ДСЛАМ-а обезбеђује резервисану везу сваком прикљученом кориснику и не постоји никаква зависност између квалитета услуге и броја корисника, док се код кабловског приступа Интернету, додавањем корисника на грану кабла смањује квалитет приступа Интернету сваком кориснику посебно, јер се ресурс дели.
Приступна мрежа се састоји од локалних петљи и опреме која повезује комутациони чвор, односно телефонску централу с корисничком опремом. Мрежа се типично састоји од вишежилних каблова корисничких парица - до разделника, одакле се парица наставља до сваког појединачног корисника. На дугачким локалним петљама долази до слабљења, односно пригушења и изобличења аналогног сигнала. Решења која су се раније примењивала у оквиру аналогне телефонске мреже су се састојала у "пупинизацији", односно уградњи индуктивних калемова на сваких 1800 м. Али како калеми нису компатибилни са особинама ДСЛ преноса који ради на знатно вишим фреквенцијама, Пупинови калемови морају бити уклоњени пре примене ДСЛ-а.
Но и поред тога постоји граница домета која је у функцији пречника проводника и брзине. Домет се смањује са смањењем пречника проводника и повећањем брзине. Примера ради проводник дебљине 0,4 мм и брзина од 2 Мбит/с имају максимални домет (теоретски) од 4.6 километара. У пракси због разних других сметњи и утицаја та цифра је мања.
У приступној телефонској мрежи, вишеструко изоловане бакарне парице су спојене заједно у кабл. Електрична енергија, која се преноси линијом у облику модулисаног сигнала, зрачи електромагнетну енергију на суседне жице, односно линије које су у истом снопу. Суседне парице у снопу које емитују или примају информације у истом опсегу фреквенција могу бити узрок значајних сметњи и изобличења сигнала. То се догађа због тога што се индукован сигнал меша са оригиналним сигналом који је намењен за пренос. Резултат је другачији таласни облик сигнала од оригиналног. Постоје две категорије преслушавања. Преслушавање на ближем крају и на даљем крају. Први случај је од већег утицаја.
На телекомуникационом тржишту, у Србији и Црној Гори, АДСЛ се појавио у 2005 години (Телеком Србија је почео продају у пролеће 2005 године, а Телеком Црне Горе нешто раније). 2005 годину Телеком Србија завршава са нешто више од 10000 корисника АДСЛ-а (само на подручју Београда). Треба рећи да се у овом тренутку Телеком Србија појавио као "надпровајдер" тј. да до краја 2005 године АДСЛ прикључке продају искључиво Интернет провајдери (тренутно их има 20), а да се од 2006 године очекује излазак Телекома Србија на малопродајно тржиште
Тренутно, у Србији, су у продаји 3 АДСЛ пакета:
* 256 даунлоуд / 64 уплоад
* 512 даунлоуд /128 уплоад
* 768 даунлоуд /192 уплоад
Начина наплате је тзв флет-рејт тј. плаћа се претплата без обзира на остварени саобраћај. Код неких Интернет провајдера (они који имају најнижу претплату) ипак постоји и клаузула од ограниченом даунлоуду тј. после одређене границе плаћа се додатни износ у зависности од оствареног даунлоуда.
У односу на околне земље Србија је последња кренула у увођење АДСЛ-а али је зато била у позицији да набави најновију опрему те да понуди бољи квалитет услуга.
Кабловски Интернет
Кабловски Интернет је врста додатне услуге коју нуди оператер кабловске телевизије. Оператер нуди услугу повезивање корисника са Интернетом преко мреже кабловске телевизије, а сам кабловски оператер обезбеђује везу са понуђачем интернет услуга. Да би ова услуга била могућа потребно је да:
* корисник има, инсталиран и конфигурисан, кабловски модем;
* да је изграђена мрежа кабловске телевизије двосмерна, тј. да омогућава пренос сигнала између главне станице и корисника у оба смера;
* да се у мрежи користе оптички каблови;
* да у главној станици постоји опрема потребна за раздвајање радио и ТВ сигнала од сигнала интернета.
Предности кабловског интернета, као и АДСЛ-а, су поред већих брзина и стално слободне телефонске линије, ослобађање од недостатака телефонске претплатничке линије као што су заузета линија, прекид везе и сл.
Мана коришћења интернета преко кабловске везе је дељење једног физичког кабла и једног пропусног опсега од стране свих корисника који се налазе на једној грани, односно не постоји непосредна веза из главне станице до сваког корисника. Резултат је да се тражена брзина саобраћаја лако остварује у ситуацији када је мали број корисника интернета, али повећањем броја корисника преко неке границе се не може обезбедити пропусни опсег који гарантује понуђач.
Стандардне брзине од главне станице према кориснику (у Србији 2006. године) су:
* у пакетима са неограниченом месечном употребом, 64, 128, 256, 512 и 768 Кбит/с;
* у пакетима на мерење протока 2 Мбит/с.
Стандард који испуњавају овакве врсте модема у САД је DOCSIS (Data Over Cable Service Interface Specification) - постоје DOCSIS 1.0 DOCSIS 1.1 DOCSIS 2.0 DOCSIS 3.0 који се разлијују према пропусној моћи.