UVOD U FARMACIJU
- I Deo -
PITANJA:
1. Poreklo reèi „Farmacija“.
2. Èime se bavi farmacija, kao primenjena nauka?
3. ©ta je FZZ?
4. Farmaceutska ve¹tina – farmaceutska nauka.
5. Iz kojih oblasti F-ja ima nauènu podlogu?
6. Koji su doprinosi F-je dru¹tvu?
7. Mr ph Pavle Iliæ.
8. Hagen.
9. Halogeni elementi. Ko ih je prona¹ao?
10. Vilijam ©ele.
11. Farmaceuti – pronalazaèi.
12. Uticaj farmacije na umetnost i obratno.
13. Oficina. Recepturni sto. Stojnice.
14. Cilj apotekara.
15. Avan i tuèak (tarionik i pistil).
16. Uticaj farmaceuta u Srbiji?
17. Industrijalizacija farmacije.
18. Put od oficine do fabrike lekova? (samo ¹ema za lak¹e pamæenje)
19. Ko je sve otvarao fabrike lekova?
20. Kada su farmacija i apoteka postale dve razlièite stvari? Obja¹njenje.
21. Nastanak laboratorija u fabrici lekova.
22. ©ta se 30-tih godina 20. veka promenilo u F-ceutskoj nauci?
23. Razvojni put ve¹tine leèenja i pripremanja lekova.
24. Kako se nazivaju dana¹nji ostaci emprijske i demonistièko-magijske medicine i F-je?
25. Kada su zvanièno odvojene medicina i F-ja? Kako se zove zvanièan dokument?
26. Kako se zove boginja farmacije? Kako se zove bog medicine?
27. Za¹to ¾enama nije bilo dozvoljeno bavljenje farmacijom (mraèni srednji vek)?
28. Materia medica – prevod.
29. ©ta podrazumevamo pod lekom (danas i nekad)?
30. ©ta je farmakoterapija?
31. ©ta je aktivni princip?
32. ©ta je droga?
33. ©ta je apoteka? Etimologija reèi.
34. Koji su delovi apoteke?
35. Nastanak apoteka.
36. Prva komunalna apoteka: srpska, na Balkanu?
37. Preteèe bolnièkih apoteka?
38. Kada se otvaraju bolnièke apoteke?
39. Za¹to se i kako udru¾uju faramceuti? Nekad i sad.
40. Razvoj farmaceutkse nastave.
41. Prvi samostalni farmaceutski fakulteti u Evropi, na Balkanu. Samostalni FF u Beogradu.
42. ©ta je racionalna farmakoterapija?
43. Misija obrazovanja farmaceuta.
44. Koja su farmaceutska udru¾enja u Srbiji?
45. ©ta je farmaceutska delatnost? Definicija.
46. Koji je znaèaj farmaceutske profesije za dru¹tvo?
47. Koji je privredni, a koji zdravstveni znaèaj F-ceutske delatnosti?
48. Koji su elementi F-ceutske profesije?
49. Koji cilj F-ceutske profesije?
50. Gde farmaceuti rade?
51. Uloge bolnièkog i klinièkog farmaceuta.
ODGOVORI:
1. Ph-Ar-Maki (Isceljuje) - Pharmakon (Otrov i Lek) – Pharmakeia (Davanje Lekova) - Farmacija
2. Farmacija, kao primenjena nauka, bavi se lekovima i MS; laboratorijskim ispitivanjem; nauèno-istra¾ivaèkim radom; edukovanjem struènih kadrova; pru¾anjem FZZ.
3. FZZ je skup mera i aktivnosti za obrzbeðenje adekvatne farmakoterapije, koje sprovode farmaceuti u saradnji sa drugim zdrav. profesionalcima, radi leèenja, pobolj¹anja i odr¾anja kvaliteta ¾ivota ljudi.
4. F ve¹tina – na poèetku svog razvoja, F-ja (kao medicina) je svoja znanja zasnivala na iskustvu i empiriji, a kasnije se vi¹e oslanjala na ve¹tinu i tehniku rada. F nauka – zahvaljujuæi epohalnim otkriæima u oblasti prorodnih nauka (sa razvojem hemije, botanike, farmakognozije, farmakologije) i uz socijalni napredak, F-ja dobija nauènu osnovu.
5. F-ja ima nauènu podlogu iz oblasti: prirodnih nauka, medicinskih nauènih disciplina i struènih nauènih oblasti specifiènih za F-ju.
6. Doprinos F-je dru¹tvu: za¹tita narodnog zdravlja (FZZ); F-je je kolevka primenjene hemije; doprinos botanici i farmakognoziji; biohemiji; osnivanje F-ceutske industrije; doprinos graðanskoj kultuturi i razvoju dru¹tva.
7. Mr Ph Pavle Iliæ – prvi dr¾avni F-ceut i hemièar u 19. veku; osnivaè prve hem. laboratorije; obavio prve struène lab. analize;
8. Hagen – imao dvorsku apoteku u Nemaèkoj; dr¾ao predavanja na FF; napravio prvu uiverzitetsku analitièku lab.; napisao prvi priruènik iz apotekarske ve¹tine.
9. ©ele – Cl; Balard – Br; Kurtoa – J; Mosan – F.
10. ©ele (©veska) – otkrio 7 elemenata, meðu kojima je najva¾niji hlor; izolovao i identifikovao veæi broj elemenata; dokazao kiselu reakciju normalnog urina; uveo metode izolovanja organskih i neorganskih kiselina; za svoje zasluge dobio plemiæku titulu.
11. F-ceuti pronalazaèi - Bome (aerometar); Derozne, Voker, Romer (¹ibice); Kurando (sapun); Mozer (gasno osvetljenje); Bedger (tajna porcelana); Margraf (dobijanje ¹eæera iz repe); Limozin (skrobne kapsule za pra¹kove gorkog ukusa); Penterton (Coca-Cola)
12. Mnogi umetnici su u farmacetskoj nauci nalazili inspiraciju; umetnièka dela u apoteci su prvlaèila pacijente.
13. Oficina – prostorija u apoteci u kojoj se izraðuju i izdaju lekovi. Mesto gde se ostvaruje kontakt farmaceuta sa spoljnim svetom. Recepturni sto (receptura) – sto na kome se izraðuju lekovi. Stojnice – posude u kojima se èuvaju lekovi.
14. Cilj apotekara – sticanje poverenja pacijenata da æe u apoteci dobiti pravi i delujuæi lek; da postignu uticaj strahopo¹tovanja i tajnovitosti F-ceutske nauke kod pacijenta.
15. Avan i tuèak – uloga: usitnjavanje, mepanje i gnjeèenje raznih sastojaka; mogu biti razlièitog materijala (danas: najèe¹æe keramika); obièno ukra¹eni simbolima farmaceutske nauke.
16. U Srbiji: stvarali literarne klubove; osnivali prve gimnazije za devojke; obuèavali me¹tane u kalemljenju voæa; osnivali kulturno-umetnièka dru¹tva i muzièke sastave; doneli prvi klavir; narodni poslanici (Kosta Nikoliæ iz ©apca).
17. Industrijalizacija F-je – poèela sa ma¹inskom proizvodnjom lekova; u apoteci su se proizvodili lekovi samo po sopstvenim receptima ili proskripcijama lekara; proizvodnja “etièkih lekova” (oni koji se izdaju uz proskripciju lekara).
18. Oficina – Apotekarska laboratorija – Laboratorija za ma¹insku izradu lekova - Fabrika
19. Fabrike lekova su otvarali F-ceutski tehnièari (Eli Lili), lekari (Dr Apd¾on), veletrgovci lekovima i zaèinima (Gajge), hemièari u industriji boja (Ciba i Sandoz) i farmaceuti (apotekari).
20. Pojava farmaceutske industrije je uslovila razdvajanje farmacije i apoteke. To se desilo 30-tih godina 20.veka. Farmacija je od tada zadu¾ena za usluge vezane za unapreðenje zdravlja i prevenciju; a apoteka za proizvodnju lekova i kontrolu kvaliteta.
21. Od 1930-tih diferenciraju se razlièite laboratorije u industriji lekova: istra¾ivaèka, analitièka (kontrola kvaliteta) i fiziolo¹ka (predklinièka ispitivanja na ¾ivotinjama).
22. Do 1930-tih se vr¹ilo istra¾ivanje i ispitivanje postojeæih lekova i tra¾enje sliènih, a od 1930-tih je ciljana terapija (pronalaze se novi lekovi za ciljane bolesti).
23. Nagonska medicina i F-ja; empirijska; demonistièko-magijska; religijska; experimentalna med. i F-ja; nauèna (¹kolska) med. i F-ja.
24. Etnomedicina i etno farmacija su dana¹nji ostaci empirijske i demonistièko-magijske med. i F-je.
25. U Italijanskom gradu Salernu, 1240. godine, zvanièno su odvojene medicina i F-ja. Zvanièan dokument je „Salernski edikt“.
26. Higija – op¹teprihvaæena boginja i za¹titnica farmacije; predstavljena sa èa¹om i zmijom; Eskulap – bog medicine; otac Higijin; predstavljen sa ¹tapom i zmijom.
27. Mraèni srednji vek je proterao ¾ene iz farmacije: bile su poznate kao trovaèice, nisu ni psihièki ni fizièki sposobne za bavljenje farmacijom, niti je po¾eljno da ¾ene budu sa mu¹karcima u apoteci. Radile su samo kao pomoænice u apotekama. U prvim ¹kolama farmacije ¾enama je bilo zabranjeno prisustvovanje. Izuzetak: Salernska farmaceutska ¹kola.
28. Materia medica – sve ¹to leèi.
29. Danas, pod lekom podrazumevamo lekovito sredstvo, a nekad i sve radnje koje preduzima bolesnik ili leèitelj u svrhu izleèenja i ubla¾avanja bola.
30. Farmakoterapija je upotreba lekova za leèenje i prevenciju. Cilj: postizanje izleèenja, smanjenje ili usporavanje procesa bolesti, prevencija simptoma ili bolesti.
31. Aktivni princip – ono ¹to ima lekovito dejstvo (primer: ne cela biljka, nego samo ono ¹to leèi)
32. Droga – lekovita sirovina prirodnog porekla (biljnog, ¾ivotinjskog ili mineralnog)
33. Apoteka – zdravstvena ustanova u kojoj se izraðuju, nabavljaju i ispituju lekovi i vr¹i njihovo izdavanje. Poreklo reèi apoteka: jo¹ u Mesopotamiji je ovako nazivano mesto gde se ne¹to skladi¹ti (magaza); apotheca – prostor u kome se izraðuju i skladi¹te lekovi.
34. Delovi apoteke: oficina sa recepturom, apotekarska laboratorija (izrada lekova koji zahtevaju posebne uslove), analitièka laboratorija (kontrola kvaliteta sirovina ili samog leka), materijalka (prostorija u kojoj se èuvaju veæe kolièine industrijskih L, ambala¾e, sanitetskog materijala i sirovina za izradu L), podrum i tavan.
35. Apoteke masovno nastaju u 13. veku u gradovima u kojima se odr¾ao uticaj Arapa. Te prve apoteke su bile komunalne apoteke (dr¾avne).
36. Prva srpska apoteka u Kotoru (14.vek). Prva apoteka na Balkanu u Trogiru (13.vek; 70 godina pre Londona).
37. Manastirske apoteke su imale elemnte bolnièkih apoteka, pa one predstavljaju preteèe bolnièkih apoteka.
38. Prve bolnièke apoteke su stvorene u 8.veku u Bagdadu. Prave bolnièke apoteke nastaju tek u 19. veku u Nemaèkoj i Francuskoj.
39. Nekad su se farmaceuti udru¾ivali u apotekarske kolegijume (collegium pharmaceuticum) radi izdavanja licence za rad i kontrole kvaliteta. A danas su to farmaceutska dru¹tva, koja pored kontrole kvaliteta i izdavanja licence, slu¾e za povezivanje farmaceuta u svrhu razmene iskustava, a sve u cilju pobolj¹anja zdravlja.
40. Salernska medicinska ¹kola – me¹oviti fakulteti medicine i F-je – apotekarsi kolegijumi koji su prerastali u vi¹e ¹kole – samostalni FF u 19. veku.
41. Prvi SFF je otvoren u Parizu (1806). Prvi na Balkanu je u Bukure¹tu (1923). FF u Beogradu je otvoren 1939. godine kao odsek na medicinskom fakultetu, a 1945. je posta samostalan fakultet.
42. Racionalna farmakoterapija – bezbedna, efikasna i farmakoekonomski opravdana terapija.
43. Misija – sticanje znanja i ve¹tina vezana za: proizvodnju, magistralnu izradu i distribuciju (materia medica); racionalnu upotrebu L (racionalna farmakoterapija); komunikacija u cilju savetovanja i edukacije o L i farmakoterapiji.
44. Farmaceutska udru¾enja u Srbiji: Farmaceutsko dru¹tvo Srbije (FDS) i Farmaceutska komora Srbije (FKS).
FDS – èlanovi su svi diplomirani farmaceuti (dobrovoljno) i svi oni koji rade u oblasti farmacije. Cilj: povezivanje farmaceuta u cilju unapreðenja znanja i struènog usavr¹avanja.
FKS – obavezno èlanstvo za sve farmaceute zaposlene u zdravstvu, a svi ostali mogu biti dobrovoljni èlanovi. Cilj: ¹titi i èuva èast, ugled i pravo stale¾a i odr¾ava disciplinu u F-ceutskoj profesiji.
45. Farmaceutska delatnost je deo zdravstvenog sistema svake zemlje èiji je glavni zadatak obezbeðivanje dobre ZZ za sve graðane, odnosno pru¾anje efiksane i bezbedne FZ usluge.
46. Znaèaj F-ceutske delatnosti dru¹tvu: stalno pobolj¹anje zdravstvenog stanja stanovni¹tva; unapreðenje kvaliteta ¾ivota; produ¾enje ¾ivotnog veka.
47. Privredni znaèaj: razvojem novih lekova unaprediti zdravlje i kvalitet ¾ivota ljudi, a takoðe omoguæiti i ekonomski napredak ljud. Zdravstveni znaèaj: kreiranje nacionalne politike lekova; analiza propisivanja lekova i praæenje upotrebe lekova; praæenje efikasnosti, bezbednosti i ekonomiènosti terapije.
48. Elementi: ljudski resurski; usluge i dobrobit; lek i medicinsko sredsrvo. Dakle: integri¹e elemente koji su vezani za ljudske resurse, usluge i dobrobit u proces koji æe da ispuni ¹irok spektar zahteva vezanih za potrebe dru¹tva.
49. Cilj: promocija zdravlja; prevencija bolesti; leèenje bolesti uz bezbedno i efikasno kori¹æenje lekova.
50. I Zdravstvo: primarna zdravstvena za¹tita (javne apoteke); sekundarna i tercijarna ZZ (bolnièko i klinièko okru¾enje); zavodi i instituti
II Privreda: prozvodnja, distribucija L i marketing
III Obrazovanje, nauka i istra¾ivanje: ¹kolstvo; nauèno istra¾ivaèki rad; kontinuirano profesionalno obrazovanje
IV Zakonodavstvo i nadzor: Ministarstvo zdravlja RS, Agencija za L i MS, Fond za zdravstveno osiguranje
51. Bolnièki farmaceut: izada i distribucija lekova unutar ustanove; planiranje nabavke L i MS i analiza potro¹nje (tj. rad u bolnièkoj apoteci)
Klinièki farmaceut: prati lekara na lekarskim vizitama; odreðuje raspored terapije; daje informacije o lekovima.
UVOD U FARMACIJU
- II Deo -
PITANJA:
1. Koji su uslovi za pojavu klinièke farmacije?
2. ©ta obuhvata farmaceutska delatnost?
3. Koje su odgovornosti farmaceuta?
4. Koje su uloge farmaceuta u javnoj apoteci?
5. Koje su uloge farmaceuta u farmaceutskoj industriji?
6. ©ta je zdravlje?
7. ©ta je oèuvanje zdravlja?
8. Koji su faktori koji utièu na zdravlje?
9. Opisati pona¹anje bolesnog èoveka?
10. Koji faktori utièu na pojedinca da potra¾i pomoæ lekara ili farmaceuta?
11. ©ta je „ledeni breg“ simptoma?
12. Kada æe osoba odluèiti da potra¾i pomoæ zdravstvenog profesionalca?
13. Koji su problemi u savladavanju bolesti?
14. Koji faktori utièu na pojavu psihosomatskih bolesti?
15. ©ta podrazumeva oèuvanje zdravlja?
16. Ko snosi odgovornost oèuvanja zdravlja na globalnom ili lokalnom nivou?
17. ©ta èini koncept oèuvanja zdravlja?
18. ©ta je prevencija?
19. ©ta je zdravstveno vaspitanje (edukacija)?
20. Na ¹ta se odnose informacije koje se koriste u zdravstvenoj edukaciji?
21. Koje su kljuène obaveze zdravstvene edukacije?
22. Koje su ostale mere promocije zdravlja?
23. Koje su akcije promocije zdravlja?
24. ©ta je javno zdravlje?
25. ©ta integri¹e javno zdravlje?
26. Na èemu poèiva javno zdravlje? Obja¹njejne.
27. Kakve informacije moraju biti, da bi bile korisne?
28. ©ta obuhvata zdravstvena za¹tita?
29. Koje su mere i aktivnosti koje sprovodi zdravstvena za¹tita?
30. ©ta obuhvata obavezno zdravstveno osiguranje?
31. ©ta obuhvata koncept obavezne zdravstvene za¹tite?
32. ©ta obuhvata pravo na zdravstvenu za¹titu?
33. Koji su elementi zdravstvene slu¾be?
34. ©ta je zdravstvena delatnost?
35. ©ta je farmaceutska zdravstvena delatnost?
ODGOVORI:
1. 60-tih godina XX veka poveæava se proizvodnja i potro¹nja lekova, javlja se veliki broj novih lekova i pro¹iruje se oblast indikacija veæ postojeæih lekova. Takoðe, javlja se pogre¹na i neadekvatna upotreba lekova. Javlja se problem uveæanja tro¹kova bolnièkog leèenja i problem poveæane smrtnosti.
poveæana proizvodnja i potro¹nja L + veliki broj novih L + poveæana oblast indikacija + pogre¹na i neadekvatna upotreba L + uveæanje tro¹kova bolnièkog leèenja + poveæana smrtnost
2. Farmaceutska delatnost obuhvata snabdevanje i izdavanje lekova i medicinskih sredstava, racionalno propisivanje i upotrebu lekova i unapreðenje zdravlja i spreèavanje bolesti.
3. Odgovornosti farmaceuta su proizvodnja gotovih lekova, izrada magistralnih i galenskih preparata, kvalitet leka, skladi¹tenje i distribucija lekova, promocija zdravlja i prevencija bolesti, pru¾anje FZZ (farm. zdravstvene za¹tite) u saradnji sa drugim zdravstvenim radnicima u prevenciji i terapiji i sprovoðenje racionalne farmakoterapije
proizvodnja gotovih L + izrada mag. i gal. prep. + kvalitet L + skladi¹tenje i distribucija L + promocija zdravlja i prevencija bolesti + pru¾anje FZZ + sprovoðenje farmakoterapije
4. Uloge farmaceuta u javnoj apoteci su izrada magistralnih i galenskih preparata; nabavka, prijem i skladi¹tenje gotovih lekova; snabdevanje graðana, zdravstvenih institucija i drugih organizacija lekovima i med. sredstvima; pru¾anje informacije, saveta i edukacije o pravilnoj upotrebi lekova
izrada mag. i gal. preparata + nabavka, prijem i skladi¹te L + izdavanje L + edukacija i pru¾anje informacija
5. Uloge farmaceuta u farmaceutskoj industriji su proizvodnja lekova, praæenje kontrole kvaliteta, istra¾ivanje i marketing.
6. Zdravlje je kompletno fizièko, psihièko i socijalno blagostanje.
7. Oèuvanje zdravlja je najva¾nija dru¹tvena investicija i izazov, osnovni preduslov za socijalni, ekonomski i individualni napredak ljudi i znaèajna odlika kvaliteta ¾ivota.
8. Faktori koji utièu na zdravlje su faktori nasleða, sredine i socijalne sredine.
9. Pona¹anje bolesnog èoveka: promene pona¹anja u porodici i na radnom mestu, smanjenje tolerancije, poveæanje pasivizacije, zavisnost od negovatelja, ignorisanje simptoma, konsultovanje drugih ljudi, samoleèenje, odlazak kod farmaceuta i odlazak kod lekara.
10. Faktori koji utièu na pojedinca da potra¾i pomoæ lekara ili farmaceuta su motivacije za zdravlje, osetljivost i analiz isplativosti.
11. “Ledeni breg” simptoma je skup simptoma koje pacijent ne prijavi zdravstvenom profesionalcu.
12. Èovek odluèuje da potra¾i pomoæ zdrav. prof. kada mu simptomi remete normalne aktivnosti, kada se javlja kriza u komunikaciji sa okolinom, kada se ogranièava vreme “trpljenja simptoma” i kada okolina vr¹i pritisak na èoveka da se obrati za pomoæ.
13. Problemi u savladavanju bolesti: neizvesnost u ishod terapije, napetost u porodici, gubitak sigurnosti u sebe, naèin sprovoðenja terapije, deljenje iskustva sa drugim ljudima i povlaèenje iz dru¹tva.
14. Faktori koji utièu na pojavu psihosomatskih bolesti su socijalni status, okupiranost poslom, stil ¾ivota i neprihvatanje gubitaka (stav prema ¾ivotu)
15. Oèuvanje zdravlja podrazumeva stalnu brigu o zdravlju, zdrav naèin ¾ivota i stvaranje dobrobiti za svakog pojedinca.
16. Odgovornost oèuvanja zdravlja snose sektori i zajednice u kojima je zdravlje socijalno dobro (lokalni nivo) i vlada, koja ima zakonodavnu obavezu da obezbedi zdravlje stanovni¹tva (globalni nivo).
17. Koncept oèuvanja zdravlja: zdravstveno vaspitanje, prevencija i ostale mere.
18. Prevencija je skup mera kojima se smanjuje rizik pojave patolo¹kog procesa, bolesti, povrede, nesposobnosti, hendikepa ili nekog drugog ne¾eljenog fenomena ili pojave.
19. Zdravsvtveno vaspitanje podrazumeva razmenu i prenos informacija, unapreðenje motivacije, ovladavanje ve¹tinama i sticanje poverenja, ¹to je sve neophodno za pobolj¹anje zdravlja. Rezultat toga je bolje sagledavnje problema i moguænosti re¹avanja, razvoj ve¹tina koje vode oèuvanju zdravlja.
20. Informacije se odnose na odreðeni zdravstveni problem, na pojedinaène faktore rizika, na moguænost kori¹æenja sistema ZZ i na faktore koji utièu na zdravlje.
21. Kljuène obaveze zdravstvene edukacije (ZE) su: procena potrebe za ZE, planiranje efikasnih programa ZE, implementacija efikasnosti programa ZE, procena te efikasnosti i razmena zdravstvenih i zdravstvenoedukativnih potreba i informacija.
22. Ostale mere promocije zdravlja: mere zakonske kontrole i regulative sa ciljem da se prevenira bolest.
23. Akcije promocije zdravlja: stvaranje zakonskih preduslova za oèuvanje zdravlja; stvaranje povoljnih uslova u okru¾enju za oèuvanje zdravlja, jaèanje aktivnosti dru¹tva, razvoj ve¹tina za sprovoðenje promocije zdravlja, promene u zdravstvenim sistemima dr¾ava ¹rom sveta.
24. Javno zdravlje je dru¹tvena oblast koja ima za cilj da obezbedi uslove koji omoguæavaju oèuvanje zdravlja, poma¾u dru¹tvu oporavak od katastrofa i obezbeðuju dostupnost zdravstvenih usluga.
25. Javno zdravlje integri¹e propise i zakone vezane za zdravlje, promociju zdravlja i dru¹tvenu akciju za oèuvanje zdravlja.
26. Javno zdravlje poèiva na informacijama. Iskori¹æavanje prikupljenih podataka o zdravstvenom stanju omoguæavaju utvrðivanje nivoa zdravlja populacije, stepena ivaliditeta i procenu potencijalnih rizika za stanovni¹tvo.
27. Da bi bile korisne informacije moraju biti dostupne, taène, vremenski definisane, jasno izra¾ene i moraju odgovarati usvojenim standardima o poverljivosti informacija.
28. ZZ obuhvata sprovoðenje mera i aktivnosti sa osnovnim ciljemda se stvori najvi¹i moguæi nivo oèuvanja zdravlja.
29. Mere i aktivnosti: za unapreðenje i oèuvanje zdravlja, za prevenciju bolesti i za blagovremeno i efikasno leèenje.
30. Obavezno zdravstveno osiguranje obuhvata osiguranje za sluèaj bolesti i povreda na radu i van rasda.
31. Koncept obavezne ZZ: pravo na zdrav. osiguranje svakog pojedinca, ¹irok obim prava koje podrazumeva z. osiguranje, dominantno dr¾avno vlasni¹tvo nad zgradama i opremom, privatni sektor zdravstva je nedovoljno razvijen, upravljanje sistemom je izrazito centralizovano, problem za siroma¹no stanovni¹tvo.
32. Pravo na ZZ obuhvata: mere prevencije bolesti, pregled ¾ena u toku i posle trudnoæe, preglede i leèenje u sluèaju bolesti, pregledi i leèenji bolesti usta i zuba, medicinsku rehabilitaciju u sluèaju bolesti i povrede, obuhvata lekove i med. sredstva i med.-tehnièka pomagala
33. Elementi zdravstvene slu¾be: zdravstvene ustanove i zdravstveni radnici.
34. Zdravstvena delatnost je delatnost kojom se obezbeðuje ZZ ljudi, a koju obavlja Z slu¾ba. Obuhvata sprovoðenje mera i aktivnosti ZZ.
35. FZ delatnost – odgovorna za snabdevanje L i MS stanovni¹tva i zdravstvenih ustanova. Obezbeðivanje racionalne farmakoterapije. Kontinuiran proces pobolj¹anja upotrebe L i MS.
UVOD U FARMACIJU
- III Deo -
PITANJA:
1. ©ta je komunikacija? + ¹ema za lak¹e pamæenje
2. ©ta je „feed back“?
3. Koje vrste komunikacije postoje?
4. Za¹to je komunikacija pacijenta sa F-ceutom specifièna (u odnosu sa lekarom)?
5. ©ta je od presudnog (krucijarnog) znaèaja za F-ceuta u komunikaciji sa pacijentom?
6. Za¹to je dobro imati sposobnost za saoseæanje (empatiju)?
7. Kakvi pacijenti mogu biti po poverenju (koje nose)?
8. Koje su prepreke u komunikaciji?
9. Saveti za adekvatnu komunikaciju u prevenciji bolesti i za¹titi zdravlja.
10. U èemu se ogleda znaèaj profesionalne K-cije u farmaciji?
11. Koja je svrha komunikacije sa pacijentom?
12. ©ta je komunikologija?
13. ©ta podrazumeva nerealno oseæanje svemoæi?
14. Objasniti poziciju podele moæi.
15. Kako se odvija komunikacija sa korisnicima zdrav. usluga i kolegama?
16. Objasniti verbalnu komunikaciju.
17. Objasni pisanu komunikaciju.
18. Osnovne ve¹tine komunikacije.
19. Koji su stilovi izra¾avanja?
20. Kako govoriti?
21. Ve¹tina postavljanja pitanja.
22. Kakva pitanja mogu biti?
23. Zatvorena pitanja.
24. Otvorena pitanja.
25. Direktna pitanja.
26. Indirektna pitanja.
27. Varljiva i sugestivna pitanja.
28. Vi¹estruka pitanja.
29. Tehnika ispitivanja.
30. Stilovi slu¹anja.
ODGOVORI:
1. Komunikacija – proces tokom kojeg odreðena osoba svoju, ¾eèju, nameru ili oseæanje ispoljava putem odreðenog znaka ili koda drugoj osobi, koja zatim taj znak dekodira i reaguje na njega.
¹ema: po¹iljalac – ¹ifra – sredstvo – de¹ifrovanje – primalac
Komunikacija – se mo¾e objasniti kao proces u kome se poruka ¹ifruje i prenosi putem nekog sredstva primaocu, koji je de¹ifruje i ¹alje neku vrstu odgovora.
2. „Feed back“ – odgovor primaoca na primljenu poruku; primalac mora da razume informaciju i da je spreman da je prihvati i sposoban da na njun reaguje (prenosi prvobitnom izvoru koji u tom sluèaju postaje primalac poruke.
3. Postoje 3 vrste K-cije:
Verbalna – K-cija u okviru koje koristimo izgovorenu reè kao naèin preno¹enja poruke (prednost: trenutno preno¹enje i brz „feed back“)
Neverbalna – naèin na koji se jedinka bez reèi izra¾ava i komunicira; izraz lica, kontakt oèima, osmeh, polo¾aj tela, udaljenost, dodirivanje, orijentacija, teritorijalno pona¹anje, pokreti u fizièkoj okolini, izgled i gestikulacija.
Pisana – pomoæu pisane reèi; zahteva vreme i nema trenutnog odgovora; obezbeðuje vreme da se razmisli o poruci.
4. Odlazak kod lekara je uvek vezan za do¾ivljaj bolesti. Bolest sa sobom nosi ogranièenje slobode i osiroma¹enje ¾ivotnih aktivnosti. Na drugi naèin se do¾ivaljava odlazak kod F-ceuta. Od F-ceuta je moguæe dobiti samo savet. Problem bez obzira na to koliko remeti svakodnevni ¾ivot, deluje manje te¾ak i stièe se utisak jednostavnijeg re¹avanja problema.
Farmaceut – osoba koja neposredno pru¾a pomoæ
Apoteka – mesto gde se ova pomoæ neposredno dobija
Pacijent – prenosi na farmaceuta do¾ivljaj sopstvenog zdravlja i tela
5. Od presudnog znaèaja je prvi susret i neverbalna komunikacija (treba da odra¾ava prihvatanje i dobronamernost uz spremnost za intimnost i èuvanje profesionalne tajne)
6. Dobar posmatraè registruje ¹ta se de¹ava sa drugom osobom: ne samo ¹ta izgovara nego i na koji naèin se pona¹a (neverbalna K-cija). Na ovaj naèin se prate emocionalna de¹avanja sagovornika. Istovremeno se registruju sopstvene reakcije.
7. To su: pacijenti sa baziènim poverenjem i sa baziènim nepoverenjem.
Pacijenti sa baziènim poverenjem: oèekuju savete i pridr¾avaju se svih uputstava; oèekuju dovoljan broj adekvatnih informacija
Pacijenti sa baziènim nepoverenjem: imaju arogantan stav; postavljaju niz pitanja; prave neadekvatna poreðenja; poku¹avaju da svoju sumnju i oseæanje nemoæi projektuju na F-ceuta; otvoreno ispoljavaju nepoverenje koje je u suprotnosti sa potrebom za pomoæi.
8. Komunikacijske prepreke: socijalne u kulturolo¹ke razlike; ogranièene moguænosti; stavovi; nedovoljno pridavanje va¾nosti razgovoru
9. Saveti za adekvatnu komunikaciju u prevenciji bolesti i za¹titi zdravlja :
a) Razvijanje empatiènosti – obraæanje pa¾nje na neverbalnu K-ciju, emocionalna zbivanja; spremnost za po¹tovanje privatnosti i oèuvanje poverljivih informacija.
b) Sagledavanje podele moæi – pozicija sa koje se savetuje; procena baziènog poverenja; sagledavanje karakteristika liènosti.
c) Pona¹anje pacijenta ne do¾ivljavati lièno – nepoverenje i neprihvatanje saveta koje je nazavisno od na¹ih sposobnosti i anga¾ovanja; kontrolisanim i odmerenim stavom tokom razgovora i strpljivim obja¹njenjem smanjuje se nepoverenje.
d) Davanje va¾nosti samom poèetku komunikacije – “Nikada neæete dobiti drugu ¹ansu za prvi utisak”
e) Izbegavanje kompeticije i konflikta u razgovoru – ne ulaziti u kompeticiju; izbegavati kritikovanje saveta lekara, eventualnih propusta i gre¹aka; davanje alternativnih re¹enja za koje nagla¹avamo da su trenutno prihvatljiviji, a ne iskljuèuju prethodni.
10. Kvalitetna komunikacija doprinosi pru¾anju usluga F-ceutske delatnosti; mo¾e biti odluèujuæi faktor za prevenciju pojave bolesti i njeno rano otkrivanje; pobolj¹anje zdravlja ljudi.
11. Svrha: preno¹enje i primanje poruka; promena stava i/ili pona¹anja.
12. Nauka koja se bavi psihologijoma komunikacije je komunikologija.
13. Nerealno oseæanje svempæi – pored slepe poslu¹nosti javlja se i otpor uz nepoverenje; oèekuje se nerealna svemoæ farmaceuta, preparata, a ne ogranièena (realna); kada su nerealna oèekivanja izneverena, javlja se oseæanje razoèaranja; tra¾i se drugi izvor pomoæi.
14. Farmaceut ima realne ogranièene moguænosti, ali ni pacijent nije potpuno nemoæan (od njega se oèekuje aktivno uèe¹æe u sopstvenom leèenju ili unapreðenju zdravlja)
15. Ova komunikacija se odvija: kroz promotivne aktivnosti; direktnom verbalnom K-cijom u razgovoru sa pacijentima i medicinskim osobljem; idirektonom verbalnom komunikacijom (telefon,...)
16. Verbalna komunikacija – mo¾e biti direktna (face to face) i indirektna (preko nekog medija, kada nema vizuelnog kontakta)
17. Pisana komunikacija – pomoæu pisane reèi; zahteva vreme i nema trenutnog povratnog odgovora; obezbeðuje vreme da se razmisli o poruci.
18. Osnovne ve¹tine komunikacije – stilovi izra¾avanja; ve¹tina govora; ve¹tina postavljanja pitanja; stilovi slu¹anja.
19. Stilovi izra¾avanja: asertivni stil (samopo¹tovanje i samouverenost), agresvni i neasertivni (pasivnost).
a) Asertivni stil – postoji samopo¹tovanje; odluèivanje u svoje ime; ostvarenje liènih ciljeva; ostvarenje dobrog mi¹ljenja o sebi; izra¾avanje svojih potreba i slu¹anja tuðih.
b) Agresivni stil – odluèivanje u ime drugih; ostvarivanje liènih ciljeva na tuð raèun; izra¾avanje liènih potreba uz negiranje tuðih; agresivno pona¹anje izaziva negativna oseæanja i ote¾ava K-ciju.
c) Neasertivan stil – nedostatak samopo¹tovanja; dozvoljavanje drugima da odluèuju; nemoguænost postizanja cilja; oseæanje povreðenosti i straha; inhibicija i nemoguænost izra¾avanja (pokornost).
20. Kako govoriti? – jasno, konzistentno, razdvajati èinjenice od mi¹ljenja, fousirati se na jednu stvar u odreðenom trenutku, prilagoditi svoj naèin izra¾avanj moguænostima slu¹aoca, uskladiti verbalnu sa neverbalnom K-cijom, ponoviti poruku i proveriti efekat koji je ona ostavila.
21. Ve¹tina postavljanja pitanja spada u va¾nu K-cijsku sposobnost tokom razgovora sa pacjentom; postaviti prava pitanja koja olak¹avaju dobijanje kompletne informacije.
22. Pitanja mogu biti: zatvorena i otvorena; direktna i indirektna; varljiva i sugestivna; vi¹estruka.
23. Zatvorena pitanja – zahtevaju kratak odgovor (DA ili NE); ne ukljuèuju oseæanja, ali obezbeðuju odreðene informacije.
24. Otvorena pitanja – ne ogranièavaju odgovor; dozvoljavaju izra¾avanje liènog stava i oseæanja u vezi sa tim.
25. Direktna pitanja – ukazuju na cilj; mogu biti zatvorena i otvorena; zahtevaju potpunu informaciju.
26. Indirektna pitanja – ne moraju zvuèati kao pitanje; èesto maskiraju zahtev za odreðenom informacijom; pogodna su kod osetljivih tema.
27. Varljiva i sugestivna pitanja – forme zatvorenih pitanja koje u sebi sadr¾e odgovore ili impliciraju odgovore; nisu pogodna za prikupljanje informacija, jer stavljaju pacijenta u defanzivan polo¾aj.
28. Vi¹estruka pitanja – istovremeno postavljanje veæeg broja pitanja èime je pacijent prisiljen na izbor jednog od njih; èesto izazivaju konfuziju.
29. Tehnika ispitivanja – uop¹teno ispitivanje postavljanjem pitanja pitanja otvorenog tipa u cilju dobijanja osnovnih informaija i stvaranje op¹te slike; zatim upuæivanje zatvorenih pitanja da bi se saznali odreðeni detalji.
30. Stilovi slu¹anja – orijentisanost ka rezulttima razgovora, ka razlozima razgovora ili ka detaljima.