Надам се да није проблем што сам отворила нову тему.
Интересује ме шта се додатно учи поред ствари са предавања тј. шта професори нису предавали?
Хвала!
Ако то нико не зна, можда неко зна да ли се уче ствари са вежби за испит?
Trebaju vezbe,posebno antagonizam medju lekovima,zatim opsti i lokalni anestetici,miorelaksansi,razvoj novog leka,stupnjeviti i kvantalni odnos i nacin primene lekova.Pa sto se predavanja tice trebaju vitamini,cns stimulansi,terapija gojaznosti(malo sire nego na predavanju)
Nina treba ti sve ama bas sve sa vezbi+mnogo sto sta kao npr.zamenici za plazmu,otrovi i antidoti,Fe ,vit.b12 i folna kis.,svi vitamini i hidro- i lipo-solubilni,celijska organizacija u cns-u,antimikotici,detaljno antibiotici,opsti deo sve iz varagica..cak i tipovi zavisnosti ako si kod prof.nenada,obavezno seme...npr.oka,prenosa impulsa povracanja (ponovo kod prof.nenada) i jos mnogo sto sta ne mogu bas svega da se setim nemam knjigu ispred sebe...a ti pitaj ako ti nsto nije jasno!
obrati paznju na antiaritmike nemoj ih uciti iz varagica nego sa predavanja kao i antiepileptike...a za neke stvari iz fiziologije vezano za antiaritmike konsultuj gajtona jer ugrisic to nije dobro ispredavao...a za meh.dej. opijata konsultuj obavezno ranga i nauci seme odatle jer ni to nije tacno ispredavano na predavanjima...
obrati paznju na nez.dej.etambutola,anabolika,rifampicina itd.
zatim na terapiju infarkta miokrda (to nema nigde potpuno tacno i explicitno napisano),terapiju maligne hipertenzije i hipertenzivne krize (to su 2 razlicita pojma)...itd.
Pitaj sta te interesuje ja sam polozila pre par meseci pa mi je znanje sveze...
pozz
Ivilija :help: da li znas koja je terapija hipertenz. krize i maligne hipertenzije? U predavanjima se to pojavljuje na nekoliko mesta,ali nigde nije jasno objasnjena terapija,cak pisu neke kontradiktornosti,a i definicije se razlikuju!
Ako si kod Ugresica polagala,da li znas kako pita antiaritmike,tj. da li u 1. fazi akcionog potencijala ulazi Cl ili izlazi K?
Da li neko zan sta podrazumeva pitanje: Analozi oslobadjajuceg hormona za gonadotropine?
Quote from: chupa on 03-07-2007, 06:53:55
Ivilija :help: da li znas koja je terapija hipertenz. krize i maligne hipertenzije? U predavanjima se to pojavljuje na nekoliko mesta,ali nigde nije jasno objasnjena terapija,cak pisu neke kontradiktornosti,a i definicije se razlikuju!
Ako si kod Ugresica polagala,da li znas kako pita antiaritmike,tj. da li u 1. fazi akcionog potencijala ulazi Cl ili izlazi K?
U 1.-oj fazi akc.potencijala izlazi K.
Bila sam prisutna kada je prof. Ugresic posle ispita grupi studenata rekao da je hipertenzivna kriza isto sto i maligna hipertenzija jer sama rec hipert. kriza koja oznacava veoma visoke vrednosti krv. pritiska predstavlja maligno stanje kao i malig. hipert. koja zahteva urgentnu terapiju.Inace maligna hipertenzija je stanje kada je vrednost dijastolnog (donjeg) k. pritiska veca od 140 mm Hg stuba.
Terapija: lek izbora je Na-nitroprusid, koji se daje kao i.v. infuzija (spremljen ex tempore i uvijen u foliju zbog svoje nestabilnosti i osetljivosti na svetlost), kap po kap.Ovaj lek je snazan vazodilatator i primenom na ovaj nacin mozemo kontrolisati pad kr. pritiska.To je veoma vazno jer ne smemo odjednom previse skinuti k.p. (20-30 mm) da ne bi ugrozili vitalne organe.
Kao drugi lek koristi se diuretik furosemid (njega koristi nasa hitna pomoc) iliti lasix koji izbacuje visak vode i na taj nacin dolazi do pada pritiska.Problem je u tome sto postoje pacijenti kod kojih ne postoji taj visak tecnosti pa davanjem ovog leka mozemo izazvati dehidrataciju.To je snazan diuretik koji moze da izbaci 7-10 l tecnosti.
Lekovi drugog izbora odn. dopunska terapija su ca-blokatori, beta-blokatori, ace-inhibitori, diuretici.
Nadam se da nisam bila konfuzna i da sam uspela da ti pomognem :)
Maligna hipert. i hiper. kriza nije isto...iako je to prof.ugrisic rekao ja sam bila na konsultacijama kod njega i on se slozio da ta 2 pojma nisu = ali nije bas uspeo da mi objasni pa sam pomoc potrazila kod lekara...na seminaru iz hipert. je bilo da hipert. krizu moze imati i neko ko nije hipertenzicar...moze biti cak i hipotenzicar i to moze biti bilo koja vred. pritiska ali da pacijenta zdravstveno ugrozava, a sto se tice malig.hipert. ona se javlja samo kod hipertenzicara i to su te vred koje je jecapereca navela a i sto se lekova tice se slazem...
A sto se antiaritmika ticeK izlazi pomalo i pomalo ulazi i CL ali je k taj koji je bitniji u ovom slucaju dok na predavanjima pise samo Cl (bar kod mene...).
Toliko od mene... za sada...
da li je tacno da se pojavljuje pitanje nikotin kojeg nigde u predavanjima nema?
Quote from: ivilija on 03-07-2007, 15:00:00
Maligna hipert. i hiper. kriza nije isto...iako je to prof.ugrisic rekao ja sam bila na konsultacijama kod njega i on se slozio da ta 2 pojma nisu = ali nije bas uspeo da mi objasni pa sam pomoc potrazila kod lekara...na seminaru iz hipert. je bilo da hipert. krizu moze imati i neko ko nije hipertenzicar...moze biti cak i hipotenzicar i to moze biti bilo koja vred. pritiska ali da pacijenta zdravstveno ugrozava, a sto se tice malig.hipert. ona se javlja samo kod hipertenzicara i to su te vred koje je jecapereca navela a i sto se lekova tice se slazem...
A sto se antiaritmika ticeK izlazi pomalo i pomalo ulazi i CL ali je k taj koji je bitniji u ovom slucaju dok na predavanjima pise samo Cl (bar kod mene...).
Toliko od mene... za sada...
@ivilija, drago mi je sto si nam objasnila razliku izmedju maligne hipertenzije i hipert. krize. :cvet
Sada je sve jasnije
Quote from: Bred on 03-07-2007, 15:04:09
da li je tacno da se pojavljuje pitanje nikotin kojeg nigde u predavanjima nema?
Tacno je, odn . znam 100% da ga ima u kombinacijama kod prof. Savica i Ugresica a za Radicu ne znam
drago mi je da sam bila koncizna!
i da vam je sada jasnije...
Nikotina ima na predavanjima (mojim) i sigurno ga pitaju!!!
Lepo spremite tu farmakologiju trebace vam i osecace te se bolje kada ga polozite ne samo zato sto ste ga polozili vec zato sto ste bogatiji pametniji srecniji sto sve to znate...
a ja ovim pomaganjem kolegama iz oblasti farmakologije drzim korak ne bi li mi se slucajno desilo da sve sto sam naucila zaboravim...a to nikako ne bih volela...
stresan ispit nema sta...ali naucite da ga volite i ici ce vam mnogo lakse...puno lakse...
naucite sve jer marfijev zakon je marfijev zakon nemojte to zaboraviti!!!
pozz
ivlija, ima li nacina da nam nekako otkucas ili dostavis to predavanje posto znam da vecina studenata to nema?
Na zalost ne mogu da vam otkucam posto moja predavanja nisu kod mene vec duuuugoooo a sve ovo pisem iz glave...ne mogu ni da odem po ta predavanja jer za 2 dana imam ispit...ali vam mogu reci gde je do slovce isto kao u predavanjima a to je varagic...imate sve o nikotinu u varagicu i to nije uposte opsirno...naravno nemojte uciti stetnost pusenja vec samo efekte i nez.dej. nikotina i jos nesto ako vam se ucini interesantnim...ince to predavanje o nikotinu je jako kratko (1 strana) pa ako posle mog ispita uspem da uhvatim trag mojim predavanjima rado cu vam otkucati...
Ivilija i jecopereco,hvala na odgovorima,sada su neke stvari jasnije.Kod mene pise da u 1.fazi akc.pot. ulazi Cl,a to je sigurno Ugresic predavao,zato sam to pitala.
Quote from: Hana on 03-07-2007, 11:20:07
Da li neko zan sta podrazumeva pitanje: Analozi oslobadjajuceg hormona za gonadotropine?
To imas u Ugresicevoj (kucanoj) skripti posle oralnih kontraceptiva.
hvala ivlija :cvet
molim i drugi put! :wink:
Хвала вам што сте се расписали! :cvet
Да ли би неко могао да ми објасни разлику између физиолошког и функционалног антагонизма, нешто ми се не да да то разумем?
Fizioloski antagonizam je kada 2 supstance ili 2 leka prouzrokuju suprotne fizioloske efekte.(dejstvo je na nivou celog organizma)-npr. histamin i adrenalin
Funkcionalni kada 2 supstance deluju u istom organu preko razlicitih receptora i izazivaju razlicite efekte.(dejstvo je na nivou jednog organa)
Mislim da je tako, govorim po secanju posto nemam predavanja kod sebe.Neka me neko ispravi ako gresim
Хвала :~ сад ми је јасно!
Nema na cemu Nina, drago mi je ako mogu da pomognem.
Pitajte sve sto vas interesuje ako znam tu sam da pomognem, nije mi nikakav problem posto mi je ovaj predmet jako interesantan. :wave:
Kako pol utice na doziranje lekova?
Muskarci imaju vise misica a manjak masnog tkiva kao i vecu telesnu masuu odnosu na zene tako da bi liposolubilni lekovi imali jace dejstvo na zene.Medjutim to se skoro i ne uzima u obzir posto se doza (ili srednja pojedinacna doza) utvrdjuje prema muskarcu prosecne tezine. Zene takodje prolaze kroz razlicite faze zivota kao sto su trudnoca , laktacija (obratiti paznju na lekove koje prelaze u majcino mleko) naravno mesecni ciklus tako da tu treba obratiti paznju.
hvala :cvet
Да ли је битно да се зна колико траје испитивање субакутне и хроничне токсичности, имам неке опречне податке у мојим изворима?!
@Nina, da li mislis na pretklinicka ispitivanja?
Ako mislis na to nema potrebe da detaljises. Dovoljno je da kazes sta pretkl. ispit. podrazumevaju a za klinicka nabrojis faze i kazes nesto o njima. Sasvim je dovoljno ono sto su vam ispricali na vezbama ili predavanjima.
Citat: chupa - Juèe u 17:46:54
Quotehvala :flower:
Nema na cemu :happy:
Toksikoloska ispitivanja traju izmedju pola godine i 1,5 godina,tako su rekli na predavanjima
Ма никако да се оканем детаљисања... :wink:
Имам два питања - отрови и антидоти из Варагића - јел треба све?
и инсектициди - јел само они или и хербициди итд? из Варагића? Хвала!
И да, витамини - да ли је довољно оно мало што има у Варагићу?
Quote from: Nina on 07-08-2007, 14:41:08
Имам два питања - отрови и антидоти из Варагића - јел треба све?
и инсектициди - јел само они или и хербициди итд? из Варагића? Хвала!
Od toksikologije iz Varagica ti treba trovanje metalima (odnosno antidoti kod trovanja metalima) vise uopsteno-sustina, treba ti BAL,EDTA, cini mi se i penicilamin i ne mogu da se setim sta jos ima tu.
Insekticidi obavezno i to organofosfati koji su ujedno i inhibitori Ach, procitaj herbicide ne mogu bas da se setim da li i oni trebaju.
Po mom misljenju sasvim je dovoljno ono sto ima u Varagicu za vit.Obrati paznju na vit. D i njegovu ulogu.
Za vitamine sigurno nije dovoljno iz Varagica jer sam ja imala vit. E i da sam ispricala samo ono iz V mislim da ne bih prosla nego sam vit. dopunila iz broma, farmaceutske hemije i predavanja iz razlicitih god iz farmakologije...nema puno ali su tu neke kljucne stvari.
pozz
Хвала. :cvet Имам ја још питања :lol2:
Витамин B5 се у Варгићу не помиње па се питам да ли је битан?
Шта све треба од хормона - х. штитне жлезде, х. гонада и коре надбубрега?
Како се деле миорелаксанси на централне и периферне?
Хвала!
kada dobijes pitanje "vitamini B grupe" moras da pricas i o vit. B5 odn.pantotenskoj kis. a to ces ponavnjljm naci u bromatologiji ili farm. hemiji.Od hormona ti naravno treba i insulin!
Da miorelaksansi se dele na one sa centralnim dejstvom (gde ne zaboravi da pomenes benzodiazepine i ima ih jos par al sam zaboravila) i one sa preifernim dejstvom.
To nije obimna gr. lekova ali vrlo cesto dolazi kao pitanje kod svih profana.
Хвала.
Док сам прелазила миорелаксансе нисам успела да направим такву поделу, поред оне на деполаризујуће и недеполаризујуће, али ваљда ми треба још времена :)
Ah da tacno i na nedepolarizujuce i na depolarizujuce...zaboravih i na to...
Питање - како се ресорбују хидросолубилни лекови? :roll:
Код проф. Угрешића постоји питање Терапија поремећаја циркулације и у његовој скрипти има нешто мало о томе и једини лек који се помиње је пентоксифилин, да ли неко зна да ли је то заиста довољно за то питање?
Treba li da ucimo imunosupresive i imunomodulatore, odnosno tu silnu imunologiju?
Нисам приметила да то ико пита, чак ни Мирослав који је то предавао нема их у својим питањима.
Quote from: Nina on 19-10-2007, 20:06:50
Код проф. Угрешића постоји питање Терапија поремећаја циркулације и у његовој скрипти има нешто мало о томе и једини лек који се помиње је пентоксифилин, да ли неко зна да ли је то заиста довољно за то питање?
Pentoksifilin je sustina pitanja, jer je kao samo kod njega dokazano dejstvo -merenjem predjenog puta...(videla si to u skripti).Mozes da pomenes i ginko bilobu, medjutim sam prof za te lekove kaze da su sarena laza(izuzev pentoksifilina)
I mene je to pitanje zbunjivalo, kazu da mu je to jedno od omiljenih
Btw kada sam 1. put izlazila na ispit izvukla sam bas tu komb sa nt u cns-u, ovim pitanjem i ostalim vec pobrojanim
koji ste vi carevi ?! ukocim se cela samo kad pomislim na farmakologiju a kamo li da sednem da ucim . najgore od svega je da sam bila takva kukavica da sam farmu ostavila za kraj tj. to mi je predposlednji ispit i ne mogu da ucim nista drugo a dusa mi ga nece . jos te price ko kako pita ...
Da li neko zna gde mogu da nabavim Farmakoterapijski prirucnik,a da nije na cd-u...nego da je dobra stara knjiga?
farmakoterapijski vodic je mogao da se kupi u nasoj skriptarnici prosle godine,a mislim da ga ima u onoj knjizari u Beogradskoj kod Pravnog fakulteta...odlicna je knjiga
Gde ima na CD-u?
na cd-u ima u nasoj skriptarnici. tamo tvrde da knjigu ne dobijaju. samo cd :roll:
koliko kosta taj cd i ta skripta?
cd kosta 1080 dinara. knjige i dalje nema... :roll:
a bilo je videla sam svojim ocima.
pitacemo Ugresica na predavanjima
vazi.
samo da kazem da su meni ovi profesori genijalni. svo troje.
ja na predavanjima ne disem,ne trepcem. kad se zavrse,zao mi :>
i da kazem da svi profesori treba da posete ova predavanja.
i da kazem da je farmakologiju najlepse uciti bas tako-na predavanju :>
[off] momenat streberizma [/off]
za farmakoterapijski prirucnik mozete da pitate prof.Branislavu Miljkovic (farmakokinetika), posto ga je izdala odnosno ucestvovala je u njegovom pravljenju agencija za lekove a prof. radi tamo
Samo malecni off.
Farmakoterapijski .. mislim da ga vise nema u prodaji (mozda nisam gledala na svim mogucim mestima), ali rekose da ce novi izaci 2008. i da se strpim.
Strpljen spasen.
Strpljen naucen.
:happy:
Pa to je super za par meseci dobicemo jos "bolji" farmakoterapijski prirucnik.
@Aqua, hvala na informaciji.
Nadam se da necemo ici vise u off
da li nekoga mozda, eventualno, ne mrzi da mi napise ove faze akcionog potencijala kod u srcanim misicnim i nodalnim celijama? kada koji jon TACNO ulazi, izlazi? kada su ovi platoi? mislim da su moja predavanja puna gresaka..
"Akcioni potencijal u skeletnoj misicnoj celiji nastaje kada se naglo otvore tzv. brzi kanali za natrijum,sto onda omogucava ulazak ogromnog broja Na u skeletno misicno vlakno.Ovi kanali su nazvani brzi,jer se otvaraju na samo nekoliko desetohiljaditih delova sekundi a zatim se naglo zatvaraju.Pri kraju zatvaranja kanala nastaje proces repolarizacije i akcioni potencijal se zavrsava u sledecih nekoliko desetohiljaditih delova sekunde.
Sa druge strane,u srcanim misicu akcioni potencijal nastaje zbog otvaranja dve vrste kanala.To su 1-brzi kanali za natrijum,isti oni kao i u skeletnom misicu i 2-spori kanali za kalcijum,takodje nazvani i kalcijumsko-natrijumski kanali,koji se sporije otvaraju,ali sto je posebno vazno,ostaju otvoreni nekoliko desetih delova sekunde.Za to vreme velike kolicine kalcijumovih i natrijumovih jona i dalje ulaze kroz kanale u srcano misicno tkivo,pa se na taj nacin produzava period depolarizacije i zato u akcionom potencijalu nastaje plato.
Joni kalcijuma koji tokom produzenig akcionog potencijala ulaze u misic dodatno stimulisu proces kontrakcije,sto je jos jedna razlika izmedju srcanog i skeletnog misica.
Druga vazna funkcionalna razlika izmedju srcanog i skeletnog misica,koja doprinosi produzavanju akcionog potencijala i stvaranju platoa,lezi u cinjenici da se neposredno posle pocetka akcionog potencijala permeabilnost membrane srcanog misica za kalijum smanjuje,otprilike za pet puta,sto se ne dogadja u skeletnom misicu.
Moguce je da se permeabilnost membrane smanjuje zbog vrlo velikog ulaska kalcijuma.Medjutim,bez obzira na uzrok smanjena permeabilnost membrane za kalijum znatno smanjuje isticanje kalijuma u toku platoa akcionog potencijala i tako sprecava rani oporavak membrane.Kada se posle 0.2 do 0.3 sekunde zatvore spori kanali za kalcijum i natrijum ,prestaje ulazak jona kalcijuma i natrijuma,a permeabilnost membrane za kalijum se vrlo brzo poveca.Misicno vlakno tada naglo gubi jone kalijuma,pa se zato membranski potencijal vraca na nivo u mirovanju,tj. akcioni potencijal se zavrsava."
Arthur C.GUYTON
jel to? :> sad sam naucila i da kucam :>
"prostudiracu" :wink: hvala na trudu!
zna li neko jos u kojim je fazama celija refraktarna-tacno? na srce mislim opet,prvenstveno..
a imam i odgovor za Iskru:za farmakologiju ti realno treba,po meni,3 meseca,ne manje,al posto je zanimljivo,to nije problem.ne mozes je nauciti na brzinu i moras da razmisljas puno,t.j.moras da povezujes i super ce da ti ide.a pre tog malo ponovis patofizu,farmaceutsku,ides na predavanja,a za literaturu sam vec napisala misljenje.pozdrav!
zna li neko da mi kaze koji su to miorelaxansi sa centralnim dejstvom? hvala!
Ovo sam na¹la na netu:
Derivati oksazola, tiazina i triazina, klorzoksazon – Myoflex
baklofen – Baclofen, Lioresal
da li neko zna da mi kaze da li Ugresic trazi toksikologiju i antiseptike i dezificijense?Da li je za to dovoljna njegova skripta ili mora Varagic?
Da li moramo da znamo sve INDIKACIJE za upotrebu KOMBINACIJA antibiotika?
misli, to bi stvarno bilo previse ... :face:
--
Ono sto su meni rekli da nema u predavanjima a treba iz Varagica je:
-Opsti anestetici
-Miorelaksansi
-Hormoni
-Etanol, trovanja [navodno samo kod Ugresica]
-Plazma dekspanderi [-II]
-Antivirotici i antimikotici[navodno bi trebalo dopuniti iz Varagica]
Takodje iz Varagica kod prof Ugresica treba sve od receptora pa nadalje ...
Kod prof Radice kazu da dolazi jednocifren broj pitanja iz opsteg dela...
cao
Da li neko zna sta treba odgovoriti na sledeca pitanja
1.Kriterijumi za podelu beta-blokatora
2.Uticaj kateholamina na krvni pritisak
...posto vidim da se to cesto pojavljuje kod profesora Nenada
Hvala unapred :> :wave:
imas sve to u Varagicu u okviru dela o adrenergickim lekovima i adrenergickim blokatorima a ne bi bilo lose da dopunis i predavanjima..
Na koji nacin vit D pomaze ulasku Ca u kosti? :ohwell:
Zasto se benzodiazepini ipak ne propisuju mnogo iako su odlicni antikonvulzivi?
ja znam to drugo. zbog tolerancije. :>
Quote from: pig_am_am on 25-02-2008, 14:40:14
ja znam to drugo. zbog tolerancije. :>
a vitamine jos nismo ucili :>
svinjo, to nije odgovor.
:ohwell:
tolerancija se, cenim, razvija kod hronicne primene a antikonvulzive neces tako davati...
pa ne znam onda, neka napise ivilija...ona je kraljica farmakologije :happy:
"...Glavno dejstvo kalcitriola jeste apsorpcija Ca2+ i fosfata u tankom crevu i mobilizacija Ca2+ iz kostiju.Kalcitriol pomaze sazrevanje osteoklasta i indirektno stimulise njihovu aktivnost. S druge strane,delovanjem na osteoblaste,klasicnim putem kao i ostali steroidi [vezivanje za intracelularne receptore i konsekventno tome direktno dejstvo na jedarnu DNK],kalcitriol smanjuje osteoblastnu sintezu kolagena.Ipak,dejstvo vitaminaD na kosti je kompleksno i ne moze se jasno sagledati njegovo direktno dejstvo u mobilizaciji Ca2+,osim sto se u klinickoj slici avitaminoze vitamina D moze videti losa mineralizacija kostiju,sto se popravlja davanjem vitamina D.Jedno od objasnjenja lezi u cinjenici da kalcitriol stimulise sintezu osteokalcina,vitamin K-zavisnog,Ca2+-vezujuceg proteina kostanog matriksa."
Rang i Dejl
ovaj... ne znam da li to trazis,al ako ne procitas sve ima da te ubijem :K kucala sam 10 minuta :K [off]salim se[/off]
"Benzodiazepini su sjajni antikonvulzivi(manje nez. ef. od drugih antiepileptika),ali retko se koriste u hronicnoj terapiji(samo klonazepam) zbog razvoja TOLERANCIJE-u toku terapije smanjuje se odgovor organizma na lek,pa da bi se postigao pocetni efekat,treba povecati dozu...Ali,sa povecanjem doze oni dovode do sedacije i pacijent ne moze da funkcionise.." Sa Ugresicevih predavanja...Btw,to je za profilaksu..a za Status epileptikus idu diazepam,midazolam i lorazepam i.v. ,i jos diazepam rektalno.. :help:
Zaboravih..u profilaxi se koriste SAMO kao pomocna terapija tj.koristi se samo klonazepam.. :help:
:~ :~ :~ pigi ipak nije sedela na usima :~ :~ :~
:happy:
e pa ne znam, mogu vam reci da je prof bio nezadovoljan sa oba ta odgovora i oborio je obe devojke koje su rekle u principu to sto ste vas dve odgovorile. :ohwell:
:wink:
Quote from: Bred on 24-02-2008, 21:31:06
Na koji nacin vit D pomaze ulasku Ca u kosti? :ohwell:
Zasto se benzodiazepini ipak ne propisuju mnogo iako su odlicni antikonvulzivi?
Vit.D u GIT-u AKTIVIRA TRANSPORTER ZA PRENOS Ca2+ IZ CREVA U KRV.
U bubregu vraca Ca2+ iz 1' mokrace u krv(reapsorpcija Ca2+).
Na gradilistu'kamiondzija'(vit.D)"vozi cigle"tj.Ca2+ i doprinosi pravilnoj mineralizaciji kostiju.
:cvet
(ovo je citat sa predavanja.)
e, upravo to je potrebno :!
hvala!
:cvet
Quote from: stef on 30-10-2006, 19:42:47
NAPOMENA: posto sam primetio da velika vecina uci iz istih predavanja, postoji u predavanjima greska kod aritmija. Pise da u 1oj fazi ulazi Cl, a u stvari ulazi K.I u Ugresicevoj skripti pise KCL struja, ali to je samo ulazak K, Cl koji ulazi nije bitan.
Neko da potvrdi ovo?
Posto mene koleginica ubedjuje da ipak u I fazi ulazi Cl?
Zna ko odgovore i na ova pitanja?
Quote from: ivilija on 04-04-2007, 16:46:23
Ko je izazivac putne dijareje?
Za sta se jos koriste beta agonisi sem kao antiasmatici?
Triptani nez dejstva i meh?
ima mali milion podpitanja koje posavljaju i koja se ponavljaju?
Zasto se PgI sintetise u intimi a TxA2 u Tr?
putne dijareje? enterotoksicne e.coli - ETEC :>
Posto vidim da se cesto pojavljuje pitanje i o miasteniji gravis, evo na ovom linku detaljnije
Myasthenia gravis (http://www.farmaceuti.com/forum/index.php/topic,13152.0.html)
Zasto su benzodiazepini idealni antikonvulzivi?
Pa mozda zato sto su univerzalni,daju se kod svih konvulzija bez obzira kog su porekla(epilepticki napad,tetanusni napad,trovanje,grcevi zbog povisene t).
U kojoj knjizi i gde pise sta je nesanica?
Mislim da je prof rekao da je nesanica nemogucnost da se zaspi 45 min.
U skripti sa cveticima ima i vrste nesanica i sta ih uzrokuje itd itd ....
--
LUS, a sad moze da pita zasto su univerzalni [i idealni]?
:wink: :K
--
Ovo su pitanja kod prof Radice ali posto su potrebni odgovori na neka pitanja, onda sam to ostavi ovde.
Quote from: Ajvi on 11-03-2008, 17:21:34
Evo pitanjca i svega sto sam uspela da izvucem..
1. kardiotonici ND(nez dej) je bilo pitanje, pa je pitala za povracanje "da li mislite da je ono preifernog porekla"?
2. samo da ti skrenem paznju: Th/H.pylori, obavezno ce te pitati sve o Bi (njega voli, ima i ispitno pitanje Bi pa je to nekako logicno!)
3. nisam uspela da nadjem: "Koja je razlika izmedju klopidogrela i tiklopidina?" (antiagregacioni lekovi) abciksimab= "Kad se daje, kojim putem?"
4. primena lekova kod dece: "Sto se fluorohinoloni ne daju?"
5. izgleda da je ovo ispitno pitanje morfin: "Koje su strukture u mozgu bogate opioidnim Rc? Kako deluje ne ushodne a kako na nishodne puteve regulacije bola?"GDE TACNO I KAKO DELUJU?!?! (u corbu treba dodati i K-jon, jel?) + treba znati primere opioida, to pita, koji su puni a koji parcijalni agonisti!?
6. kad su beta-blokatori lekovi prvog reda? Rekla je: kad pacijent nema druga KV oboljenja sem hipertenzije, tad su 2 reda, i zasto nisu 1 reda, to je pitanje za 10![/i]
7. konstatacija: ACE-inh kod mladjih pacijenata
Ca-blok kod starijih pacijenata
9. alfa-blok, osnovni nez ef je ortostatska hipertanzija, al' se ovi lekovi, iako su jedno vreme bili napusteni opet vracaju u Th.. STO?!?!?
10. Zasto je lidokain omiljeni antiaritmik? + (u kojoj je on grupi? koja je razlika te 3 grupe (Ia, Ib i Ic): u nultoj fazi AP
11.Kakva je kinetika, a kakav rezim doziranja aminoglikozida? Zasto? (mislim da je odgovor neki postantibiotski efekat.. :K)
12. nez dej lekova. koju vrstu kardiotonicnosti izazivaju citostatici? izgleda: srcanu insuficijenciju (to jos nisam ucila, mozda znas)
13. konstatacija: gde se cesto koristi neomicin? lokalno? konjuktivitis zajedno sa.. glukokortikoidima!
14. ozbiljan lek za povecanje HDLa je NIKOTINSKA KIS, e a koje su doze potrebne za takvo dej??? nasla sam u Rangu da su to gramske doze?! valjda velike doze?!
16. kod antiemetika (ne znam dal se tacno ovako zove) metoklopropamid: moze se javiti motorno nezeljeno dej. Zasto je to mnogo cesce kod dece do 18.god? Deluje li on centalno ili ne.. (mozda ovo ima veze i sa hematoencefalnom barijerom, za koju je Radica rekla da ne postoji, tj. ne stiti centar za povracanje!)
17. amiodaron. koji su mu sve meh. dej.? Kod kojih aritmija se koristi? kod svih onih vrsta kod koji drugi L ne deluju (Koje su to na kraju??) + kod supraventrikularnih aritmija lek br 1 je DIGITALIS, tu je jos rekla da vazi: pretkomorne- Ca-blok, beta-blok
komorne- lidokain
18. obrati paznju: na Th/gojaznosti!!
19. obrati paznju: 4g paracetamola (20tableta) dnevno dovodi do trovanja (meni u predavnjima pise 10g, rekao Ugresic!? nemam pojma..)
20. Parkinsonova bolest. Sta su nam bazalne gasnglije? Nabrojte mi bazalne ganglije u CNS-u? (jasno je da se neko zbunio, pa ga je ona svasta pitala)
21. treba znati: centralne miorelaksanse, i kako deluju..
22. Th/ tuberkuloze, Koja je prva, ubitacna kombinacija? izonijazid + aminoglikozid
Verovatno to ima negde po knjigama i skriptama ali je ipak bolje da sve to imamo na jednom mestu.
:wink:
E Bred gori si od svih profesora zajedno! :K Imaju veliku terapijsku sirinu,efikasni su.... :hmm
Zvanicno, konsultacije kod profesorice Radice su petkom od 11-13h, kod Uresica i Miroslava ponedeljkom i petkom.
Ali tehnicarka rece da je profesorica rekla da nece dolaziti na fakultetu do sledece nedelje kad pocinje ispit.
Quote from: LUS on 12-03-2008, 21:15:10
E Bred gori si od svih profesora zajedno! :K Imaju veliku terapijsku sirinu,efikasni su.... :hmm
Znam, znam ali cenim da to nije odgovor koji bi zadovoljio profesora.
:ohwell:
Bol, putevi transmisije, modulacija (http://www.farmaceuti.com/forum/index.php/topic,13362.0.html)
Folije sa vezbi, ass.Maja.
:wink:
:news:
sama predavanja => http://www.pharmacy.bg.ac.yu/predmeti/farmakologija/predavanja_2006-07/Opioidni%20analgetici.pdf
Posto je profesorica pitala koji to beta blokatori izazivaju hiperglikemiju na internetu sam pronasao da je to karvedilol
http://www.farmakologija.com/materia/c_bb.htm
Za sta se koristi metil ergometrin u kapima?
koliko se ja secam za zaustavljanje postpartalnih krvarenja,uterostipik
Nije to.
:hm
Quote from: Bred on 25-04-2008, 12:57:03
Za sta se koristi metil ergometrin u kapima?
METHYLERGOMETRIN kapi 1 po 10 ml (0,25 mg/1 ml) Panfarma d.o.o.
Preparat za kontrakciju uterusa
Evo i ja sam bila na Internetu. Sve stranice kazu isto: koriste se za postpartalna krvarenja.
Bred, jesi li slusao ispit kad je neko od profesora to pitao, pa kazes da ova indikacija nije tacna?
ne, ne kazem da nije tacna nego profesor nije bio zadovoljan tim odgovorom ...
:ohwell:
neko je pomenuo ovu formulu... da je profesor nekoga pitao pa evo nadjoh...
doza za dete = povrsina deteta m2 / 1.8 x doza odraslog (mg/kg)
kod gojazne dece je drugacije - racuna se na osnovu idealne tezine koja se izracunava na osnovu uzrasta i telesne visine.
prva doza standarsna, a posle se vrsi korekcija:
doza leka u mg = telesna masa x standardna doza / kreatinin seruma u mg.
uh neka me neko ispravi ako nije dobro...slabo se vidi :K
metil ergometrin pojacava kontrakcije materice i tonus muskulature uterusa.
daje se nakon sto se u toku prodjaja pojavila prednja strana ramena novorodjenceta. indikacija je i sprecavanje krvarenja iz materice posle nekompletnog porodjaja,kompletnog porodjaja, carskog reza ili pobacaja.
uterotonik (oksitocik)
svinjce, koliko se ja secam postoji 3 nacina doziranja lekova za decu: prema uzrastu, prema telesnoj tezini i prema povrsini tela. Te formule imaju mislim u Varagicu :wink:
Hej, Pigi je l' ovo o ergometrinu sa ovogodisnjih predavanja?
nije, to sam prepisala iz farmakoterapijskog vodica :>
a i formulu :K
:cvet
ali,ugresic, on na primer stalno gleda u taj vodic. ne dolazi na predavanja bez njega :wink:
Koliko se ja secam, on je glavni i odgovorni za isti....
:K
Da li neko zna u cemu je fora:
u "srcastim" skriptama pise da je potencijal membrane u mirovanju misicnih celija srca -90 mV, a celija provodnog sistema -70 mV, dok u predavanjima sa sajta fakulteta stoji da je potencijal obe vrste celja -90 mV?
kad smo pre neki dan ucili antivirotike, jedna devojka je pitala profesora nesto...
mislim da pitala da li zaista postoje ljudi ciji se imuni sistem izborio i eliminisao zauvek virus...
cini mi se da je profesor nije dobro shvatio, pa je odgovorio da se kod nekih ljudi ne ispolje simptomi aids-a, ali da su oni zauvek seroloski pozitivni...
ja mislim da postoje. to je zato sto sam optimista :K jaci argument nemam.
a sta vi mislite? zasto ne bi postojao imuni sistem koji je toliko jak da HIV podnese kao obican grip?
Zato sto virus HIV-a veoma brzo mutira :namcor
Jel moze neko da mi kaze sta se uci iz Varagica a sta iz Rang&Dale-a?
Primetila sam da ste uglavnom ovde pominjali Varagica, a svi oko mene imaju Rang&Dale...
Varagica kod profesora Ugresica OBAVEZNO!
U sustini treba da kombinujes mada mi se cini da je Rang bas obiman ... :wink: :wacko:
btw, medicinari iz ranga uce samo one uokvirene delove, tzv kljuceve, tako sam bar cuo ... :wink:
Izaberi koju god zelis knjigu kao dopunu, cisto da razjasnis sebi neke stvari, ali kad budse znala kod kog si profesora, onda uzmi njihova pitanja i vidi sta ti fali u predavanjima.
Npr, prof Ugresic voli trovanja, etanol, zamenu za plazmu i ne znma sta jos jer nisam bila kod njega, a za prof Radicu ti treba Rang za dosta toga jer sve sto nije predavala treba pogledati odatle, jer prof Ugrsic mnoge stvari skrati, a ona bi da siri, a naravno i nezeljena dejstva.
Za prof savica ti treba Rang zbog semica, objasnjenja meh dejstva, ali vodi se predavanjima
Jedno pitanje:
metoklopramid, cisaprid str 447 Varagic antagonisti su 5HT4
-II- starija predavanja kazu agonisti
-II- novija kazu antagonisti
Rang i Dail ne navode..
hmm, sta su?
da li Ach oslobodjen iz nerva blokadom serotonina ili delovanjem oslobodjenog serotonina?
Anyone, please.
:help2:
metoklopramid, cisaprid su antagonisti 5HT4 -prokinetici
metoklopramid je antagonist D2 receptora u cns-u - antiemetik
Biljo hvala..
Nego molim vas da mi josh neko odgovori.. :help2:
evo zashto: ja mislim da su agonisti, literatura kaze antagonisti..
serotonin preko 5ht4 u gitu utiche na motilitet ali da li ga usprava ili ubrzava? ja mislim ubrzava..
evo i linkova:
http://en.wikipedia.org/wiki/5-HT_receptor
http://en.wikipedia.org/wiki/Metoclopramide
Biljo ako nisi polagala, pogledaj ih.
Metoklopramid, kao i serotonin, preko 5-HT4 ubrzava motilitet creva, a time i praznjenje zeluca,
znaci agonista 5-HT4 receptora.
A deluje i kao antagonista 5-HT3 receptora.
Definitivno su agonisti 5-HT4 receptora.
:cvet :cvet :cvet
hvala vaaaammm
i'll be back for some more :)
Da li neko zna sta treba odgovoriti na pitanja
protein kinaze,regulacija Ca u celiji i drugi glasnici?
ja bih prichala sve o receptorima.. bez price o jonskim kanalima, enzimima i nosachima..
mogucje da u glavi 4 R&D ima nesto vise o tome.. ako nadjem javljam
Da da u 4 poglavlju ima.
Protein kinaze su u R&D -postoje dve jako lepe seme koje to objasnjavaju..mislim da su medju prvima glavama..a isto tako i regulacija Ca.. :streber:
Quote from: kaja on 15-11-2008, 12:51:25
Da da u 4 poglavlju ima.
nemam bash vremena da ishchitam, moze li da prodje pricha o tome kroz jonotropne, metabotropne, rec sa enzimskom aktivnoshcju.. i daljom kaskadom enzima i 2' glasnika ka efektoru? :shy:
nema mogucjnosti edita.
nisam mislila efektoru..
efektor je enzim ili jonski kanal..
:roll:
I need help, please!!! :help2:
U predavanju o kontracepciji, profesorka je dala rezultate nekih ispitivanja, po kojima je- ucestalost tromboembolije kod zena koje nisu pile kontracepciju- 5 u 100.000 godisnje, kod zena koje su pile kontracepciju sa II generacijom progestagena 15 na 100.000 god, a koje su pile kontr. sa III generacijom progestagena 25 na 100.000 godisnje. Ja ne razumem kakve veze ima vrsta gestagena sa tromboembolijom, kad estrogen to izaziva...???
Zna li neko?
Pitanje jedno.
koliko u Bg ko¹ta Farmakologija (Varagiæ-Milo¹eviæ)?
kod nas u BL nema da se kupi pa bih bio zahvalan za informaciju... :love:
zadnje izdanje je iz 2007 ili ima novije?
mislim oko 800 din ~ 1o evra ...
mozda je kopija toliko... a original 1800din,i to ispred dekanata medicinskog. u skriptarnici/knjizari verovatno i skuplje...
ma mozda sam i ja permutovao ... :wall: sorry :)):
Quote from: AnaCrvena on 15-01-2009, 23:37:26
original 1800din,i to ispred dekanata medicinskog.
originalna knjiga mi treba, neda mi se vi¹e sa kopijama patiti.
ako ima jeftinije od 1800 den¾i javite, a ako nema kupujem èim doðem u Bg. :thanx2:
ne verujem da ima jeftinije od toga... a razumem te za kopije-i meni su se smucile!
Quote from: AnaCrvena on 15-01-2009, 23:37:26
mozda je kopija toliko... a original 1800din,i to ispred dekanata medicinskog. u skriptarnici/knjizari verovatno i skuplje...
Kod "Arapa" ? :K2:
Ne verujem da ima za manje..
Veruj vredi koliko god da koshta..
Sta se prica kod pitanja Specificnost i selektivnost lekova, doduse selektivnost aj i nekako, ali specificnost?
u osnovi, stereo-specifichnost... stereo-selektivnost.. (kroz celu farmaceustsku se to prozimalo..)
bez dupliranja :?:
:)
kod mene u predavanjima ima kratka pricica o tome-verovatno je bitno napraviti razliku izmedju ta 2 pojma...
specificnost se odnosi na mehanizam interakcije leka i strukture za koju se vezuje (protin,nk...) vecina lekova deluje specificno-dobro se stereohemijski uklapa u vezno mesto,ostvaruje hemijsku vezu sa strukturama koje cine vezno mesto ( a te veze su uglavnom reverzibilne-vodonicne,elektrostaticke,van der waals-ove...,ali mogu biti i ireverzibilne-npr cox i aspirin,mada redje)
manji broj lekova deluje nespecificno-dakle nije potrebno strukturno uklapanje,i takve su npr osmotski aktivne supstance-nespecificno vezu vodu (npr manitol)
a kad kazes selektivnost-odnosi se na to da da uklapanje u druga,slicna vezna mesta izostaje.ali,ako povecas dozu,selektivnost se gubi...
dakle,specificnost je apsolutni pojam a selektvnost relativan...
Ima smisla Ana, imas li jos neki primer leka sa nespecificnim delovanjem ( osim osmotskih diuretika i npr opstih inhalacionih anestetika), posto ima bas takvo pitanje ( lekovi koji deluju nespecificno) pozz i hvala za pomoc
ima smisla i bas je sa njegovih predavanja,ja pisala,pa bi trebalo biti to,ali nemam vise primera-samo ovo mi pise-seceri,elektroliti,secerni alkoholi...
drugari,
evo meni je na umu da i laksansi deluju nespecifichno.. :cvet
dok budete ponavljale celo gradivo, mislite na takva pitanjca za koje ne mozete da nadjete konkretne odgovore i sami ce se vec od nekud pojaviti..
jeste,jeste,i laksansi su sigurno! :cvet
Verovatno mnogo trazim... ALI da li ima neki uzoran student koji je redovno isao na predavanja sve snimao na diktafon i voljan je da nam to uploaduje???? :>: :>: :>: :>: :cvet :cvet :cvet :cvet
da li neko zna odakle je najbolje uciti vitamine?? U skripti sa "srcima" nema nista,slajdovi sa predavanja su sturi,kao i kucana skripta prof Ugresica... :help3:
мислим да највише има у варагићу... у суштини,треба ти витамин К - о њему имаш код крви и антикоагуланаса,о витамину Д у оквиру приче о костима, о витаминима Ц и Е и нема много тога да се каже сем да су антиоксиданси,витамин А можеш да прочиташ у варагићу,али нема много више него што је поменуто у оквиру дерматолошке фармакологије... остали витамини ни не долазе као питање јер немају неку фармаколошку примену ( сем за авитаминозе које су данас ретке) . треба знати само за Б6 као плацебо код повраћања у трудноћи,евентуално Б1 и Б6 код алкохоличара због малнутриције... мислим да је отприлике то-то...
+ Potrazi sta Rang&Dale kazu o vitaminu K
да,да,може и то... него,ја сам учила из својих белешки,вит. К је предаво угрешић, а све као у Р&Д,па ми је било лакше да учим из својих 'списа' :K2:
али сам прочитала и тамо... :K2:
hvala vam!
Imam par pitanja, da mi resite nedoumice...
Sta treba da se prica kod farmakodinam. interakcija, kao i to kako da definisem malignu bolest?
Iscitala sam za razliku izmenju maligne hipertenizije i hipertenzivne krize i opet mi nije jasno koja je ta famozna razlika, osim da li dobijaju hiper ili mogu i normotenzicari?
farmakodinamske interakcije se odigravaju na nivou receptora u vidu sinergistickog ili antagonistickog dejstva, pa sad dalje pricas o svim tipovima sinergizma i antagonizma....
malignu bolest mozes da definises kao nekontrolisanu i ubrzanu proliferaciju celija koje gube sposobnost diferencijacije i cije su glavne osobine invazivnost i sposobnost metastaziranja a maligna oboljenja su akutna limfocitna i mijelocitna leukemija, hronicna mijeloidna leukemija, hodgkin-ova bolest i non-hodkin-ov limfom karcinom testisa, dojke, pluca i td.
Quote from: Jeca on 07-04-2009, 12:26:54
Iscitala sam za razliku izmenju maligne hipertenizije i hipertenzivne krize i opet mi nije jasno koja je ta famozna razlika, osim da li dobijaju hiper ili mogu i normotenzicari?
Hipertenzivna kriza predstavlja urgentno stanje ¾ivotno ugro¾avajuce koje se karakteri¹e povi¹enim vrednostima krvnog pritiska preko 180/120-140mmHg
U osnovi svake hipertenzivne krize se nalazi tezak oblik hipertenzija (koji se naziva maligna hipertenzija koja podrazumeva
dugodi¹nju i na terapiju rezistentnu hipertenziju ).
hipertenzivna kriza Javlja se kod osoba sa primarnom a i sa sekundarnom hipertenzijom.
Hipertenzivne krize izuzetno retko nastaju kod normotenzivnih osoba.
Skok vrednosti krvnog pritiska mo¾e biti asimptomatski ili simptomatski pa je i hipertenzivna kriza na osnovu toga podeljena u dve grupe:
1) asimtomatska (ima simptome u vidu zujanja u u¹ima,glavobolje, epistakse ili anginoznih bolova.) leci se per os primenom antihipertenziva
2) simptomatska progresivno ostecenje ciljnih organa leci se parenteralnom primenom antihipertenziva a klinicki se manifestuje;
CNS
1. Intracerebralno krvaranje
2. Subarahnoidalno krvarenje
3. Infarkt mozga
4. Hipertenzivna encefalopatija
KVS
1. Akutna ruptura aorte
2. Akutni edem pluca
3. Akutni koronarni sindrom
4. infarkt miokarda
BUBREZI
1. Akutni glomerulonefritis
2. Feohromocitom itd
E tako da li je sad bar malo jasnije :K2:
Za ovo prvo sam pretpostavila da pricam o sinergizmu i antagonizmu...al ajd da proverim.... :)
Biljo legendo...hvala :~ :love:
Da li moze neko da napise koja je razlika izmedju epiduralne i spinalne anestezije?
Razlika je u mestu gde se daje i sta ce da anestezira (spinalna ide izmedju ledjnih prsljenova u subarahnoidalni prostor ispod nivoa KM i dolazi do anestezije donjih ekstremiteta, a epiduralna ide izmedju prsljenova iznad dure (cvrstog omotaca) i dovodi do anestezije u urogenitalnog trakta, creva...zavisi gde je das)
Da li neko zna odgovor na pitanje kod prof. Savica: Lekovi sa antiholinergickim nezeljenim dejstvima?
Ivana, pogledaj triciklicne antidepresive, antihistaminike starije generacije, antipsihotike ( ima sigurno jos primera, ali ovi mi prvi padose na pamet ). U pitanju su neselektivni lekovi, koji blokiraju i muskarinske receptore pa se javljaju suvoca usta, zamagljen vid, retencija urina, opstipacija..
Quote from: ivanabg on 15-04-2009, 12:48:31
Da li neko zna odgovor na pitanje kod prof. Savica: Lekovi sa antiholinergickim nezeljenim dejstvima?
dizopiramid i propafenon (antiaritmici) takodje imaju ova nezeljena dejstva.
A kakva je razlika izmedju desenzitizacije, tahifilaksije i tolerancije? I koji su mehanizmi nastanka?
i desenzitizacija i tahifilaksa se odnose na isto gubitak/smanjenje osetljivosti receptora na prisustvo leka, s tim sto se tahifilaksa desava vrlo brzo-sekunde/minuti nakon primene leka,a desenzitizacija nakon dana/nedelja uzimanja... sta sve do toga dovodi -imas dato u r&d,negde na pocetku,ne znam tacno gde,nije mi tu sad knjiga,a ispit bio pre 2 meseca,pa se malo i zaboravilo,ali potrazi u indeksu pa ces lako naci!
a tolerancija je pojam koji oznacava smanjenje efekata leka nakon ponavljanog uzimanja,i potrebu za povecam doze da bi efekat bio zadovoljavajuci,i ja mislim da obuhvata i desenzitizaciju i tahifilaksu... tako sam bar ja to shvatila!
Da li neko zna kad su konsultacije kod sva tri profesora?
Ponedeljkom od 10,00 – 13,00 h Ugresic
petkom od 11,00 h Radica
Utorkom od 12,00-14,00 h Savic
e da vam ja ka¾em ne¹to va¾no u vezi uèenja ovog ispita,i prolaska na njemu.prvo ¹to vam je bitno je da znate lepo i teèno da isprièate to ¹to znate.to je najva¾nije.t.j.da imate dobru interpretaciju.naravno da je bitno da se ne upla¹ite(a i za¹to biste)i da budete sigurni.al ne mo¾ete biti sigurni ako to ¹to znate ne znate da prezentujete,onda se zbog toga iznervirate i zaglavite se i zavuèete tamo gde ne treba.a i izgubite koncentraciju.to vam èini 30 posto uèinka na ispitu.ostalih 70 posto vam je sreæa a u nju spada:1.da je profesor raspolo¾en 2.va¹a kombinacija 3.da li ste simpatièni u tom trenutku profesoru i 4.koliko æete imati sreæe da ba¹ u tom trenutku imate najbolju koncentraciju.eto,a uz sve to se podrazumeva da ste sve nauèili i naravno sa razumevanjem,jer drugaèije ne mo¾e.tako da kad jednom nauèite nemojte da ne izaðete,jer æe vam se uvek èiniti da ne znate dovoljno,a to je normalno.pa ako imate sreæe i ako znate lepo da prièate to je onda osmica,devetka,desetka.a ako imate samo znanje,to za takvu ocenu nije dovoljno.al onda budite zadovoljni ¹to imate znanje!pozdrav!
kako ide terapija maligne hipertenzije?
ccc. pretrazi forum.
Trenutno spu¹tanje visokog pritiska (http://www.farmaceuti.com/forum/index.php/topic,16675.0.html)
Учење фармакологије? (http://www.farmaceuti.com/forum/index.php/topic,7957.msg232441.html#msg232441)
Januarski rok (http://www.farmaceuti.com/forum/index.php/topic,12192.msg190084.html#msg190084)
zasto coksibi lose deluju na kvs i zasto paracetamol ne deluje antiinflamatorno?
Paracetamol ne deluje antiinflamatorno zbog inaktivacije peroksidima koji su prisutni u visokim koncetracijama u tkivu koje je zahvaceno inflamacijom (barem tako rece prof Miroslav)
Koksibi lose deluju na kvs zbog inhibicije cox 2 izoforme koja je jedino prisutna u zidu krvnog suda koji je zahvacen aterosklerozom zbog cega izostaje sinteza prostaciklina koji je antiagregator i vazodilatator (inace u normalnim endotelnim celijama je prisutna cox 1 izoforma ali kada krvni sud zahvati hronicni inflamatorni proces kao sto je ateroskleroza dolazi do expresije samo cox 2 koja je inducibilna forma).Drugo, koksibi ne inhibisu cox1 koji je jedino prisutan u trombocitima tako da se sinteza tromboksana odvija normalno.
Takodje u bubrezima je prisutna konstitutivna izoforma cox2 koja zaduzena za sintezu prostanglandina koji su neophodni za odrzavanje normalne glomerularne perfuzije i njenom inhibicoj smanjuje se protok krvi u glomerulu i dolazi do retencije tecnosti
Nadam se da je pomoglo :)
jeste hvala