Aditivi vrebaju

[Bred]

®ute bombone, plavi sladoled... Izgledaju primamljivo, ali su izuzetno opasni. U vi¹e od 6.000 proizvoda na policama supermarketa nalaze se aditivi. Oni slu¾e da bi ukus ili boja namirnice bila upadljivija, ali mogu da budu okidaèi za pojavu zloæudnih bolesti. Razlièiti zaslaðivaèi, boje i pojaèivaèi ukusa mogu da podstaknu razvoj kancerogenih bolesti, a najopasniji od svih su pojaèivaèi ukusa i razlièiti zaslaðivaèi i boje koji mogu da izazovu i najte¾e maligne bolesti.


Preterana upotreba pojaèivaèa ukusa povezuje se s neurodegenerativnim bolestima kao ¹to su Alchajmerova i Parkinsonova bolest. Mogu da izazvu i alergiju, posebno kod astmatièara, a neki izazivaju poremeæaj metabolizma mokraæne kiseline.

Gde se sve nalaze opasni aditivi
Opasni zaslaðivaèi - njihove ¹ifre su: E-950, E-951, E-952, E-954 i E-962. Nalaze se u bezalkoholnim napicima, bombonama, ¾vakaæim gumama, sladoledu, poslasticama, lekovima, kozmetici...

Opasni pojaèivaèi ukusa - imaju ¹ifre: E-620 do E-633. Nalaze se u èipsu, kobasicama, konzervisanoj hrani, ¾vakama, bezalkoholnim piæima, supama, margarinu, umacima, gotovim jelima, zaèinskim me¹avinama i senfu.

Opasne boje - Opasne boje oznaèene su sa ¹ifrma: E-102, E-104, E-110, E-122, E-123, E-124, E-125, E-126, E-127, E-128 i E-129. Nalaze se u pekarskim proizvodima, proizvodima od mesa, bezalkoholnim piæima, sladoledu, siru, voænim jogurtima, bezalkoholnim piæima, supama, kremovima i desertima...

Opasne kombinacije
Nauènici sa instituta u Liverpulu ispitivali su u laboratorijskim uslovima moguæi toksièni efekat aditiva aspartam, natrijum-glutaminat, boja briljant plava i kvoinoline ¾uta na æelije ¾ivaca. I do¹li do zakljuèka da je kombinacija ovih aditiva izuzetno opasna, posebno za nervni sistem.

Iako su pojedinaèni aditivi dozvoljeni za kori¹æenje u prehrambenoj industriji, njihove kombinacije mogu da budu veoma opasne.

CDC/BT

Najopasniji aditivi
Veoma je bitno da èitate ono ¹to pi¹e na na etiketi proizvoda koji kupujete.

Èesto na deklaraciji pi¹u jednostavne i nedefinisane reèi kao ¹to su „arome“ i „boje“, ali u sluèaju kada su aditivi navedeni, obratite pa¾nju i ne uzimajte proizvode koji sadr¾e sledeæe:

Tartrazin (E102)
Quinoline ¾uta (E104)
Sunset ¾uta (E110)
Carmoisine (E122)
Ponceau (E124)
Briljant plava (E133)
Natrij-benzoat (E211)
Aspartam (E951)
Natrij-glutaminat (E621)

blic

[AquArius]

PREHRAMBENI ADITIVI – REGULATIVA I RIZICI UPOTREBE

Prehrambena industrija se danas te¹ko mo¾e zamisliti bez upotrebe aditiva. Aditivi su supstance koje obièno ne predstavljaju karakteristiène sastojke namirnica, a koje se iz tehnolo¹kih razloga namerno dodaju prehrambenim proizvodima u toku proizvodnje, prerade, pripreme, obrade, pakovanja, transporta ili èuvanja pri èemu postaju njihov sastojak.

Zakonska regulativa

Upotreba aditiva se ne prepu¹ta slobodnoj volji proizvoðaèa veæ su njihova pozitivna lista (lista dozvoljenih aditiva), proizvodnja, promet, kvalitet (èistoæa), ogranièenja upotrebe, oznaèavanje i drugi zahtevi zakonski regulisani.

Ustanovljena je internacionalna procedura koja predhodi dozvoli za upotrebu aditiva. Zajednièki ekspertski komitet Svetske zdravstvene organizacije (WHO) i Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO) Organizacije Ujedinjenih Nacija za aditive hrane – JECFA donosi hemijske specifikacije i vr¹i procene zdravstvene bezbednosti aditiva na osnovu kojih Komisija Codex Allimentarius preko svog komiteta CCFAC donosi standarde i preporuke za njihovo kori¹æenje. Ove standarde i preporuke zemlje èlanice UN ugraðuju u svoju zakonsku regulativu. Regulativa o aditivima je prva harmonizovana regulativa vezana za hranu u EU koja je uvela koncept E brojeva koji se koriste za oznaèavanje aditiva.

U SCG proizvodnja, promet, kvalitet aditiva (èistoæa), pozitivna lista i uslovi upotrebe aditiva (ogranièenja upotrebe i dr.) regulisani su Pravilnikom o kvalitetu i uslovima upotrebe aditiva u namirnicama i o drugim zahtevima za aditive i njihove me¹avine (Sl. List SCG 56/2003), a ovaj pravilnik je usagla¹en sa direktivama EU. Na pozitivnoj listi nalazi se 314 aditiva. Prema funkcionalnom svojstvu aditivi su podeljeni u 22 kategorije koje se koriste za oznaèavanje aditiva u prehrambenim proizvodima npr. konzervansi, antioksidansi, emulgatori, stabilizatori, boje, zaslaðivaèi i dr. Aditivi se u prehrambenim proizvodima oznaèavaju navoðenjem kategorije i naziva ili E broja aditiva npr. konzervans (natrijum-benzoat) ili konzervans (E 211).

Zdravstveni aspekt

Aditivi jesu strane supstance koje se prirodno, uglavnom ne nalaze u namirnicama i zbog toga je ustanovljena internacionalna procedura za odreðivanje njihove zdravstvene bezbednosti. Nije moguæe dokazati apsolutnu ne¹kodljivost aditiva veæ se pre mo¾e govoriti o stepenu njihove ¹kodljivosti, jer kako ka¾e Claude Bernard ½ni¹ta nije toksièno i sve je toksièno½ u zavisnosti od kolièine u kojoj se upotrebi.

Proceni bezbednosti upotrebe svakog aditiva prethodi veliki broj ispitivanja koja obuhvataju odreðivanje akutne i hroniène toksiènosti, mutagenosti, kancerogenosti,  teratogenosti, alergogenosti, kumulacije, metabolizma, interakcije sa sastojcima hrane i dr. Na osnovu dobijenih rezultata ovih ispitivanja JECFA odreðuje za svaki aditiv prihvatljiv dnevni unos (PDU) na osnovu koga se odreðuju maksimalne dozvoljene kolièine aditiva u pojedinim namirnicama. Prihvatljiv dnevni unos predstavlja onu kolièinu aditiva koja se mo¾e unositi svakodnevno, tokom celog ¾ivota, bez ikakvih ¹tetnih posledica.

Najbezbedniji aditivi, kakva je npr. limunska kiselina se koriste prema principima dobre proizvoðaèke prakse t.j. u najmanjoj kolièini koja je potrebna da se postigne odreðeni tehnolo¹ki efekat. Za druge aditive propisana su ogranièenja upotrebe u prehrambenim proizvodima pri èemu se vodi raèuna o unosu pojedinih namirnica, jer nije isto da li se aditiv dodaje u hleb ili u kavijar. Poslednja velika studija o unosu aditiva u EU, objavljena 2001. godine, pokazala je da dnevni unos aditiva u zemljama EU ne prema¹uje prihvatljiv dnevni unos ni za jedan aditiv sa pozitivne liste.

Èinjenica je da postoje aditivi koji su toksièni kada se posmatraju izvuèeni iz konteksta. Npr. nitriti su otrovi i nalaze se na listi otrova, ali su oni nezamenljivi konzervansi za proizvode od mesa jer su veoma efikasni protiv toksogenih vrsta bakterija Clostridium botulinum, Staphyloccocus aureus i nekih drugih mikroorganizama. Njihova akutna toksiènost (methemoglobinemija) eliminisana je naèinom njihove upotrebe jer se oni mogu pu¹tati u promet samo kao homogena me¹avina sa kuhinjskom solju koja sadr¾i 0,5-0,6% nitrita, tako da nije moguæe, ni namerno, ni sluèajno, zbog slanoæe proizvoda uneti toksiènu kolièinu nitrita. Èinjenica je da postoji moguænost formiranja kancerogenih nitrozamina, ali se smatra da mnogo veæe kolièine nitrita nastaju redukcijom nitrata koji se unose povræem, vodom ili vazduhom.

Pojedine osobe mogu da budu alergiène na neke aditive. Poznata je npr. preosetljivost na konzervanse sulfite, pojaèivaèe arome glutaminate, ve¹taèku boju tartrazin i neke druge aditive.

Kvalitet aditiva (èistoæa i dr.) i njihov sadr¾aj u prehrambenim proizvodima se kontroli¹u. Kontrolu sprovode tr¾i¹na i sanitarna inspekcija i ovla¹æene laboratorije za kontrolu kvaliteta i zdravstvene ispravnosti namirnica. Prisutni su problemi vezani za kontrolu aditiva kao ¹to su nedostatak jedinstvene metodologije, problemi u analitici pojedinih aditiva skopèani sa tehnièkom opremljeno¹æu pojedinih laboratorija i dr.

Zakljuèak

Generalno gledano aditivi ne predstavljaju veliku opasnost za zdravlje ljudi. Rizici kojima su ljudi izlo¾eni preko hrane, naèina ishrane i spolja¹nje sredine klasifikovani su prema stepenu opasnosti: 1. mikrobiolo¹ki agensi, 2. opasnosti usled nepravilne ishrane, 3. zagaðivaèi okoline, 4. prirodni toksikanti u namirnicama, 5. rezidui pesticida, 6. prehrambeni aditivi.

U skoro svim dr¾avama postoje odgovarajuæa tela koja se bave aditivima. U na¹oj zemlji to je Komisija za aditive SCG koju èine kompetentni struènjaci razlièitih profila (farmaceuti, doktori, tehnolozi i dr.) i upravo ona predstavlja pravo mesto gde svi zainteresovani mogu da dobiju najrelevantnije informacije vezane za upotrebu aditiva i njihovu zdravstvenu bezbednost.

Autor: Prof dr Ivan Stankoviæ,
predsednik Komisije za aditive SCG, ekspert JECFA

Tekst preuzet sa Medici Com (http://www.medicicom.com/sr-SP-Latn/default.aspx?tabid=189)


Za mladje kolege i sve koje to interesuje profesor Dr Ivan Stankoviæ je profesor bromatologije na Farmaceutskom fakultetu u Beogradu, predsednik Savezne komisije za aditive i ekspert JECFA (Zajednièkog ekspertskog komiteta za aditive hrane SZO i Organizacije FAO Ujedinjenih nacija).

[Adonis_Vernalis]

Ne samo sto predaje Bromatologiju na FF, vec je i ekspert UN za aditive...

Vec sam o tome i o njemu pisao...

[Bred]

Neki aditivi ¹tete zdravlju
Autor: I.M.-V.N. |

Javnost u Hrvatskoj bila je ne malo uznemirana ove nedelje nakon teksta u „Slobodnoj Dalmaciji“ o prodaji deèjih lizalica uvezenih iz Srbije koje su u sebi sadr¾ale osam ve¹taèkih boja navodno ¹tetnih po ljudsko zdravlje.

Iako su lizalice „mini pu¾“ i figurina“ proizvoðaèa SZR „Janoviæ“ iz Sombora povuèene sa polica hrvatskog trgovaèkog lanca „Sonik“, nadle¾ni u Beogradu poruèuje na nema mesta preteranom strahu.
- U Pravilniku o aditivima jasno pi¹e da navedeni „E“ aditivi nisu ¹tetni. Nema govora o kancerogenim svojstvima ostalih nabrojanih supstanci - kategorièni su u Institutu za higijenu i tehnologiju mesa. Sliènu reakciju èuli smo i od Stevana Janoviæa, vlasnika SZR „Janoviæ“ iz Sombora koji ka¾e da su njihove lizalice i drugi proizvodi uraðeni po pravilniku koji va¾i u Srbiji, Hrvatskoj, ali i veæem delu Evrope.
Neke vrste prehrambenih aditiva s razlogom se dovode u vezu sa zdravstvenim rizicima, posebno kod osetljivih osoba i dece i zato je vrlo va¾no da potro¹aèi imaju potpuni uvid u sastav proizvoda. Proteklih 50 godina bilo je brojnih istra¾ivanja, od kojih su neka potvrdila da su aditivi povezani s nastankom karcinoma dok druga to opovrgavaju.
Debata o ¹tetnosti aditiva posebno se rasplamsala nakon ¹to su pojedine studije pokazala da aditivi boja mogu dovesti do hiperaktivnosti dece. Posebna pa¾nja tada je posveæena ¹tetnosti natrijum benzoata (E211), aditiva koji produ¾ava rok trajanja piæima i hrani. Ovaj aditiv mo¾e se naæi u gumenim bombonama, glazurama za torte, ¾elatinu kao i pojedinim mesnim preraðevinama. Nauènici su tada upozorili da ukoliko se natrijum benzoat pome¹a sa sokom koji u sebi sadr¾i C vitamin, mo¾e doæi do reakcije i stvaranja kancerogene supstance. U laboratorijama su testirane i sledeæe boje: tartrazine (E102), ponceau 4R (E124), sunèano ¾uta (E110), carmoisine (E122), ¾uta (E104), crvena AC (E129). Evropska komisija je nakon objavljene strudije zatra¾ila dodatna istra¾ivanja èiji je rezultat bilo iozbacivanje boje za hranu E128.
Inaèe na deklaraciji lizalica iz Sombora stajalo je da su kori¹æeni „E“ aditivi 110, 124, 131, 133, 102, 122, 151 i 171.

Od alergije do astme
E102 - tartazin: Mo¾e izazvati alergiju, smetnje disanja, osip na ko¾i, smetnje vida. Zabranjen u Norve¹koj.
E110 - ¾uta boja: Mo¾e izazvati neurodermitis i astmu. Zabranjen u skandinavskim zemljama.
E122 - azorubine: Mo¾e izazvati alergiju.

blic

[Adonis_Vernalis]

Vec treci put molim: ako zelite da iz prve ruke saznate sve o aditivima, pitajte eksperta UN za aditive. Prof. Ivan Stankovic.

I jos nesto (Brede, sastavi moje poruke): ne vreba nista nigde. Niko ne koristi nista sto nije dozvoljeno.

Ovo me podseca na jednu cuvenu e-mail poruku, koja je Beogradom, a i mnogo sire, kolala tokom bombardovanja. E-ovaj-onaj je kancerogen, kad ono: obicna limunska kiselina. Ili, E-ovaj-onaj je vinska kiselina, a ona moze da prouzrokuje Alopetia areata. Ili... ma, dajte bre vise. Skinite masku mistike sa aditiva. Vec sto hiljada godina se koriste. Svi ih koriste. Svima trebaju. Jeste: i voda je alergena (videti odgovarajucu temu na ovom forumu).

Koji vam je andrak? Hocete li predmet "Alhemija" umesto "Hemije" na fakultetu? Da li vam vise odgovara "moz' da bidne, al' ne mora da znaci" umesto "2+2 je uvek 4"?

Prestanite da pisete proizvoljnosti. Buduci ste akademski gradjani. Razmislite, k vrapcu!

[Bred]

Deklarisanje ¹tetnih aditiva
| Izvor: Veèernje novosti
Beograd -- EU uvela deklarisanje proizvoda koji u svom sastavu imaju aditive koji utièu na aktivnost i pa¾nju, pi¹u Veèernje novosti.

Evropski parlament je pro¹log meseca doneo odluku prema kojoj u narednih 18 meseci svi proizvoðaèi moraju da istaknu upozorenje na proizvode koji sadr¾e aditive E102, E104, E110, E122, E124 i E129. Reè je o ve¹taèkim bojama kojima se namirnice boje u crveno ili ¾uto.

Branka Bukviæ, sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, istièe da je jo¹ 1995. godine u Srbiji prihvaæen Evropski pravilnik o aditivima i da se evropski propisi iz te oblasti prepisuju.

Kada se na deklaracijama naðe upozorenje o ¹tetnosti, proizvoðaèi æe, smatraju struènjaci, biti suoèeni sa velikim gubicima.

Zato æe veliki broj njih u narednom periodu sporne dodatke zameniti onima koji se ne nalaze na ovoj listi. Kompanija "Nestle" veæ je najavila zamenu spornih aditiva prirodnim dodacima.

b92

[Adonis_Vernalis]

Ja u klin, Bred u plocu. Predajem se. Aditivi vrebaju odasvud. Cuvajte se...

[frckica-j]

HAHAHAHA!!!

Ma to je èista broma. Sjeæam se da su nam o tome prièali.
Postoje institucije koje propisuju dozvoljene aditive,a ako se koriste nedozvoljeni, to se sankcioni¹e zakonom.
Postoje vrijednosti koje su dozvoljene za svaki aditiv. Ne treba ih prekoraèiti. A oni koji su previ¹e opasni se izbacuju. I postoji tu razmjera: ono ¹to se vi¹e koristi, to ima manje aditiva, i obrnuto. Naravno, sve ¹to se previ¹e konzumira je ¹tetno (èak i voda).
Èini mi se da je to bila su¹tina predavanja.   

[Bred]

Opasni aditivi kod dece izazivaju poremeæaje
Autor: Nata¹a Korlat | Blic

Aditivi koji boje namirnice u crveno ili ¾uto u roku od 18 meseci u zemljama Evropske unije moraæe da budu posebno naznaèeni. Evropski parlament se na ovaj potez odluèio nakon ¹to je utvrðeno da ti dodaci mogu negativno da utièu na hiperaktivnost i pa¾nju kod dece.

Struènjaci tvrde æe ovakva odluka te¹ko biti primenjena u Srbiji, jer ni do sada srpski proizvoðaèi, uprkos zakonu, nisu upozoravali na prisustvo ¹tetnih dodataka u svojim proizvodima.


Nije sporno da æe se aditivi E102, E104, E110, E122, E124 i E129, koje je Evropski parlament nakon dugogodi¹njeg istra¾ivanja oznaèio kao ¹tetne, naæi na negativnoj listi dodataka i u Srbiji. Ipak, pitanje je da li æe srpski proizvoðaèi biti prinuðeni da upozoravaju na njihovu opasnost po zdravlje na svojim ambala¾ama ili æe im se, kao i do sada, gledati kroz prste.
- Pravilnik o ispravnom deklarisanju proizvoda donet je jo¹ 2005. godine. Svi na¹i proizvoðaèi bili su du¾ni da posebno naznaèe ¹tetne aditive koje

Neki od ¹tetnih aditiva
-E102 - tartrazin
-E104 - kvinolin ¾uta
-E110 - sanset ¾uta
-E122 - carmoizin
-E124 - pons 4R
-E129 - crvena AC

Najèe¹æe se stavljaju u:
-pekarske proizvode
-mesne
preraðevine
-bezalkoholna piæa
-sladolede
-sireve
-voæne jogurte
-supe
-kremove i deserte
proizvod sadr¾i. Velike kompanije tada su tra¾ile rok od dodatnih ¹est meseci da to urade kako bi imale vremena da promene ambala¾e. Meðutim, pro¹lo je skoro tri godine, a oni se time uop¹te nisu bavili. Oèito se radi o jakom lobiju, jer èak i struènjaci koji ih prate kod nas izbegavaju da prièaju o tome - ka¾e Goran Papoviæ, potpredsednik Nacionalnog udru¾enja potro¹aèa Srbije.
Uticaj pomenutih aditiva na zdravlje evropski struènjaci pratili su 10 godina. Istra¾ivanja su pokazala da ovi dodaci mogu imati za posledicu pad koncentracije i impulsivnost, koja negativno utièe na uèenje, a utvrðeno je da su najugro¾enija deca od tri do osam godina.
- Strane kompanije i same se bave ovakvim istra¾ivanjima. Kad utvrde da neki proizvod mo¾e biti opasan po zdravlje, povlaèe ga sami, jer bi u suprotnom morali da plate veliku od¹tetu - prièa Papoviæ.
Dodataka koji boje u crveno ili ¾uto ima u gotovo svim prehrambenim namirnicama. Najèe¹æe se stavljaju u pekarske proizvode, proizvode od mesa, bezalkoholna piæa, sladolede, sireve, voæne jogurte, supe, kremove i deserte. Zato æe se za 18 meseci na ambala¾ama proizvoda u kojima ih ima u zemljama Evropske unije naæi natpis: „Mo¾e negativno da utièe na aktivnost i na pa¾nju kod dece.“
- Lepeza aditiva za koje je utvrðeno da su ¹tetni jo¹ nije zatvorena. Svetska zdravstvena organizacija i dalje istra¾uje. Radi se najsavremenijom tehnikom i metodama i sigurno je da æe se jo¹ mnogi naæi na ovoj listi. Pre samo desetak godina bilo je nezamislivo da æe se doæi do ovakvih zakljuèaka. Iako se upotrebljavaju minimalne doze ovakvih dodataka, u kombinaciji sa zagaðenim vazduhom, vodom i, uop¹te, ¾ivotnom sredinom, mogu biti kobni po zdravlje - ka¾e dr Ljubomir Pfaf, nutricionista.
Istra¾ivanje koje je utvrdilo ¹tetnost aditiva koji boje namirnice nai¹lo je na veliki otpor industrije i poku¹aje diskreditacije struènih krugova. Neki predstavnici srpskih kompanija tvrde da ovakvih aditiva nema u na¹im proizvodima ili se vrlo retko koriste. Ako æemo suditi po ambala¾ama, verovatno je tako. Ipak, gotovo svaki nutricionista to æe demantovati.

Treba znati:
Iako se upotrebljavaju minimalne doze, u kombinaciji sa zagaðenim vazduhom, vodom i, uop¹te, ¾ivotnom sredinom, aditivi mogu biti kobni po zdravlje.
Istra¾ivanje koje je utvrdilo ¹tetnost aditiva koji boje namirnice nai¹lo je na veliki otpor industrije i poku¹aje diskreditacije struènih krugova.

SMS-om do informacije o aditivu
Nacionalno udru¾enje potro¹aèa uputilo je i zvanièan predlog nadle¾nim organima Republike Srbije da finansiraju projekat informisanja o aditivima preko SMS. Tako bi svaki potro¹aè, èak i iz prodavnice mogao da po¹alje poruku i vrlo brzo dobije informaciju o dodatku koji se nalazi u odreðenom proizvodu. Na ovaj naèin potro¹aè bi znao da li je aditiv biljnog ili ¾ivotinjskog porekla, da li mo¾e imati bilo kakav uticaj na zdravlje èoveka, odnosno da li se nalazi na pozitivnoj ili negativnoj listi.

[Adonis_Vernalis]

Ipak se pricuvajte... ADITIVI VREBAJU... SVAKOG NEOPREZNOG SATIRU... KARCINOMI BUJAJU NA SVE STRANE, A ZA SVE SU BOJE ZA KOLACE KRIVE...