Vi¹e lekova na recept

Started by Bred, 10-10-2007, 14:49:28

Previous topic - Next topic

0 Members and 2 Guests are viewing this topic.

Bred

Autor: R. Markoviæ |

Poèetkom novembra biæe pro¹irena lista lekova koji se dobijaju o tro¹ku zdravstvenog osiguranja. Koji æe lekovi uæi na tu listu jo¹ ne znam, o tome odluèuje komisija za lekove sastavljena od na¹ih najeminentnijih lekara. U svakom sluèaju, lista æe biti pro¹irena i graðani æe do veæeg broja lekova dolaziti o tro¹ku osiguranja, a ne o svom tro¹ku, ka¾e u razgovoru za „Blic“ Svetlana Vukajloviæ, direktorka Republièkog zavoda za zdravstveno osiguranje.

Da li æe i neregistrovani lekovi za vrlo retke bolesti uæi na pozitivnu listu o tro¹ku osiguranja?
- Radi se i na tome. Oèekujemo da se i oni naðu na toj listi, i to do kraja ove godine. Malo je pacijenata kojima su takvi lekovi potrebni, mo¾da desetak godi¹nje. Komisija æe sagledati koji su to lekovi kako bi se ljudima kojima su potrebni pomoglo da doðu do njih. Postoji i takozvana D lista neophodnih lekova koji su takoðe neregistrovani. Njima se ne leèe retke bolesti, ali je problem u njihovoj nabavci. I taj problem smo re¹ili jer æe te lekove nabavljati apotekarske ustanove na lekarski recept.
Koliko se na ime neplaæanja doprinosa duguje Zavodu?
- Ne¹to vi¹e od 40 milijardi dinara, ¹to je duplo vi¹e para nego ¹to Zavod godi¹nje da za sve lekove, vi¹e od treæine zdravstvenog bud¾eta za ovu godinu. U ovu sumu ulazi i deo reprogramiranih dugova, kao ¹to su „Srbija¹ume“ , Elektroprivreda Srbije i druga dru¹tvena preduzeæa. Meðutim, na¹a dr¾ava jednostavno i dalje smatra da zdravstvo mo¾e funkcionisati bez novca i da se na teret zdravstva mogu re¹avati socijalni problemi. EPS æe, na primer, dugove nastale devedesetih vraæati poèev od sledeæe pa u narednih 10 godina. Tako oni vraæaju dug nama, a kada neka zdravstvena ustanova ne plati struju na vreme - oni je iseku.
Kod nas se sve èe¹æe mo¾e èuti da je na¹ model zdravstvenog osiguranja prevaziðen i da i zdravstveno osiguranje treba privatizovati. Kakav je va¹ stav prema takvim predlozima?
- Prvo, nije taèno da je na¹ model zdravstvenog osiguranja prevaziðen, jer on takav, zasnovan na solidarnosti, postoji svuda po Evropi. U njemu pravo na leèenje ostvaruju svi pod jednakim uslovima nezavisno od visine uplate. Nasuprot tome, recimo u Sjedinjenim Amerièkim Dr¾avama postoji tr¾i¹ni model, koji je ubedljivo najskuplji, ali je po kvalitetu usluga tek na 37. mestu u svetu. Takav model i za Srbiju zagovaraju pojedini neodgovorni politièari iako on podrazumeva da 25 odsto novca odlazi na administrativne tro¹kove i da u njemu treæina stanovni¹tva nema garantovano zdravstveno osiguranje. Tr¾i¹ni model pru¾a maksimum prava i zdravstvene za¹tite za jedan mali broj, i to bogatih ljudi, a veoma malo za siroma¹ne, dok na¹ sistem ovakav kakav je omoguæava za¹titu i onima koji nemaju prihode.

blic