...a nisu novine

[Bred]

a kad vec oljujemo novine-one novine alo su njesra-format kao iz 1914.god, prosto ne znas kako novinama da rukujes, dizajn 0, originalnost 0 , vecinu vesti sam prethodni dan procitao na netu, stampa 0 ruke su mi sve bile crne nakon sto sam zavrsio sa citanjem , jedino sto je cena povoljna. mada se ne isplati, verujte. 

[dirigent]

Htedoh nesto da kazem o ovoj temi , ali ne znam sta bi rekao , a da ne procitam Darkerove postove.

      Covece reci to u manje pasusa , ko moze da cita tolke romane?

         Osim Breda kome je to sluzbena duznost...

[Bred]

E danas sam uzeo novine Gazetu-cena 10 din. Malo su inovativniji nego ovi iz Alo-a , ali sto imaju stamparskih gresaka, pa to je strasno. Pogledati sliku.
(http://server6.theimagehosting.com/image.php?img=gazeta2%20copy.jpg)
A na naslovnoj strani je prica o kur*ojedcu[ili kurcojecu ]
Dakle, jeza.
(http://server6.theimagehosting.com/image.php?img=kur%20copy.jpg)

[pig_am_am]

  e boze sacuvaj...

[dirigent]

Kupio sam gazetu danas. Trba promeniti naziv novina .

       Treba da se zovu `Klozeta` , samo bojim se da bi smecem kojem su doticne novine ispunjene zagusile kanalizacioni odvod. 

[Darker]

Toliki su postovi, zato ¹to se tema bazira na kolumni Slobodana Stojiæeviæa u Politici sredom... Postujem kad bude ne¹to zanimljivo i kad umrem od smeha, kao npr. ovo sad...
Новине које сам прочитао
ПАРЕ, ПАРЕ
Кад си богат, нормално је да те хапсе

У последњем „Асу” главни наслов на првој страни гласи: „Шопинг од 30.000 евра”, наднаслов: „Вукица Вучуровић”, а поднаслов: „Хапшење оца Мирка није ми тешко пало, то се дешава богатима”.
На непуне четири унутрашње стране објављен је разговор са поменутом која је представљена као „председница ФК Банат и бизнисменка”. На пет фотографија усликана је вила на Дедињу и све што шљашти и опсењује.

Уз мало муке (јер новинар подразумева да сви знају ко је његова саговорница) из текста се може извући да је Вукица кћерка „контроверзног бизнисмена” Мирка Вучуровића (који је недавно ухапшен због сумње да је умешан у аферу илегалне трговине цигаретама), као и да је у Швајцарској „похађала приватне школе и стекла бројне контакте”. У Швајцарској је татина фабрика сатова „Нивада”, а у татином родном селу у Војводини фудбалски клуб „Банат”, који је после Звезде и Партизана, трећи по успеху.

Написи (илити фотографије које донекле прате текстови) о нашим богаташима, њиховим породицама, женидбама, удадбама, лимузинама, скандалима, базенима, ревијама, јахтама... - печате се у високотиражној штампи и сматра се да је тиражна и због тога. Да „народ то воли”. Да је народу (читаоцима) доста сопствене немаштине и беде и да им је живот лепши кад бар на тај начин постану део недостижног.

У којој мери таква гласила доприносе неговању извитопереног погледа на живот, помереног система вредности, може се видети и на примеру поменутог текста.

Најбоље би било када бих га преписао, али ево неких делова.

„Пуно помажем оцу у послу, пошто тај бизнис остаје мени”. (Треба се правдати ако се помаже оцу.)

Вели да је добро организована, да је по две недеље овде а једну у Швајцарској, и да успева „све да обави”. И додаје: „Кад човек има пуно слободног времена онда га често потроши на безвезне ствари... (...) Сматрам да је кухиња деградација жене. Нека то раде оне које морају. Да се разумемо, поштујем домаћице, али то сматрам губљењем времена”. Пошто је рекла да поштује оне који губе време, обавестила нас је како га она троши: „Више волим да излазим и радим на себи... У подруму куће имам теретану... Највећу пажњу придајем телу јер морам да одржавам овај дар природе”. (Одржава оно што јој је Бог дао. Не даје свакоме све.)

„Силно време трошим на сређивање и изласке. (...) Велики сам потрошач, волим све, и то карактерише мене и мој живот”. А на виспрено питање како изгледа њен „дан за шопинг у Милану”, одговара:

„... Тог дана устајем што раније, попијем кафу, дотерам се као да сам кренула у излазак и зацртам себи шта ћу да обиђем. Обично су на тапету три бутика. Не крећем у шопинг поход без 30.000 евра у ташници”. (Картице, значи, више нису „ин”?)

„Имам возача али уживам када сама возим. Волим да одврнем (ко ли је заврну? - прим. С. С.) неку брзу музику, било који жанр (вероватно: „Сојчице, девојчице, треси меси...” - опет прим. С. С.) и да нагазим гас... Хронично сам заљубљена (...коначно, љубав!... прим С. С.) у мерцедес купе ЦЛ 600. Тај возим и увек чекам нови модел”.

На питање у чему је разлика између Србије и Швајцарске, Вукица одговара „ноблес” у стилу Феме из „Покондирене тикве”:

„Што се лајф стајла тиче, разлика је велика... Швајцарско друштво је капиталистичко, зна се ко ком слоју припада а овде се још нису развиле такве класне разлике”. (Какве ли су ове наше разлике да ми је знати?)

За себе каже да је „... доста строга, али и праведна. Фудбалери на то реагују јако добро. Ја сам се наметнула ауторитетом и понашањем, а реакције ме не занимају. Ја сам газдарица, плаћам их и моја је последња”. (Реагују добро... не занимају је реакције... О чему се ради?)

- Звучите заиста амбициозно, имате заиста велике планове...

- Па таква сам...

Прекјуче је „Ало!” на насловној објавио: „Један дан са Јоветићем. Ех, кад би ме купио Реал. Од првог великог уговора купио бих Бе-Eм-Ве...”

Само по помињању Реала, на првој страни могло се наслутити да је Јоветић, може бити, фудбалер. Из текста се види да је дечко који још није пунолетан духовно и морално здравији од новинара који га салеће, намеће му одговоре па на крају и фалсификује наслов. Као да су људи роба.

Роба су новине. „Ало!” се продаје за 9 динара. За те паре (када би се од тога издржавали) једва се могу развести по Србији.

А они још награђују читаоце који их купују. Хиљаду евра недељно, сто евра дневно итд. Постоје и новине које се уопште не плаћају. Али то не значи да творци и власници истих не зарађују.

Зарађиваће и кад буду сваком читаоцу плаћали да их узму.

Има оних који мисле да то има везе са изборима. Ја појма немам.

Слободан Стојићевић
[објављено: 31.10.2007.] Politika

[Bred]

Hm, nista me ne cudi posto vidim da je Vesna Milovanovic ili kako se vec zove, neki faktor tamo u gazeti.
Za neuoucene-to je ona torokusa sto je bila clan zirija pri izboru Zvezda Granda ove godine, inace je bila i "urednik srednjih strana presa" 

[pig_am_am]

ne,bila je urednik srednjih strana kurira. (ja sam vise pratila zvezde,izgleda  )

[Smrda]

urednik srednjih strana?!?!??!!?
c cccccccc...koliko ima urednika po novinama>?
to se broji po stranama znaci?

[pop]

Matora je funjara ovaj Manjo Vukotic (gl.odg.urednik Novosti), narocito se osokolio od kada je Delta kupila kompaniju Novosti, ali u ovom tekstu stvarno istice neke zanimljive stvari, obratite paznju na boldovani deo.


Haos na tr¾i¹tu medija
Manojlo Vukotiæ, 18. novembar 2007

* Nemam ozbiljnih zamerki na Va¹ sveukupni rad, a naroèito sadr¾aj novina, ali ste se, poput drugih koji vode kvizove, ovom nagradom ukljuèili u pljaèku svojih èitalaca... - pi¹e, izmeðu ostalog, ®ivota Rankoviæ, iz Valjeva, ljut podosta ¹to je "grebao" a nije nikada dobio ni valjan odgovor.
* Ne kupujem "Novosti" zbog nagradne igre nego zbog zanimljivog sadr¾aja i najboljih informacija, pa Vas zato pitam: Otkud ovoliko novina u Srbiji, a bez sadr¾aja? - glavna je reèenica u pismu Jovana Nikoliæa, iz Ni¹a, koji je, ka¾e, zbunjen poplavom novih novina.

- Dragi èitaoci, cela hrpa pisama sliènog sadr¾aja stigla mi je u poslednje dve nedelje. I zato sam se, ne navodeæi sve citate iz pisama, opredelio da u jednom odgovoru poku¹am da odgonetnem neke va¹e nedoumice i pitalice.
Prva moja, op¹ta ocena, je da na medijskom tr¾i¹tu vlada haos kakav nije u Srbiji zabele¾en u pola veka. Srbija je, valjda, jedina zemlja u Evropi gde mogu da se pokrenu novine - bilo kog sadr¾aja, a da ne moraju da se prijave i registruju. Zato danas ni u jednoj instituciji ne znaju koliko novina izlazi u ovoj dr¾avi, a naroèito èije su, ko ula¾e novac, ko ih kupuje, ko ih kome preprodaje... Zbog toga se, na primer, i moglo dogoditi da vi¹e od pola veka stare "Narodne novine" u Ni¹u, budu prodate za 200.000 evra, a u njihovom kapitalu je bila i velika dvospratnica u centru grada, vredna najmanje nekoliko puta vi¹e. Ili, da se u¾ièke "Vesti", takoðe poznate regionalne novine, uz radio-stanicu otkupe za 3,5 miliona dinara, a posedovale su 1.000 kvadratnih metara prostora! Nisu, oèigledno, kupovane ni novine, ni imena, nego - prostor.
Ne¹to slièno je i sa poplavom novih izdanja. U Beogradu je, u ne tako davnoj pro¹losti, izlazilo samo pet dnevnih novina, a u poslednjih dva meseca - istrèale su èetiri dnevne novine. Spremaju se jo¹ dve. Gotovo je senzacionalno da jedne od njih ko¹taju devet dinara, a dve po 10 dinara. Ne postoji ni èarobna ekonomska raèunica po kojoj novine od 10 dinara mogu da budu isplative. Postoje samo druge raèunice: propagandne, politièke, uskointeresne, predizborne, pranje novca i slièno. Ko to plaæa - niko ne otkriva. Ko iza toga sve stoji - jo¹ je veæa tajna. A da iole ozbiljno funkcioni¹u dr¾avne institucije, na primer poreska uprava ili finansijske inspekcije, lako bi se mogao utvrditi i identitet i "rentabilitet" vlasnika takvih izdanja. Prvi èovek poreske uprave Srbije javno je, u vi¹e navrata, ne tako davno, graktao kako jedan beogradski novinski izdavaè duguje vi¹e od 500 miliona dinara poreza. Ali, nikada posle toga nikome nije bilo ni¹ta. U stvari jeste: taj dr¾avni èinovnik je avanzovao, a izdavaè obogatio svoju lepezu.
U toj institucionalnoj magli, pravnom praznoverju, kada raslojena udru¾enja novinara vi¹e biju bitku oko prostora nego oko pravih novinarskih interesa, kada su profesionalne norme ono ¹to same smisle i odreðuju grupice ljudi, a ne ono ¹to je drevni kodeks, kada ne postoje sudovi èasti, kada svako sebe ljubi - lako se dr¾e ovakvi "novinski izdavaèi". Oni, u stvari, slièe privremenim tezgama po gradskim ulicama. A èitati danas neke srpske novine isto je kao i tu¹irati se ispod kanalizacionih cevi. Uz sve to, porazno je saznanje da je uprkos tolikoj plimi novina i novinica Srbija na pretposlednjem mestu u Evropi po broju èitalaca. Jer i pre 20 godina u Srbiji je bilo samo od 700.000 do 800.000 hiljada èitalaca dnevnih novina, koliko ih i danas ima.
Tako, po istom principu, po istoj logici, po istom uverenju, idu i reklame za te novine, njihov marketing, njihovi jeftini slogani. Gaðaju u "¹iroke narodne mase". Zavode naivne. Obmanjuju poluobave¹tene.
Evo, bezazleno, najjeftiniji dnevnik pi¹e ispod glave "najveæe dnevne srpske novine". Hoæe reæi, verovatno, po formatu. A postoje druge dnevne beogradske novine - veæeg formata pa makar se zvale i "Borba". Tek novoiza¹le novinice, sa stranim imenom, pi¹u iznad glave da su "dnevni list Srbije" - kao da su drugi listovi iz Abisinije. Onaj treæi pi¹e da su "najèitaniji dnevnik u Srbiji i Crnoj Gori" (jo¹ smo jedna dr¾ava?), jer im je to pokazalo jedno davno agencijsko istra¾ivanje.
Koliko sve to mo¾e da procveta u samohvalisanje, samoobmanu i narcisoidnost pokazuje i najava nagradne igre jednih beogradskih novina, stasalih ba¹ na nagradnim igrama. One su, prvo, sebi prilepile uz glavu "srpske novine broj jedan", a da ne znaju ni same za¹to su broj jedan. Jer, nisu ni po tira¾u, ni po prodaji, ni po marketingu, ni po uticaju...
Oni sada tvrde da su "njihova pouzdana istra¾ivanja" pokazala da nikada nijedne novine u Evropi nisu imale veæu nagradnu igru od njihovih! Dele, vrlo lepo, 60 automobila. OK! A, eto, bez velikog istra¾ivanja (ali i bez velike la¾i), mogli su se prisetiti da su "Veèernje novosti" 1990. godine vodile veæu nagradnu igru - 90 dana - 90 automobila! I jo¹ dva vi¹e - za superpremiju, pa plus kuæa...
Da bi "igra" bila veæa i znaèajnija "smislili" su slogan: "To mo¾e samo..." (pa ime svoje novine). Eto, ba¹ sluèajno, ove "Novosti" veæ vi¹e od 30 godina imaju slogan - To mogu samo "Novosti"! Ja sam mislio da je taj slogan pomalo veæ izbledeo, istro¹en i suvi¹an, a ono ga prigrabili novodo¹li. Ba¹ kao svoj.
Tako to, eto, ide, prolazi, igra se, takmièi se, nadmeæe, podmeæe, joguni, juri¹a, opstaje, zasoli, odlepr¹a...
Kad je bal, nek je bal!
Ne ¾urimo. "Novosti" imaju svoj hod i svoj kod. Ove i naredne godine (od oktobra do oktobra), obele¾avamo 55. godinu izla¾enja. ®elimo i spremni smo da i u toj jubilarnoj godini oèuvamo svoje prvo mesto. ®elimo i pravu konkurenciju. A na prljavom tr¾i¹tu - ostaæemo èisti.

preuzeto iz www.novosti.co.yu (http://www.novosti.co.yu)