Srbija i Evropa ne misle na isti naèin

[Darker]

Културне вредности
Србија и Европа не мисле на исти начин (1)
Српска популација окренута је себи, културна пракса је редукована и сведена на минимум, а вредносно и ментално нисмо део Европе, каже о резултатима „Политикиног” истраживања Милена Драгићевић-Шешић

(Илустрација С.Печеничић)

Општи утисак о резултатима „Политикиног” истраживања о српским културним вредностима јесте да је српска популација окренута себи и својој култури, да велики број људи нема интересовање не само за оно што се збива у свету него и за оно што се догађа на плану културе код нас, да је културна пракса редукована и сведена на минимуm, рекла је за „Политику” Милена Драгићевић-Шешић, професор на Факултету драмских уметности у Београду и социолог културе.У прилог овој оцени може се навести да је „Политикино”“ истраживање показало да је само 39,2 одсто грађана Србије изјавило да је за њих култура важна; да 32,4 одсто наших суграђана није заинтересовано да упознаје људе из других држава; да скоро педесет одсто испитаних нема жељу да научи страни језик; да 30,5 одсто нема жељу да учествује у културним догађајима; да 75,4 одсто грађана није заинтересовано за културу и уметност из других земаља: да само један одсто грађана говори неки од језика народа који живе на територији Србије, а да то није српски језик.

„Резултати показују да вредносно и ментално нисмо део Европе. То не мора да значи да су европске вредности боље, али исте нису”, каже Милена Драгићевић-Шешић. Она додаје да је индикативно то што тек 10,9 одсто испитаника у Србији као асоцијацију на реч култура наводи породицу и образовање. Управо се у оквиру породице и образовног система формирају културне навике, а по њеном мишљењу, и породица и образовање су оманули у својој мисији. Наша саговорница каже да се резултати овог истраживања уклапају у слабе резултате које су наши средњошколци постигли на ПИСА тесту, а по њему наша земља по примени стеченог знања заузима место у доњој половини листе, оној која је резервисана за земље са резултатима испод просека.

„Оно што недостаје овом истраживању јесте разговор и дружење као културна пракса. У Србији је то основни начин коришћења слободног времена, основни начин сазнавања света. И то разговор који се води са истомишљеницима, дакле не дијалог, већ комуникација у којој човек потврђује мишљење које већ има”, каже Милена Драгићевић-Шешић.

Подаци које смо навели део су резултата истраживања под називом „Српске културне вредности”, које је спровела „Политика” у сарадњи са Агенцијом за истраживање тржишта и испитивање јавног мњења „Фактор плус” у новембру и децембру прошле године. Истраживање је урађено телефонском анкетом, на узорку од 1.000 испитаника. Оно је имало за циљ да покаже како грађани Србије схватају појам културе и њену важност, какве су њихове културне навике, какав је њихов однос према међународној културној размени, колико Срби познају културу и традицију народа с којима живе на истој територији. Истраживање је највећим делом рађено према истраживању „Јуропијан калчрал валјус” које је у септембру прошле године урадио „Евробарометар” на територији 27 земаља ЕУ. Резултати ова два истраживања дати су упоредо да би се стекла приближна слика о ставовима грађана Србије и ЕУ.

Мир кључна вредност

Кључна вредност и за грађане Србије (83,5%) и за грађане ЕУ (61%) је мир (види табелу 19). Кад је реч о другим вредностима, разлике су изразито велике. Друга кључна вредности за грађане ЕУ је очување природе 50 одсто, док се у Србији екологија нашла безмало на зачељу са 20,1 одсто. Социјална једнакост и правда битна је за 37 одсто грађана ЕУ и 53,7 одсто грађана Србије. Слобода мишљења важна је такође за 37 одсто грађана у ЕУ, док се у Србији за њу као кључну вредност изјаснило 22,4 одсто грађана. Мање важно за Европљане је поштовање историје и њених лекција (17 одсто), док је оно у Србији изузетно важно (48,7). За прогрес и иновацију у ЕУ се изјаснило 14 одсто грађана, а у Србији 28, 5, док је култура различитости кључна вредност за 12 одсто грађана у Европи и 16,3 одсто у Србији.

Високу оцену српској култури (види табелу 13) дало је 64,2 одсто грађана Србије, што је донекле мало с обзиром на то да је 75,4 одсто грађана изјавило да нису заинтересовани за страну културу и уметност. Српску културу ниско је оценило скоро дупло мање испитаних, њих 31,1 одсто. Да је српска култура боља од културе других народа који живе на територији Србије сматра 49,3 одсто грађана (види табелу број 17), да је нити боља, нити лошија оценило је 30,5 одсто, да је лошија сматра 10,6 одсто грађана.

Ако се, међутим, узме у обзир да је 65,9 одсто грађана изјавило да не познаје културу и традицију несрпских народа који живе на територији Србије (види табелу 15) и да њихов језик не зна 93,6 одсто испитаних грађана (види табелу 16), основано је поставити питање на основу чега, на основу ког знања и мерила је скоро половина испитаних дошла до оцене да је српска култура боља од других култура.

Негативнo o глобализацији

Став грађана Србије према глобализацији је изразито негативан: 57 одсто сматра да глобализација угрожава српску културу (види табелу 14), а свега 29,2 одсто сматра да процес глобализације српску културу чини динамичнијом, богатијом и доступнијом (види табелу 18). Став грађана ЕУ по том питању није најјаснији, јер већина сматра да глобализација богати европску културу (58 одсто) и та иста већина истовремено тврди да представља претњу (53 одсто). Да је глобализација позитиван процес у већем проценту од осталих тврде Малтежани (73 одсто), Белгијанци и Данци (по 69), Португалци (68), Италијани (67). На дну лествице налазе се Аустријанци, Мађари и Румуни (51 одсто), Литванци (48), док су највећи скептици после Срба Холанђани са 44 одсто.

Међутим, Холанђани се не налазе на врху листе земаља чији грађани сматрају да глобализација представља претњу по европску културу. То место заузима Грчка (69 одсто), следи Естонија (68), затим Белгија (67 одсто – Белгијанци истовремено заузимају друго место међу онима који сматрају да глобализација чини културу динамичнијом), следе Словенци (65 одсто), Французи (64 одсто), Британци и Мађари (62 одсто). На зачељу ове листе налазе се Швеђани (46 одсто), Аустријанци (45 одсто), Италијани (44 одсто), Румуни (43 одсто), а последњи су Бугари (36 одсто). Аустријанци и Румуни су и на дну листе позитивног односа према глобализацији.

ТВ до света

Док Срби стране културе упознају преко телевизије, припадници држава ЕУ их упознају преко – кашике. На питање на који начин упознајете стране културе (табела , 36,8 испитаних код нас је одговорило „гледањем ТВ програма или филмова на страним језицима”, док је 45 одсто грађана ЕУ рекло да то чини преко страних кухиња. Кинеска, италијанска, француска и остале кухиње су друго средство Срба за остваривање међународних контаката – тако се изјаснило њих 10,3 одсто. Код Европљана се на другом месту налази путовање у иностранство. На тај начин је стране културе упознало 27 одсто испитаних грађана ЕУ, док се са иностранством сусрело тек 6,5 одсто грађана Србије. У погледу путовања, лошија од Србије међу земљама ЕУ је само Бугарска, у којој се пет одсто грађана изјаснило да на тај начин упознаје стране културе, а нису далеко Румунија и Португалија са по осам процената. На дну те листе налазе се три туристичке земље: Грчка, Италија и Шпанија, са по 12 одсто. Тек четири земље имају преко 50 одсто испитаника који су изјавили да путовањем упознају стране културе: Холандија (65 одсто), Луксембург (63 одсто), Данска (56 одсто) и Шведска (51 одсто). Да нема контакте са страном културом у Србији је изјавило 30,8 одсто људи, док је то у ЕУ рекло 27 одсто грађана.
Кад је реч о упознавању људи из других земаља, што представља могућност за културну размену, Србија као чланица ЕУ не би спадала у врх оних држава чији грађани имају велику жељу да упознају странце, али не би била ни на дну. У ЕУ у просеку 63 одсто грађана се изјаснило да је заинтересовано за упознавање људи из других држава, док је 35 одсто незаинтересованих. У Србији, с друге стране, расположених за упознавање са страним држављанима има 45,2 одсто, док је незаинтересованих 32,4 одсто (види табелу 9). У нашем истраживању 22,4 одсто испитаних није имало став о овом питању и такав одговор није био садржан у истраживању Евробарометра. На врху расположених за упознавање са странцима налазе се Швеђани (83 одсто), Луксембуржани (81 одсто), Данци (78 одсто), Французи и Британци (75 одсто). У три земље постоји већи број грађана који су незаинтересовани од оних који су заинтересовани за упознавање са странцима: Бугарска (заинтересованих 35 одсто, незаинтересованих 55 одсто), Чешка (42 и 57 одсто) и Словачка (43 и 56 одсто).

[објављено: 08.01.2008.] Politika

[Darker]

Културне вредности
Србија и Европа не мисле на исти начин (2)
Српска популација окренута је себи, културна пракса је редукована и сведена на минимум, а вредносно и ментално нисмо део Европе, каже о резултатима „Политикиног” истраживања Милена Драгићевић-Шешић
Музику попут оне која се може чути на Егзиту слуша мање од четвртине грађана наше земље,а Гучу је посетило више од половине анкетираних

(Фото Д. Ћирков и Танјуг)

Страни језик за бољи посао

Међу Србима нешто је већи проценат оних који би желели да науче страни језик: таквих је укупно 49,4 одсто (види табелу 10), док у ЕУ ту жељу показује 60 одсто испитаних. Разлози због којих Срби и грађани ЕУ желе да науче посве су различити: Европљанима је учење страног језика потребно пре свега због путовања за време годишњих одмора (52 одсто) и због личног задовољства (51 одсто). У Србији су разлози прагматичније природе: страни језик потребан је да би се добио бољи посао (46,9) или да би се искористио на послу на којем се већ ради (38,5) или да би могло да се ради у иностранству (30,2) (види табелу 11). У ЕУ је бољи посао мотив за 19 одсто, тренутни посао је разлог за 28 одсто, а рад у иностранству спомиње 25 одсто људи. У Србији се за учење језика како би могли да се упознају људи из других земаља определило 16,8 одсто грађана, у ЕУ 31 одсто. А 10,3 одсто људи у Србији и 37 одсто у ЕУ рекло је да би учили страни језик да би били способни да разумеју људе који припадају другим културама. Интересантно је да се у истраживању ЕУ девет одсто испитаних изјаснило да је разлог за учење страног језика жеља да се више осећају Европљанима.

Заинтересованост за културу и уметност из других земаља у Србији је показало свега 16,5 одсто испитаних, док је незаинтересованих чак 75,4 одсто (види табелу 12). По овом односу према страним културама и уметностима, Србија је убедљиво иза земаља ЕУ. Незаинтересованост и у земљама ЕУ достиже високи ниво и износи 42 одсто, док је заинтересованих 57 одсто (реч је о односу према култури и уметности европских земаља). У негативном односу према странима културама Србији су најближе Литванија (63 одсто незаинтересованих), Бугарска (58 одсто), Чешка и Аустрија (по 54 одсто). Највећу знатижељу и отвореност према другима показали су грађани Луксембурга (71 одсто заинтересованих), Литваније (70 одсто), Италије и Мађарске (по 66 одсто) и Белгије (65 одсто).

Култура као стваралаштво

Реч култура код грађана Србије и ЕУ изазива приближно исте асоцијације – она их пре свега асоцира на уметност ( види табелу 1). У Србији на другом месту су музеји, док су у ЕУ то место заузели традиција и језик. Интересантно је да су традиција и језик тек седма асоцијација у Србији. У оба истраживања редослед после другог места је идентичан: следе књижевност, на четвртом је породица и образовање, а на петом знање и наука. Изузетно мали број људи и у Србији и у ЕУ има негативне асоцијације, као што су досада или снобизам, на реч култура: у Србији два, у ЕУ један проценат грађана. Индикативно је да у оба истраживања реч култура асоцира пре свега на стваралаштво. О томе на који начин се код нас схвата појам културе можда могу да упуте два податка: музеји су друга по реду асоцијација (14,3%), али у последњих годину дана у њима ниједном није било 73,6 одсто грађана; на спорт, путовање и забаву реч култура подсетило је свега 3,5 одсто грађана, али је чак 67,8 одсто људи бар једном присуствовало неком спортском догађају. Дакле, не рачунајући забаву и путовања.

У ЕУ свих 77 одсто испитаних грађана сматра да је за њих култура важна. У Србији је тај постотак знатно нижи – тек 39,2 грађана је изјавило да је за њих култура делимично или веома важна (види табелу 2). За разлику од истраживања спроведеног у ЕУ, током нашег истраживања појавио се одговор „неутрално” – да култура није важна, ни неважна сматра 30,7 одсто грађана.

Да није важна, делимично или уопште у ЕУ сматра 22 одсто грађана, док се у Србији на тај начин изјаснило 31,1 одсто грађана. По том одговору, Србија би била у доњој половини земаља ЕУ. У око петнаест земаља ЕУ између 20 и 30 одсто грађана сматра да култура уопште није важна. Србија се са 31,1 одсто налази у друштву Грчке и Велике Британије где је по 31 одсто изјавило да за њих лично култура није важна, док је у Немачкој и Финској то изјавило 35 одсто, а највише је таквих у Аустрији – 47 одсто. Најмање оних који сматрају да култура није важна је у Кипру и Пољској, по седам одсто, а на исти начин се изјаснило 11 одсто Француза.

Културне навике

Када је реч о томе колико грађани читају књиге, посећују позориште, биоскопе, итд. (види табелу 3) упоредни резултати истраживања показују да грађани ЕУ у већем проценту имају културне навике, али да онај проценат грађана Србије који има културне навике њих остварује у истој или чак у већој мери него што је случај са истом групом људи у ЕУ.

Србе више интересују спортски догађаји, биоскопи и књиге, док Европљани од више воле књиге и да посећују историјске споменике.

Драстичне разлике установљене су кад је реч о посети библиотекама (у ЕУ ниједном у библиотеци није било 68 одсто, у Србији 75,4 одсто), музејима (ЕУ 58 одсто, Србија 73,6 одсто), историјске споменике није посетило у ЕУ 45 одсто, у Србији 77,7 одсто.

(У истраживању се поред седам понуђених опција као одговор појавило и „ретко”; тај смо одговор у овом коментару уврстили у „никад”, јер је мало вероватно да неко не може да се сети да ли је у току године отишао, на пример, бар једном у позориште).

Слични су резултати кад је реч о одласку у у оперу или на балет (најмање једном у години у ЕУ посматрало их је 18 одсто испитаних, у Србији 14,6), посети позоришту (Србија 34,6, ЕУ 32), концертима (Србија 43, ЕУ 37), као и читању књига. У току годину дана у ЕУ ниједну књигу није прочитало 28 одсто испитаних, док у Србији тај проценат износи 32,1.

Србија предњачи кад је реч о посети биоскопима и спортским догађајима. У Србији тек 13,6 одсто испитаних се изјаснило да ниједном у дванаест месеци није отишло у биоскоп, док у ЕУ тај проценат износи 48. Најмање једном спортским догађајима у Србији је присуствовало 67,8 одсто људи, а у ЕУ тек 41 одсто. Како биоскопа у Србији готово више да нема, а трибине на такмичењима су по правилу полупразна, ове резултате би требало узети са резервом, односно требало би се запитати нису ли испитани грађани гледање филмова и спортских такмичења на ТВ изједначили с посетом објектима у којима се они одвијају.

Грађани Србије са културним навикама (у њих се сврставају они који више од пет пута годишње учествују у културним активностима) редовније од грађана ЕУ посећују биоскопе (42,1:17 одсто), спортске догађаје (40,9: 15 одсто), концерте (11:5 одсто), позориште (12,7:4 одсто), као и балет и оперу (3,9:2 одсто). Ситуација је обрнута кад је реч о читању књига (37 одсто у ЕУ, 20,9 одсто у Србији), посети историјским споменицима (29: 4,8 одсто), посети музејима, односно галеријама (25:13 одсто), одласку у библиотеку (16: 5,5 одсто).

За разлику од ЕУ, где се отприлике сваки трећи, или 38 одсто, аматерски не бави неким обликом уметничке активности – свирањем, певањем, сликањем – у Србији четири од десет (39,1) на тај начин учествује у култури (види табелу 4). Такво партиципирање у култури у ЕУ најниже је у Бугарској и Португалији, где је 79, односно 73 одсто људи одговорило да на тај начин није укључено у уметничке активности. С друге стране, је Шведска где своје артистичке амбиције испољава чак 93 одсто испитаних грађана, а иза ње су Естонија (87 одсто), Луксембург (84 одсто), Словачка (83 одсто), Финска (82 одсто), а тачно 80 одсто бележе још Немачка и Француска.

Интернет испод стандарда ЕУ

Интернет, према истраживачима из ЕУ, игра кључну улогу у обликовању културног живота грађана који у њој живе, јер преко њега добијају информације о културним „производима” и догађајима, а такође им помаже да направе план и припреме се за одређени догађај. То је случај са 42 одсто грађана ЕУ, док се у нашем истраживању на тај начин нико није изјаснио (види табелу 6). Интернет у ЕУ је, такође, важан као виртуелна продавница – која у Србији постоји само као пионирски покушај, у којој посетиоци могу да купе производе као што су ДВД или ЦД, или могу да наруче карте за позориште. Закључује се да корисници добијају и непосредан културни садржај, јер четвртина њих преко Интернета приступа сајтовима музеја, библиотека или неким другим сајтовима захваљујући којима могу да унапреде своја знања. Остаје нејасно да ли се и колико међу 56, 7 одсто испитаних код нас који су рекли да Интернету приступа изван посла како би се информисало, налазе и они који траже „непосредан културни садржај”. Чак 54 одсто грађана ЕУ користи Интернет у слободно време, дакле изван посла, док то у Србији чини тек 25,2 одсто, односно 74,8 одсто то не чини (види табелу 5). По броју оних који свакодневно приступају Интернету Србија се налази на самом зачељу: у ЕУ ниједна од 27 земаља није иза нас. Најближи по некоришћењу Интернета су Грчка са 71 и Бугарска са 70 одсто, следи Португалија са 65, Кипар са 64 и Румунија са 61 одсто оних који никада не приступају Интернету у слободно време. На врху по посетама сајтовима се налази Холандија, чијих 86 одсто грађана то ради, те Шведска и Данска са по 82 одсто.

Највећа препрека – време

Девет од десет грађана Србије и ЕУ сматра да постоје препреке да би њихов културни живот био потпун. Наиме, само осам одсто грађана ЕУ и 12,6 одсто грађана Србије сматра да не постоје никакве препреке да би више учествовали у културним догађајима (види табелу 7). Трећина, тј. 30,5 одсто у Србији каже да се та препрека састоји у недостатку жеље да се културни живот поправи. Сличан резултат је, међутим, и у ЕУ, где је то исто изјавило 27 одсто грађана. Као највећа баријера ка култури појављује се недостатак времена – 42 одсто, што представља и највећу препреку за 26,7 одсто грађана Србије. Интересантно је да је новац који треба одвојити за културу проблематичнији у ЕУ: за њих 29 одсто културни догађаји су прескупи, док то исто у Србији сматра 16,5 одсто грађана. На мали избор или лош квалитет жали се готово подједнак проценат у оба истраживања: у Србији 16,8 одсто, у ЕУ 16, док је недостатак информација препрека за 12,4 одсто људи у Србији и 17 у ЕУ.

На недостатак времена највише се жале Швеђани, Словенци и Кипрани (по 52 одсто), на скупоћу Мађари (49 одсто), Бугари и Словаци (по 45 одсто), на мањак интересовања Аустријанци (48 одсто), Словенци и Белгијанци (47 одсто).

Р. С.
[објављено: 08.01.2008.] Politika