Kako zaraditi na izborima

[Bred]

Izvor: B92
Beograd -- Kandidovanje na izborima u Srbiji za neke bi èak i sa minornim izbornim rezultatima mogao da bude unosan posao.

Deo kandidata koji nemaju ozbiljne ¹anse da skupe znaèajan broj glasova mogu o tro¹ku graðana da promovi¹u svoje stranke, neki samo sebe a poneki mogu èak i da zarade. Ako na nekim od sledeæih izbora re¹ite da se kandidujete za predsednika republike, i ako uspete da prikupite 10 hiljada potpisa za tu nameru graðani Srbije kroz bud¾et platiæe va¹u promociju sa ne¹to manje od 120 hiljada evra.



Va¹e je samo da imate raèune za ¹ta ste sve potro¹ili pare. Èak i ako pare nisu stvarno potro¹ene razloga za strah nema, jer kako tvrde struènjaci, u Srbiji niko od uvoðenja vi¹estranaèja nije ka¾njen za prek¹aj zakona koji se odnose na finasiranje stranaka ili kampanja

"Postoje ozbiljne moguènosti da doðe do zloupotrebe javnih sredstava koje se izdvajaju za kampanje u smislu da pojedini autsajderi koji dobiju odreðena stredstva, u ovom trenutku to je ne¹to malo manje od 120 hiljada evra po kandidatu da ih ne potro¹e namenski. Da jedan deo zadr¾e za sebe ili da ih potro¹e u neke druge svrhe. Jedan prosti razlog ne postoji ozbiljna institucija koja se bavi kontrolom i revizijom tro¹enja tih sredstava", ka¾e Ðorðe Vukoviæ iz CeSID-a.

Jugoslav Dobrièanin i Marjan Ristièeviæ su predsednièki kandidati èije su ¹anse da postanu predsednik republike prema prognozama struènjakla samo teoretske. Oni tvrde da novac od dr¾ave za kampanju jo¹ nisu dobili.

"Sredstva za komapanju po meni su skromna. Nemamo nikoga ko nas finasira i sve pare dodeljene za kampanju prepostavljam da su planirane da su utro¹e za kampanju", ka¾e Dobrièanin.

U CeSID-u ukazuju i da pored novca iz bud¾eta za kampanju predsednièki kandidati tro¹e novac koji nije direktno vidljiv, kroz zagarantovane promocije u medijima koje se mere milionima dinara, kao i kroz nadoknade za njihove predstavnike u izbornim komisijama i biraèkim odborima.

Neki kandidati i izborne liste èesto su na izborima osvajali manje glasova nego ¹to su imali potpisa na svojim kandidaturama.

"U nekim drugim zemljama naprosto imaju odreðen zaloge ili odreðena novèana sredstva koja moraju da polo¾e pre nego ¹to uðu u kampanju i ukoliko ne osvoje minimlni broj glasova koji se razlièito kreæe od zemlje do zemlje recimo od 0,5 do 1 odsto, onda se ta sredstva ne vraæaju tim kandidatima ili se tra¾i da povrate sva sredstva koja su im unapred data. Tako da se u tim zemljama razno razni autsajderi ne igraju sa dr¾avnim sredstvima", obja¹njava Ðorðe Vukoviæ.

U CeSID-u upozoravaju da je izbornim zakonom lo¹e ureðena kontrola potro¹enog novca u kampanji, pa su tako posle pro¹lih izbora u RIK-u dve pravnice kontrolisale finansijske izve¹taje ¹to je bilo fi¾ièki nemoguæe valjano uraditi.

Na primer u Centralna izborna komisija BIH ima veliku i adekvatno opremljenu slu¾bu za kontrolu, a izreèene kazne strankama za finasijske prek¹aje u kampanjama bile su oko 320 hiljada evra.

blic
--
i ja mislim da se pojedini likovi kandiduju samo da bi maznuli pare a najsumnjiviji mi je ovaj Risticevic