Svi æemo biti jedna rasa

Started by Bred, 06-01-2008, 19:27:59

Previous topic - Next topic

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Bred

Autor: E.B. |

Nauènici tvrde da se evolucija ljudskog roda danas odvija br¾e nego ikada u istoriji èoveèanstva. Ovaj ubrzani proces najbolje odslikava èinjenica da je prirodna selekcija meðu ljudima toliko rapidna da se za svega nekoliko generacija oèekuju jedinke s uroðenom rezistencijom na te¹ke bolesti kao ¹to su dijabetes i malarija.

Isto tako, primeæeno je da su ljudi s razlièitih krajeva sveta sve vi¹e nalik jedni drugima, sve do potpune poistoveæenosti.
Profesor doktor Henri Harpending, s Antropolo¹kog univerziteta dr¾ave Juta, sproveo je istra¾ivanje koje ukljuèuje 270 ljudi ¹irom sveta, sa ciljem da utvrdi brzinu evoluiranja ljudskog DNK. Istra¾ivanje je pokazalo da je èitava populacija, u periodu od ledenog doba po sve do danas, ¹to brojèano predstavlja vremenski period od deset hiljada godina, pretrpela ogroman broj genetskih promena i varijeteta.
„Mi danas nismo oni isti ljudi od pre 1.000 ili 2.000 godina“, ka¾e profesor Harpending, i dodaje da „nisu samo kulturolo¹ke razlike odgovorne za promene kod ljudi, posredi je, zapravo, jak uticaj promene gena. Ljudska rasa evoluira nezavisno ¹irom sveta u Evropi, Aziji i Africi. Èini se da civilizacija te¾i potpunom sjedinjavanju u okviru jedinstvene rase“.
Istra¾ivanje je tragalo i za genetskim dokazima u vidu mutacija u procesu prirodne selekcije, tokom proteklih 80.000 godina na prostoru od severne Evrope preko Kine, Japana do Afrike. Evropljani imaju najvi¹e genetskog uticaja mormonskog plemena Utah. Ovako ne¹to ogleda se u genetskoj promeni pod nazivom - jedinstveni nukleotidni polimorfizam. Promene poput ove pojavljuju se na DNK lancu i, ako se „odomaæe“, lako se prenose na sledeæe generacije.
Brzina evolucije znatno je poveæana u periodu od pre 40.000 godina, kada se ljudska rasa iz Afrike pro¹irila po èitavom svetu. Otkriæe uzgajanja biljnih kultura od pre 12.000 godina dodatno je doprinelo ubrzanju ovog procesa.
Promene je najlak¹e pratiti i prouèavati na lako uoèljivim mutacijama spolja¹nje èovekove graðe. Najbolji primer toga jeste adaptivna promena u pigmentaciji najveæeg ljudskog organa - ko¾e. Narodi sa severne polulopte neuporedivo su svetlije puti zbog nedostatka sunca od onih iz ju¾nih krajeva i Afrike.
Iako je istra¾ivanje pokazalo mnogobrojne razlike izmeðu rasa, nisu uzete u obzir posledice masovnih migracija u proteklih 100 godina, koje su umnogome doprinele sjedinjavanju svetova koji su do juèe bili izolovani jedni od drugih.
Meðutim, najinteresantnije je otkriæe evolutivne adaptacije i stvaranja rezistencije na bolesti. S tim u vezi doktor D¾on Hokins s univerziteta u amerièkoj dr¾avi Viskonsin ka¾e: „Budite sigurni da kada biste plemenu lovaca-sakupljaèa prepisali dijetu na bazi kukuruza, dobili biste pleme dijabetièara. Mi danas prolazimo kroz ne¹to slièno pridr¾avajuæi se, na primer, dijete s poveæanim procentom ugljenih hidrata!“
Danas postoji vi¹e od 20 aktivnih genetskih promena vezanih za rezistenciju na malariju, a poznata je i pojava nove krvne grupe popularno nazvane „dafi“.

Svoje mesto na listi noviteta na¹ao je i novootkriveni genotip, pod nazivom CCR5, koji datira jo¹ od pre èetiri hiljade godina. Ovaj gen, odgovoran za rezistenciju na HIV virus, postoji kod deset odsto evropske populacije.


blic

---
ovo zadnje me buni-da li to znaci da je hiv u nekom obliku postojao i pre 4000god???  :hmm

pig_am_am

zamislite... jednog dana cemo biti sposobni da mutiramo u sekundi  :~

verovatno je postojao...al kod majmuna  :K ko ce znati...

a kakva je to dafi krvna grupa? prvi put cujem.

Bred

istrazuj svinjo, istrazuj  :K

QuoteTESTIRANjE
PRONALA®ENjEM univerzalne krvi prestala bi potreba testiranja kompatibilnosti, ne bi se testirali primaoci, ali bi se i dalje testirali davaoci - ka¾e prim. dr Zorica Brajoviæ - Vuèièeviæ. - ABO je samo jedan od mnogih krvno grupnih sistema i ne zna se da li bi "univerzalna" krvna grupa bila uvek adekvatna. RH, KEL, DAFI su, takoðe, nasledne strukture na eritrocitima i u odreðenim sluèajevima one moraju da se po¹tuju.

izvor:http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=4&status=jedna&vest=102252&datum=2007-01-05

AquArius

Brede, to samo znaci da se u nasim genima, u coveku samom, u tih dva metra DNK, u svakoj celiji, nalaze zapisane svi odgovori na sve bolescine na planeti (a mozda i sire). Ali je uspavano.

Ako ne u mom, onda u tvom,
a ako ne u nasem, onda u genima zute rase,
koja zivi tako i tako i hrani se tako i tako.

Mada ce biti najpre u nasim (ljudskim) genima - jer,
davno bila prica - ne postoji takva stvar kao sto je rasa!
Rasa je jedna, ostalo su varijacije na temu.
Jer razlika u promilima i manje u genotipu nije dovoljna da napravi razliku zvanu rasa.

I za dve tri hiljade godina,
bicemo svi melezi,
blago kosih ociju,
otporni na svasta,
ali na sta osetljivi?

Bicemo mozda i drugaciji, ko zna..

Osvajacemo svetove i igrati se vanzemaljaca,
onako kao sto to izgleda u filmovima
(jer to je vizija nase gladne skakavac/posast buducnosti).

I tako..

olgica

Bicemo neki mutanti-kiborzi.  :namcor

Fodi

...a Zaratustra hoæe da opet
postane èovek

Enea

Quote from: Fodi on 09-01-2008, 13:10:18
...a Zaratustra hoæe da opet
postane èovek

.. tako je govorio jedan..