Zabrana pu¹enja - i u Turskoj

Started by pop, 19-01-2008, 22:35:58

Previous topic - Next topic

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Da li ste za zabranu pusenja na javnim mestima u Srbiji?

Da
12 (70.6%)
Ne
5 (29.4%)
Nemam stav
0 (0%)

Total Members Voted: 17

pop

Zabrana pu¹enja - i u Turskoj
Autor: Tanjug | 19.01.2008 - 13:34

Turski predsednik Abdulah Gul odobrio je propis kojim se zabranjuje pu¹enje u restoranima i barovima, u nastojanju da naciju strasnih pu¹aèa pribli¾i najveæem broju evropskih zemalja.

Zabrana æe sem cigareta obuhvatiti i cigare, lule i tradicionalne nargile, popularnu atrakciju za turiste u Istanbulu i mestima na turskoj obali.

Zabrana, koja je pre dve sedmice dobila podr¹ku u turskom parlamentu, neæe potpuno stupiti na snagu jo¹ 18 meseci, ali je veæ dovela do ka¹njenja planova za prodaju turske duvanske kompanije "Tekel cigarete" i pomeranja roka za podno¹enje ponuda na 18. februar, prenela je agencija Rojters.

Analitièari èekuju da se meðu stranim kompanijama, zainteresovanim za kupovinu "Tekela" koji uèestvuje s oko 40 odsto na turskom tr¾i¹tu duvana, naðu i "Briti¹ ameriken tobako" i "D¾epen tobako".

Turska je osmo po velièini tr¾i¹te duvana na svetu, a Turci popu¹e 103 milijarde cigareta godi¹nje.

www.blic.co.yu (http://www.blic.co.yu)

___________________________________________________________________

Uskoro nece moci vise da se kaze 'pusi ko Turchin' nego 'pusi ko Srbin'  :>
Od 1. januara, slicna zabrana je na snazi u Francuskoj i u jos nekoliko zemalja u Evropi, a jos od ranije zabrana pusenja na javnim mestima postoji u Italiji i Spaniji. Zanimljivo je da statistika kaze da je u tim zemljama samo za godinu dana broj pusaca smanjen za nesto vise od 5%. I to mu dodje kao neki vid patriotizma - zastita javnog zdravlja.

darusaz

 :~  :Bog

Turkiye avrupa ailesinin bir parçasıdır.



Па што ти попе рече, нека после неко каже - пуши као Турчин. Браво Турци!  :lol:

Masha

Imaju jos 18 meseci do potpunog stupanja na snagu ovog zakona tako da, jos ce se pusiti u Turskoj  :>

Adonis_Vernalis

Ostacu veran svom poroku. Sa cigaretom nisi sam (pisalo nekada na svakoj kutiji Yorka)...

vucko81

Sta je covek ako nema poroke  O0

Bred

Finci mogu da pu¹e na balkonu
| Izvor: FoNet
Helsinki -- Finskim pu¹aèima, posle sve veæih restrikcija i smanjivanja prostora za pu¹enje, Vrhovni sud dozvolio pu¹enje na balkonima stanova.

U ovoj nordijskoj zemlji pu¹enje na javnim prostorima je zabranjeno u potpunosti jo¹ od sredine pro¹le godine. Potom je na snazi sve dosad bilo tumaèenje da pu¹aèi ne smeju da pu¹e ni na balkonima jer dim prodire na susedne balkone i kroz prozore u stanove i tako zagaðuje u¾u ¾ivotnu sredinu.

Pu¹aèi su osporovali to tumaèenje i onda je spor stigao do Vrhovnog suda koji je im je dao za pravo - protumaèio da je ta zabrana preterana i da ¹kodljivost duvanskog dima za susede nije, ipak, tolika da opravdava ovu zabranu.

Naravno, Sud nije dao pu¹aèima potpuno slobodne ruke da pu¹e neprestano ili suvi¹e èesto na balkonima (na to je upozoreno u presudi), jer bi u tom sluèaju zaista dolazilo da ugro¾avanje zdravlja suseda.

Finska je, inaèe, zemlja sa relativno malo pu¹aèa (petina odraslog stanovni¹tva, ¹to je jedan od najni¾ih udela u Evropi), tako da u toj zemlji nije bilo veæih otpora zabranjivanju pu¹enja na javnim prostorima.

b92

Adonis_Vernalis


BK

Quote from: Adonis_Vernalis on 28-01-2008, 06:54:05
Pusicu u digestoru  :djavo
prica se da ni oni ne rade...ili bar nisu radili  .blah.

Adonis_Vernalis

Kao da sam znao da ce ovakva vremena doci, svoj digestor sam oduvek odrzavao u live-and-kicking stanju, te isti radi... ;)

Bred

#9
Drastiène mere kako bi se smanjila smrtnost izazvana pu¹enjem

Svetska zdravstvena organizacija pozvala je na upotrebu drastiènih mera kako bi se smanjila smrtnost izazvana ili uzrokovana pu¹enjem.

U najnovijem izve¹taju Svetske zdravstvene organizacije je objavljeno da samo 5 odsto ukupnog svetskog stanovni¹tva ¾ivi u zemljama koje u potpunosti ¹tite svoje graðane od ¹tetnih posledica pu¹enja. Navodi se i da vlade ¹irom sveta od poreza n cigarete ubiraju vi¹e od 200 milijardi dolara godi¹nje, od èega ula¾u manje od jedne petine procenta na programe za¹tite i odvikavanja od pu¹enja. Direktor odeljenja za koje se bavi tom problematikom pri Svetskoj zdravstvenoj organizaciji Daglas Beèer, ka¾e da svetu preti zdravstvena kriza ogromnih razmera ukoliko se ne preduzmu dodatni napori.     

«Prema nekim procenama, tokom proteklog stoleæa je 100 miliona ljudi umrlo od bolesti povezanih sa pu¹enjem. Mi predviðamo da æe do kraja godine broj ¾rtava posledica konzumiranja duvana biti  5 i 400 hiljada, a da æe do 2030. dostiæi 8 miliona. Ako se tako nastavi, biæemo svedoci katastrofalnih gubitaka.»

Prema istra¾ivanju koje je objavljenom u pomenutom izve¹taju, oèekuje se da æe oko 80 odsto smrtnih sluèajeva biti u siroma¹nim zemljama, ¹to je upozorenje na duvansku epidemiju u zemljama u razvoju koja æe poveæati smrtnost u mestima gde nije dostupna zdravstvena za¹tita.

Dr. Beèer skreæe pa¾nju da mnogi ¾ivoti mogu biti spa¹eni ukoliko vlasti usvoje zakone o kontroli duvana. Po njegovim reèima, postoje dokazi da bi akcioni plan Svetske zdravstvene organizacije mogao da ogranièi upotrebu cigareta, a time i broj smrtnih sluèajeva. Jedna od najefikasnijih strategija je, ka¾e Fleèer, da vlade za¹tite svoje graðane od duvanskog dima.

«Talas zabrane pu¹enja na radnim i javnim mestima mora da bude globalan. Nije dovoljno primeniti plan u samo nekim zemljama. Da bi se za¹titili ¾ivoti svuda, mora da doðe do zabrane kakvu su nedavno uveli Urugvaj, Velika Britanija i Irska. Moramo da obezbedimo 100-procentnu kampanju protiv pu¹enja. Na kraju krajeva, efikasna intervencija u cilju smanjenja pu¹enja je i veæi poreza na cigarete.»

Dr. Beèer jo¹ dodaje da je va¾no podstaæi formiranje i rad grupa koje poma¾u ljudima da se odviknu od pu¹enja, jer, kako navodi, 4/5 pu¹aèa ¾eli pomoæ, ali u veæini sluèajeva, ona nije dostupna.

U izve¹taju pi¹e i da skoro 2/3 ukupnog broja pu¹aèa ¾ivi u samo 10 zemalja, od èega 30 odsto u Kini i oko 10 odsto u Indiji. Zemlje sa velikim broje pu¹aèa su i Indonezija, Rusija, SAD, Japan, Brazil, Banglade¹, Nemaèka i Turska.

voanews.com



:news:
Holandija najnovija evropska zemlja koja je zabranila pu¹enje


Za razliku od drugih zemalja, u Holandiji pak i dalje mo¾ete da u kafiæu, uz kafu, èaj ili sok, naruèite i marihuanu i ha¹i¹. Novi propisi o pu¹enju zbunjuju mnoge vlasnike kafiæa i njihove mu¹terije.

Obave¹tenja o zabrani pu¹enja su svugde, dok se Holandija sprema da stvori ¾ivotnu sredinu bez duvanskog dima na koju, kako se tvrdi, imaju pravo svi zaposleni. Prema novim propisima, pu¹enje je zabranjeno. Medjutim, zabrana se ne odnosi na marihuanu, odnosno kanabis, koji se prema postojeæim blagim zakonima i dalje toleri¹e, ako nije i potpuno legalan.

Turisti kupuju marihuanu u kafiæu Buldog – jednom od prvih u zemlji, otvorenom u staroj policijskoj stanici u srcu grada. Veæina Evropljana pu¹i marihuanu u cigaretama savijenim sa duvanom. I tu nastaje konfuzija. Dugogodi¹nji pu¹aè Rob ka¾e da nikada neæe pu¹iti cigarete samo od marihuane, koje su sada jedino dozvoljene.

«Ne znam, valjda treba kupiti marihuanu i pu¹iti kod kuæe."

Vlasnici kafiæa su takodje zbunjeni. Mada ka¾u da æe poku¹ati da spreèe ljude da pu¹e cigarete savijene od marihuane i duvana, èesto je te¹ko pratiti ¹ta ljudi zavijaju. Vlasnici ka¾u da æe reæi pu¹aèima da izadju napolje, gde je pu¹enje dozvoljeno. Za one koji ostaju u kafiæu Buldog, biæe drugih opcija – zamene za duvan, zatim pu¹aèke kabine i – nargile. Fric, koji veæ deset godina prodaje marihuanu u Buldogu, ka¾e da ne misli da æe novi propisi ¹tetiti poslu. Moglo bi da bude èak i koristi, smatra on, jer je za zdravlje dobro smanjiti pu¹enje. Mnogi manji kafiæi se ipak brinu za biznis, jer ne mogu da priu¹te propisima predviðen specijalni prostor za pu¹aèe, ka¾e Helga iz obli¾nje duvand¾inice.

«Rekli su mi da æe mi prvom prilikom zatvoriti radnju, jer bi hteli da zatvore sve kafiæe. Zbog toga æu da se dr¾im propisa.»

Za one koji to ne budu radili, kazne su otprilike 475 dolara za prvi prekr¹aj i kreæu se èak do 3800 dolara za dalje prekr¹aje. S obzirom na oko 60 hiljada lokala koje treba nadgledati – meðu kojima je oko 700 kafiæa – inspektori ka¾u da æe èekati da vide kako se situacija razvija, pre izricanja kazni. To znaèi da æe barem za sada, tradicionalni holandski kafiæi i dalje ostati u okvirima jo¹ jedne holandske tradicije – pravnog sivila.


voanews.com