Strategija za mlade

[Bred]

 Izvor: B92
Beograd -- Srbija je dobila strategiju za mlade.

Glavni porblemi koje bi strategija trebalo da re¹i su nezaposlenost, nemoguænost struènog usavr¹avaja, kao i nekvalitetno tro¹enje slobodnog vremena. Poseban deo strategije posveæen je sigurnosti mladih, ¹to je kako ka¾u u nadle¾nom ministarstvu neophodno u uslovina poveæanog rizika u dru¹tvu.

U nasilnim demonstracijama zbog Kosova, koje traju od petka u veæim gradovima Srbije najrazornije su bile navijaèke i ultranacionalistièke grupe.

Prema izve¹tajima MUP-a i drugih ministarstava meðu njima su bili i brojni maloletnici.

Strategija æe morati da ukljuèi i te mlade u dru¹tvo, ali to je, kako ka¾u u Ministarstvu sporta i omladine, nemoguæe izvesti odmah.

Sne¾ana Samard¾iæ Markoviæ, ministarka sporta i omladine ka¾e da postoje dva naèina za to.

"Jedan je onaj koji, na ¾alost, mora da se primenjuje - to je represija, sila, i oni moraju biti hap¹eni i ka¾njavani. Drugi naèin je da ih integri¹emo u dru¹tvo i da pronaðemo ¹ta njih interesuje, èime su oni toliko nezadovoljni i da poku¹amo da ih navedemo da iska¾u nezadovoljstvo u institucijama", obja¹njava ministarka.



Struènjaci navode da dete postepeno postaje nasilno, ¹to je posledica iskljuèenosti iz dru¹tva.

Oni ka¾u da je ¹kolski sistem problem, jer postoji manjina uspe¹nih, a veæina neuspe¹ne dece.

Huliganstvo, prema struènjacima, nastaje jer mladi ne mogu da se uklope u sistem uspe¹nih, i podle¾u manipulacijama lidera.

Aleksandar Jovanoviæ, koordinator tematske grupe za aktivno uèe¹æe maldih obja¹njava da oni ne mogu da pripadaju onom stale¾u kome ¾ele i da imaju one stvari u ¾ivotu koje ¾ele, u smislu materijalnih vrednosti.

"Njihovim moralnim vrednostima pre odgovara ono ¹to je brzo i nasilno, nego ono ¹to je postepeno i dugoroèno", smatra Jovanoviæ.

U Ministarstvu omladine i sporta ka¾u da æe primena strategije dugo trajati, jer je sada¹nje stanje lo¹e.

Samo sedam op¹tina u Srbiji ima kancelariju za mlade, koje èesto ostaju bez novèanih sredstava.

[Al-Jasmina]

Sad su se setili? 
Mladi vec dugi niz godina tonu u bedaku i smoru
bez zdravih ideala,
uz nezdravo stanje u drustvu,
agresiju u porodici i na malim ekranima..

Morace sebe prvo da izmene a tek onda da to isto ocekuju od mladih.
Niko nema nameru da bude ovca, samo zato sto je nekome dunulo da klinci treba da opet nose keceljice u skolama i obracaju se starijima sa Vi..

da se razumemo, nisam za divljanje/huliganstvo
ali nisam ni za decu koja trunu ispred kompa uz igrice jer su ih od malena smirivali ili zapostvaljali tako sto su ih odgajali ispred TV-a...

Roditelj koji nema vremena za svoje dete,
nije pravi roditelj vec samo bioloski.

[Bred]

Re¹avati probleme mladih
| Izvor: B92
Beograd -- Osim velikog problema alkoholizma i narkomanije u srednjim ¹kolama, raste i broj samoubistava meðu mladima.

Kao naèin bekstva iz realnog sveta, javila se jo¹ jedna zabrinjavajuæa zavisnost - od video igrica. Peta beogradska gimnazija pripremila je do sada jedinstven razvojni plan koji akcenat stavlja pre svega na re¹avanje ovih problema, o kojima, ka¾u, niko ne brine.



Tokom poslednjih 15 godina u ¹kolama su se bitno naru¹ili meðuljudski odnosi na svim nivoima. Nerazumevanje i agresija u porastu su ne samo meðu uèenicima, veæ i izmeðu uèenika i profesora, pa sve èe¹æe i izmeðu profesora i roditelja.

Za mlade je va¾no da okru¾enje do¾ivljavaju kao svoje i prijateljsko, a ako ono postaje tuðe i neprijateljsko, onda se spas tra¾i u usamljenosti, alkoholu, drogi i sve èe¹æem bekstvu u virtuelni svet.

Odnosi meðu mladima su sve lo¹iji. Agresija ne predstavlja samo tuèu, veæ je mnogo bolnija ona fina, perfidna, gde se ¹kolski drug potcenjuje, omalova¾ava, ignori¹e, izop¹tava i kada mlad èovek mora da se povinuje i zahtevima grupe koji mu ne odgovaraju.

"Kada ka¾u - moram da popijem da se opustim, meðu svojim vr¹njacima, to veæ jako zvoni na uzbunu. Znaèi - ne pripadam. Jeste postojala narkomanija, jeste postojao alkoholizam, ali recimo, sada imate ovisnike o video igricama, koje nismo imali, gde ih takoðe gubimo, a to govori zapravo o u¾asnoj usamljenosti dece", ka¾e psiholo¹kinja Gordana Nikoliæ.

Zato razvojni plan Pete beogradske gimnazije predviða, pre svega, rad na popravljanju i unapreðenju meðuljudskih odnosa, jer iz lo¹ih odnosa poèinju svi problemi.

"Cilj programa je da se malo podigne ta vrsta kulture i kod ðaka i uop¹te, na¹ cilj je neposredni sa tim programom, na¹ cilj je pedago¹ki", ka¾e Saviæ Miniæ, direktor ¹kole.

Zadatak ¹kole nije samo da prenosi znanje veæ, pre svega, da vaspitava, da pomogne porodici da se dete i mlad èovek izgrade u humanu, dobru, pa samim tim i sreænu osobu. U Petoj beogradskoj gimnaziji smatraju da je ovaj primarni zadatak, godinama unazad, zapostavljan.