Studenti boluju zbog stresa

Started by pereca, 04-03-2008, 14:08:26

Previous topic - Next topic

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

pereca

Neuredan ¾ivot utièe na zdravlje visoko¹kolaca - Studenti boluju zbog stresa

Visok pritisak i holesterol, razne alergije, bolesti ¾eluca, nepravilan rad endokrinih ¾lezda, anemija, a i psihièki poremeæaji, bolesti su od kojih akademci sve èe¹æe pate, pokazuju sistematski pregledi u Zavodu za zdravstvenu za¹tititu studenata. Na preglede sve èe¹æe dolaze i anemiène i anoreksiène devojke, kao i sve gojazniji mladiæi. Kao glavne pokretaèe ovakvih oboljenja lekari okrivljuju neuredan ¾ivot, lo¹u ishranu i stalnu izlo¾enost stresu.

- Primeæeno je i na sistematskim, ali i na redovnim pregledima da sve vi¹e studenata pati od alergija. Zbog neurednog ¾ivota, puno stresa i socijalnih faktora, mnogi pate i od psihièkih poremeæaja. Porodica je u rasulu i to se odra¾ava i na mentalno zdravlje mladih ljudi. Takoðe je primetan i porast bolesti zavisnosti - navodi internista dr Zorica Runjajiæ, koordinatorka rada savetovali¹ta za studente u Zavodu.
Studentkinje su zbog dijeta koje dr¾e na svoju ruku i bez konsultovanja sa lekarima anemiène i anoreksiène, te su im potrebni meseci leèenja da bi se popravio ovaj poremeæaj ishrane. Njihove kolege pak imaju èesto povi¹en holesterol, pa i krvni pritisak kao posledicu prekomerne ishrane.
- Devojke se pridr¾avaju saveta i dijeta iz ¾ute ¹tampe, ili èuju od prijateljica neki njihov „recept“ o efikasnom skidanju kilograma. Jedna studentkinja je imala jako lo¹e rezultate analize krvi i tek posle vi¹eèasovnog razgovora priznala je kako samo uveèe pojede dva kuvana jajeta, jer je tako njena prijateljica smr¹ala. I nju, ali i ostale devojke koje pate od anoreksije prvo savetujemo kako da se hrane i poku¹avamo krvnu sliku i op¹te stanje organizma da im popravimo zdravom ishranom. Ako ne uspemo na taj naèin, dajemo im lekove, a na kraju doðu na red injekcije. Uz to, obavezno ih ¹aljemo u savetovali¹te Instituta za javno zdravlje Vojvodine - prièa Draginja Milo¹eviæ, medicinska sestra u Zavodu.
Posledice lo¹e ishrane primetili su i zubari, navodeæi da to, kao i nepravilna higijena, kod akademaca ote¾ava izrastanje umnjaka.
Ginekolo¹ki pregledi u Zavodu pokazuju i da sve vi¹e devojaka ima ranice na grliæu materice, kao i bakterijske i virusne infekcije, dok ciste imaju sporadièno, kao i èvoriæe na dojkama. Kod studenata oba pola primeæen je i porast urinarnih infekcija.
Oèni lekari ka¾u kako je procenat studenata sa bolestima oka uobièajen, jer svaki treæi u proseku nosi naoèare i oni redovno idu na kontrole, ali su zato primetili da ima vi¹e bakterijskih i hlamidijalnih infekcija oka, alergijskih konjunktivitisa, kao i traumatskih povreda oka, te zakljuèuju da studenti èesto uèestvuju u tuèama.
Sistematske preglede je od oktobra 2007. godine pro¹lo 3.558 akademaca, i to s prve godine Fakulteta tehnièkih nauka, Poljoprivrednog i Filozofskog fakulteta, kao i studenti prve i treæe godine Fakulteta fizièke kulture. Po¹to Bolonjska deklaracija studente obavezuje da redovno prisustvuju predavanjima, zaposleni u Zavodu za za¹titu zdravlja studenata planiraju sistematske preglede u dogovoru sa fakultetima. Pri tom se trude da organizovano pozivaju studente u grupama od po 70, kako ne bi pravili gu¾ve, i da svi studenti u jednom prepodnevu obave ceo pregled. Zakonska obaveza je da studenti u prvoj i treæoj godini urade sistematski pregled, ali akademci sa privatnih fakulteta to retko èine.

Nema lekara
Direktorka Zavoda za zdravstvenu za¹titu studenata dr Mira Stojanoviæ ka¾e da Novosadski univerzitet ima 37.000 studenata, a u ovoj ustanovi radi samo èetiri lekara op¹te prakse i jedan specijalista op¹te medicine. U Zavodu nemaju radiologa neophodnog da bi ispunili zakonske propise za postojanje Zavoda, a nedostaje im bar jo¹ jedan ginekolog.
- Neophodno nam je pro¹irenje kadra, a Ministarstvo zdravlja ne daje nam moguænost da zaposlimo jo¹ ljudi - navodi dr Stojanoviæ.

Vi¹e beba
Dr Zorica Runjajiæ navodi da, prema podacima ginekolo¹ke slu¾be, sve vi¹e studentkinja ostaje u drugom stanju, ali da je zabele¾en manji broj abortusa. Pohvalno je ¹to se devojke sve reðe odluèuju za kireta¾u i ¹to zadr¾avaju trudnoæu, ali istovremeno dr Runjajiæ podseæa na to da u savetovali¹tu èesto govore o kontracepciji, gde svi studenti mogu da se informi¹u o za¹titi od ne¾eljene trudnoæe i polno prenosivih bolesti.

www.blic.co.yu