Institut Kejto: Za buduænost NATO-a najveæi izazovi Avganistan i Kosovo

[Bred]

Milena Ðurðiæ

U institutu Kejto odr¾ana je diskusija o novim izazovima s kojima se suoèava NATO i o buduænosti severnoatlanske organizacije. Panelisti imaju podeljena mi¹ljenja o tome kako æe se ta organizacija izboriti sa najnovijom krizom, ali su saglasni da su joj najveæi izazovi Avganistan i Kosovo.

Najozbiljniji test za severnoatlansku organizaciju je Avganistan, gde NATO trpi znaèajne gubitke u borbi sa talibanima-ka¾e istra¾ivaè za meðunarodne studije na Kejto institutu Stenli Kober. Meðu ostalim otvorenim pitanjima, istièe Kober, najurgentnije je pitanje statusa Kosova. On smatra da Sjedinjene Dr¾ave i njihovi zapadni saveznici, kada su se zalo¾ili za nezaisnost pokrajine, nisu oèekivali jak otpor Srbije i Rusije, koja kao razlog navodi po¹tovanje meðunarodnog prava. Sukob Moske i Va¹ingtona o tom pitanju najbolji je naèin da se izazove jo¹ jedan hladni rat-kategorièan je Kober.

kober“Zagovornici nezavisnosti, ukljuèujuæi veliki broj èlanica NATO-a tvrde da meðunarodna zajednica mo¾e zaobiæi Savet bezbednosti. Kina, Indija i Rusija, shodno ranijim stavovima o neophodnosti po¹tovanja teritorijanog integriteta zemalja, æe verovatno dovesti u pitanje legitimnost takvog postupka. Ukoliko to bude sluèaj nezavisnost Kosova imaæe posledice po NATO, koje æe iæi van granica Balkana.”

Predstavnik Kejto instituta smatra da nije verovatna trgovina Rusije i Sjedinjenih Dr¾ava u vezi sa tim pitanjem. Poèasni predsednik Ajzenhauer, instituta Suzan Ajzenhauer, sla¾e se da je o¹tro protivljenje Moskve nezavisnosti Kosova iznenadilo amerièke zvaniènike, istièuæi da u odnosima sa Rusijom nisu postavljeni pravi prioriteti.

ajzenhauer“Pre nego ¹to se situacija pogor¹a potrebno je naæi oblasti u kojima mo¾emo da saraðujemo. Kosovo mo¾da nije jedna od tih oblasti, ali da smo bilo fleksibilniji u vezi sa protivraketnim ¹titom mogli smo imati bolju situaciju. Samo Kosovo, bez preduzimanja odreðenih mera mo¾e znaèiti pravi krah.”

Unuka biv¹eg amerièkog predsednika Dvajta Ajzenhauera, Suzan Ajzenhauer ka¾e da je neophodno ponovo razmotriti strukturu severnoatlanske organizacije.

“Ja razumem i divim se kritiènoj ulozi koju je NATO odigrao tokom hladnog rata, kada je postojala jedna pretnja, ali danas izmeðu sajber napada i vi¹e razlièitih ratnih popri¹ta, imamo drugaèiju situaciju atmosferu i verovatno æemo morati ponovo o svemu da razmislimo.”

Stenli Kober, autor analize o trenutnoj situaciji i buduænosti NATO-a navodi da je pre skoro 25 godina predvidio trenutnu krizu u toj organizaciji.

“Tada sam upozorio da æe generaciju kasnije NATO pogoditi nova kriza, te da sumnjam da je organizacija neæe pre¾iveti. Ta generacija je sada pro¹la i mi smo suoèeni sa tom krizom.”

sapiroOstali uèesnici panela na Kejto institutu meðutim smatraju da nije reè o prvoj, ali ni najozbiljnijoj krizi i sa vi¹e optimizma govore o buduænosti NATO-a. D¾eremi ©apiro, Direktor za istra¾ivanja na Brukings institutu:

“Ako NATO bude neuspe¹an u Avganistanu, njegove èlanice ukljuèujuæi i Sjedinjene Dr¾ave verovatno neæe poku¹ati da elimini¹u organizaciju, veæ æe tra¾iti naèin da re¹e mnoge probleme i poveæaju efikasnost te organizacije.”

kaplan, ajzenSa tim stavom saglasan je i poèasni direktor Lemnicer Centra za NATO i EU na Kent Stejt univerzitetu Lorens Kaplan.

“Niko od amerièkih partnera u NATO bi napustio tu organizaciju bilo sad ili u buduænosti. Imali su tu ¹ansu i jo¹ uvek je imaju.”

Kaplan, dugogodi¹nji poznavalac prilika u severnoatlanskoj organizaciji, zakljuèuje da iskustvo iz pro¹losti pokazaje da je NATO sposoban da pre¾ivi kako sada¹nje, tako i buduæe neuspehe.

voanews.com

[Wlada]

НАТО је организација која подразумева војску САД плус војно-логистичку подршку десетак земаља.
НАТО јесте САД, као што је и Варшавски пакт био СССР.
Таква организација није неопходна да постоји. Осим што званично окупља савезнике САД, нема неку посебну улогу у свету.

[Bred]

Panel: Nakon samita u Bukure¹tu NATO na granicama Srbije
Alen Mlati¹uma
Va¹ington

Panel va¹ingtonskih analitièara
Na poèetku 21. veka NATO se suoèava sa brojnim izazovima, meðu kojima je i misija oèuvanja bezbednosti na Kosovu. Panel va¹ingtonskih analitièara je, svedoèeæi na pretresu pred amerièkom Helsin¹kom komisijom, zakljuèio da je zarad bezbednosti, stabilnosti i demokratizacije evropskih dr¾ava, pro¹irenje NATO-a neophodno i da bi na predstojeæem samitu u Bukure¹tu trebalo da bude upuæen poziv Hrvatskoj, Albaniji i Makedoniji da se prikljuèe Alijansi.

Samit u Bukure¹tu, po reèima kopredsedavajuæeg Helsin¹ke komisije, kongresmena Alsija Hejstinsa sa Floride, prioritetno æe se baviti delovanjem misije u Avganistanu, pitanjem kontroverznog odbrambenog ¹tita u istoènoj Evropi i izazovima na Kosovu nakon progla¹enja nezavisnosti.  Na samitu bi, ka¾e Hejstings, mogao da bude upuæen poziv Hrvatskoj, Albaniji i Makedoniji da se pridru¾e NATO-u i pored odreðenih nesaglasnosti, prvenstveno spora Skoplja i Atine o slu¾benom imenu Makedonije.

Jedan od panelista, Janu¹ Bugajski iz Centra za strate¹ke i meðunarodne studije, ka¾e da pro¹irenje Alijanse ne sme biti pretpostavljeno pomenutom sukobu.

“Sve èlanice NATO-a ukljuèujuæi Grèku ¾ele Makedoniju u Savezu, prvenstveno radi regionalne stabilnosti. Va¹ington, stoga, mora ostati ukljuèen kako bi se barem na¹lo privremeno re¹enje, koje bi zadovoljilo obe strane u sporu i na samitu u Bukure¹tu spreèila moguænost grèkog veta na makedonsko èlanstvo.”

Majkl Halcel sa univerziteta D¾ons Hopkins dodaje da su sve tri zapadnobalkanske dr¾ave ispunile tra¾ene uslove:

“Duboko sam uveren da Albanija, Makedonija i Hrvatska ispunjavaju kriterijume za prijem. Sve tri, a posebno Albanija i Makedonija, to su potvrdile doprinosom vojnim operacijama Alijanse.”

NATO, kao prvenstveno odbrambeni savez dr¾ava nije jo¹ zahvatio crnomorski i region Zapadnog Balkana. Prisustvo na Balkanu znaèajno je zbog stabilizacije regiona smatra Bugajski.

“Prijem Hrvastke Albanije i Makedonije, verujem, smanjiæe sivu zonu na Balkanu i pomoæi misiji Alijanse da generi¹e regionalnu stabilnost.”

To je posebno bitno, imajuæi u vidu situaciju na Kosovu nakon progla¹enja nezavisnosti, istièe Halcel:

“Ako Beograd nastavi politiku samoizolacije od evrotalanske zajednice i poène da gravitira statusu, makar i privremenog ruskog satelita, bilo bi dobro osigurati da imamo prisustvo NATO-a na svim granicama Srbije i na severu Kosova”.

Uz naglasak da je kljuèno da èlanice NATO-a dele vrednosti demokratskih dru¹tava, posebno u vezi sa po¹tovanjem ljudskih prava na ¹to je fokusirana Amerièka Helsin¹ka komisija – kopredsedavajuæi Alsi Hejstings je podvukao da pro¹irenje NATO-a nije samo u interesu Sjedinjenih Dr¾ava, veæ i stanovnika svake od novih èlanica Saveza. Prijem Ukrajine i Gruzije, na samitu u Rumuniji, panel pred Hel¹inskom komisijom ocenio je manje verovatnim.

voanews.com