Gladna i siroma¹na Srbija

[Bred]

U Srbiji 800 hiljada ljudi ne zna kada æe sledeæi put jesti. Svaki na¹ deseti sugraðanin ne zna ¹ta znaèi biti spokojan. Glad najvi¹e pogaða decu, stare osobe i osobe sa invaliditetom.

Razgovarao: Mile Bijeliæ


Prema zvaniènim podacima, najsiroma¹niji graðani spadaju u sledeæe kategorije: stanovnici ruralnih podruèja, zatim oni sa niskim stepenom obrazovanja, radno sposobni a nezaposleni, stari, deca, domaæinstva sa ¹est ili vi¹e èlanova, kao i domaæinstva kojima je hranilac porodice ¾ena.

Kako ka¾e na¹a sagovornica Radmila Ivetiæ, predsednica udru¾enja „Banke hrane“, te¹ko je reæi koja od ovih kategorija je najugro¾enija jer se kriterijumi za odreðivanje siroma¹tva menjaju, odnosno, do¹lo je do izmene u metodologiji definisanja siroma¹tva.

„Oko 500 hiljada graðana, ili 6,6 odsto stanovni¹tva Srbije ¾ivi ispod granice siroma¹tva. To su domaæinstva koja imaju manje od 8.883 dinara po potro¹aèkoj jedinici meseèno. Od toga broja samo oko 45 hiljada porodica, ili oko 130 hiljada pojedinaca dobija meseènu novèanu pomoæ. U pitanju je tkz. materijalno obezbeðenje koje je, zbog ogranièenih bud¾etskih sredstava, minimalno i iznosi od 4.310 dinara za jednoèlano domaæinstvo do 8.625 dinara za domaæinstvo sa pet ili vi¹e èlanova. Ostalih 370 hiljada graðana dobija povremenu novèanu pomoæ ili je ne dobija uop¹te. Smatramo da je ova kategorija stanovni¹tva posebno ugro¾ena i na¹a pomoæ je, tokom 2007. godine, u velikoj meri njima usmeravana, a u planu aktivnosti za ovu godinu oni upravo saèinjavaju na¹u ciljnu grupu“ ka¾e Ivetiæeva.
Kako je geografski rasporeðeno siroma¹tvo u Srbiji?

Region sa najveæim udelom siroma¹tva je centralna Srbija, gde je 10,7 odsto stanovnika siroma¹no, u Vojvodini 8,7 odsto, a u Beogradu 4,3 odsto stanovni¹tva je siroma¹no.
Kome je u ovom trenutku najpotrebnija pomoæ?


Te¹ko je reæi kome je najpotrebnija, posebno kada ne raspola¾emo sveobuhvatnim podacima, ali zasigurno su sve kategorije stanovni¹tva ugro¾ene. U kategoriju siroma¹nih ispod granice siroma¹tva spadaju stari, deca i lica sa posebnim potrebama, kao i domaæinstva gde je hranilac porodice ¾ena.

Prema zvaniènim podacima, 450 hiljada dece je na neki naèin pogoðeno siroma¹tvom, a oko 150 hiljada je direktno ugro¾eno. Svima njima je pomoæ neophodna. Mi smo se opredelili da u 2008. godini pomoæ u hrani pru¾imo socijalno ugro¾enim domaæinstvima evidentiranim u Centrima za socijalni rad, i to kako onima koja dobijaju redovnu socijalnu pomoæ, tako i onima koja je dobijaju povremeno ili je uop¹te ne dobijaju (jer imaju prihode ne¹to iznad propisanog cenzusa, makar to bio i dinar iznad odreðene granice).

Banka hrane dobija mnogo zahteva, apela za pomoæ u hrani, i mi nastojimo da obezbedimo hranu svima onima koji je tra¾e, ako ne odmah, onda u ¹to kraæem roku. Poslednji zahtev bio je od Narodne kuhinje u Rumi.
Koji su ciljevi osnivanja Banke hrane?

Banka hrane-Beograd osnovana je krajem septembra 2006. godine kao humanitarna, neprofitna organizacija, sa ciljem da se ukljuèi u borbu protiv gladi i smanjenja siroma¹tva u Srbiji, koje, inaèe, pogaða oko 20 odsto stanovni¹tva.

Podizanjem svesti o problemu siroma¹tva u Srbiji, Banka hrane nastoji da utièe na javnost, na kompanije, banke i druge potencijalne donatore i sponzore da, kroz svoje dru¹tveno odgovorno poslovanje, odgovore na potrebe zajednice èiji su deo, tako ¹to æe svojim donacijama u hrani ili kupujuæi hranu radi doniranja (ukoliko se kompanije ne bave hranom) preko Banke hrane pomoæi siroma¹nima i tako doprineti smanjenju gladi kao najgoreg vida siroma¹tva. S druge strane, Banka hrane kroz svoje akcije prikupljanja hrane od potro¹aèa u mega marketima, nastoji da apeluje na svest graðana o potrebi za solidarno¹æu sa siroma¹nim sugraðanima.
Kakvi su rezultati za proteklu godinu?


U protekloj godini Banka hrane sakupila je i distribuirala 25 tona namirnica (ukupne vrednosti oko 2,5 miliona dinara) za preko 2.600 socijalno ugro¾enih lica. Obuhvaæene su razne ciljne grupe: penzioneri (u Kragujevcu), raseljena lica u kolektivnim centrima (u Beogradu i U¾icu), deca ometena u razvoju iz domova ili specijalnih ¹kola (u Beogradu i Stamnici), korisnici Narodne kuhinje (u Smederevu), ratni vojni invalidi (u Kosjeriæu), romske porodice (u ©apcu), kao i druge porodice evidentirane preko Centra za socijalni rad (u vi¹e beogradskih op¹tina, kao i Novom Kozjaku...)

Na¹e akcije su realizovane zahvaljujuæi donatorima i sponzorima. Ukupno ih je 33 i polovina se smatra prijateljima projekta. Sa njima smo uspostavili dugoroènu saradnju. Ovde pre svega mislim na Delta holding, koji nam je jedini izi¹ao u susret i ustupio prostor za odr¾avanje na¹ih akcija u mega marketima, u objektima Tempa, a ovih dana smo potpisali i ugovor o redovnim meseènim donacijama za 2008. godinu.

Sosijete ¾eneral je na¹ jedini sponzor, odnosno jedina banka koja nam je dala odreðena finansijska sredstva kako bismo mogli da funkcioni¹emo. Sa kompanijom Donkafe imamo dogovor o redovnim dvomeseènim donacijama namirnica, kao i sa kompanijom Mikronet.....
Da li je uspostavljena saradnja sa dr¾avom?

Saraðujemo sa Timom potpredsednika vlade za primenu Strategije za smanjenje siroma¹tva, sa Agencijom za saradnju sa NVO i evropsku harmonizaciju na nivou grada, kao i sa centrima za socijalni rad po pitanju sakupljanja podataka relevantnih za na¹u delatnost. ©to se tièe konkretne podr¹ke, u smislu ustupanja prostora za magacin ili neke zajednièe akcije, za sada je nismo imali, osim ¹to nam je op¹tina Vo¾dovac ustupila svoj prostor za odr¾avanje jednog skupa. Inaèe, dobili smo manju finansijsku podr¹ku krajem pro¹le godine, takoðe od op¹tine Vo¾dovac, koja se odnosila na par meseci rada, a koja nam je, naravno, dobrodo¹la, jer smo pokrili tro¹kove prevoza namirnica.

Uskoro planiramo da kompletiramo ekipu, ¹to æe nam omoguæiti da intenziviramo kontakte sa lokalnim i drugim vlastima, u cilju efektivnije saradnje i postizanja boljih rezultata.
Ako bi graðani ¾eleli da upute pomoæ preko vas, kakvu vrstu donacije prima Banka hrane?

Banka hrane prima donacije iskljuèivo u hrani. Naime, jedan od principa rada je: ne za novac. Mi ne primamo novac da bismo kupili hranu, veæ samo za pokrivanje tro¹kova poslovanja kao organizacije. Ukoliko ¾ele da pomognu, odnosno da se ukljuèe u na¹ projekat, kao volonteri ili na neki drugi naèin, graðani mogu da kontaktiraju s nama (telefonom ili imejlom). Svaka pomoæ je dobrodo¹la. Inaèe, u toku godine organizujemo i akcije prikupljanja hrane u megamarketima, u okviru kojih potro¹aèi, kupujuæi za svoje potrebe, odvoje za Banku hrane po jedan ili vi¹e proizvoda, namenjenih odreðenoj ciljnoj grupi i tako se solidari¹u sa siroma¹nim sugraðanima.
Na koji naèin graðani kojima je pomoæ potrebna mogu da stupe u kontakt ili da doðu do vas?


Graðani kojima je pomoæ u hrani potrebna, a koji su saznali za Banku hrane putem medija, uglavnom nam se obraæaju telefonskim pozivima. Meðutim, jedan od principa funkcionisanja je da se hrana ne donira neposredno korisnicima, veæ iskljuèivo preko drugih organizacija ili javnog sektora koje takoðe poma¾u ugro¾enima.

To su centri za socijalni rad koji imaju evidenciju o socijalno ugro¾enima, Crveni krst koji najèe¹æe ima podatke o Narodnim kuhinjama, Komesarijat za izbeglice ako su u pitanju izbegla ili raseljena lica, romske organizacije i druge nevladine organizacije. Banka hrane pru¾a pomoæ upravo preko pomenutih organizacija jer svaka od njih ima evidenciju o svojim ciljnim grupama.
Kakvi su va¹i planovi za ovu godinu?

S obzirom na nivo siroma¹tva u Srbiji i potrebi da se ono smanji, nepohodno je da se ¹to veæi broj aktera, kako iz dr¾avnog tako i iz javnog sektora, ukljuèi u re¹avanje ovog problema.

Banka hrane u svom projektu za 2008. godinu planira da pomoæ usmeri pre svega ka socijalno ugro¾enim sugraðanima koji ¾ive ispod granice siroma¹tva, a koji su evidentirani u Centrima za socijalni rad. Nastaviæemo saradnju sa na¹im dosada¹njim donatorima, a kada budemo organizovali veæe akcije distribucije hrane, obratiæemo se i novim potencijalnim donatorima. Planiramo da razvijemo i mre¾u Banke hrane u Srbiji, po regionima (Ni¹u, Kragujevcu ili Kraljevu, Novom Sadu) uz oslanjanje na pomoæ lokalnih vlasti i donatora, kao i sa donatorima iz cele Srbije. Na taj naèin pomoæ bi dobio mnogo veæi broj siroma¹nog stanovni¹tva nego sada.
Banka hrane

Prva Banka hrane osnovana je u Arizoni (SAD) 1967. godine, a u Evropi 1984. godine, u Francuskoj. Evropsku federaciju banaka hrane osnovale su Francuska i Belgija 1986. godine, sa sedi¹tem u Parizu.

2005. godine 188 lokalnih banaka hrane iz 17 zemalja Evrope podelile su ukupno 215 hiljada tona hrane, vrednosti 444 miliona evra, populaciji od skoro 4 miliona ljudi, posredstvom 22 hiljade udru¾enja. Evropska federacija neprestano se ¹iri i danas okuplja preko 5 hiljada volontera.

Sajt na kome mo¾ete posetiti „Banku hrane“ je www.bankahrane.org

http://www.b92.net/zivot/antitabu.php?yyyy=2008&mm=03&dd=27&nav_id=291162