NATO i geopolitièki polo¾aj Srbije

[Bred]

Izvor: Tanjug
Beograd -- Globalno-politièki polo¾aj Srbije æe se ulaskom jo¹ dva njena suseda u NATO neminovno promeniti, ocenjuju analitièari.

Analitièari smatraju da je vreme konfrontacija sa NATO pro¹lo i da Srbija, èak i ako re¹i da trajno ostane van vojnih saveza, treba da iskoristi moguænosti koji mogu proizaæi iz saradnje sa Alijansom. U ovom trenutku èlanice NATO su tri suseda Srbije: Maðarska, Rumunija i Bugarska, a na samitu NATO u Berlinu iduæe godine èlanice æe postati i Hrvatska i Albanija.

Srbija se deklaracijom usvojenom u parlamentu u decembru pro¹le godine legitimisala kao neutralna dr¾ava, koja ne ¾eli da bude èlanica nekog vojnog ili vojno-politièkog saveza.

Veæ godinama, za razliku od Evropske unije, NATO u Srbiji u¾iva neznatnu popularnost. U vreme najveæeg NATO-entuzijazma u Srbiji, za ulazak u taj savez se u anketama izja¹njavala tek treæina graðana. U martu ove godine je, kako je Tanjugu reèeno u agenciji "Medium galup", posle jednostranog progla¹enja nezavisnosti Kosova, podr¹ka ulasku Srbije u NATO pala na 25 odsto.

Izvr¹ni direktor Atlantskog saveta Srbije Marko Kovaèeviæ izjavio je da odluka NATO da sa samita u Bukure¹tu uputi poziv u èlanstvo Albaniji i Hrvatskoj ne donosi ni¹ta lo¹e Srbiji, veæ samo potencijalnu korist.

"To nam daje moguænost da sagledamo na koji naèin su na¹i susedi pro¹li kroz proces integracija, da kroz Partnerstvo za mir sagledamo sve moguænosti i ostale efekte, i da, s druge strane, realno sagledamo geopolitièku realnost u regionu i odluèimo u kom pravcu ¾elimo da idemo", rekao je Kovaèeviæ.

Srbija je, prema njegovim reèima, samitom u Bukure¹tu u¹la u novu fazu odnosa sa NATO, buduæi da je po prvi put bila u prilici da samitu prisustvuje kao èlanica programa Partnerstvo za mir.

"Zbog na¹e specifiène situacije, Srbija je, kada je reè o odnosima sa NATO, u najte¾em polo¾aju u regionu, ali smatram da je kroz dosada¹nju saradnju Srbija pokazala ozbiljan bezbednosni kapacitet. Prirodno je razmi¹ljati o integracijama kada za to doðe vreme, ali Partnerstvo za mir je ne¹to na ¹ta sada treba da se fokusiramo", rekao je Kovaèeviæ.

On smatra da je prirodno da se i pred Srbijom u jednom trenutku naðe pitanje da li ¾eli da bude jedina dr¾ava regiona koja nije u NATO, ili joj je u interesu da bude ukljuèena u taj integrativni proces, zajedno sa svojim susedima.

"Ne verujem da æe èlanstvo u EU biti uslovljavano èlanstvom u NATO, ali mislim da su bezbednosne integracije u interesu Srbije. Da smo sledili primer suseda, danas bi imali veæe moguænosti u mnogim oblastima", ocenio je Kovaèeviæ.

Predsednik Foruma za bezbednost i demokratiju Ninoslav Krstiæ podr¾ava opredeljenje Srbije za vojnu neutralnost, ali je i uveren da takva spoljnopolitièka orijentacija nije samo po sebi izvor buduæih konflikata sa NATO.

"Obruè se ste¾e oko Srbije u smislu prijema u NATO dr¾ava koje su u susedstvu, ali mora se imati na umu da svaka od novoprimljenih dr¾ava mora da potpi¹e da nema pretenzija prema teritorijama suseda i da ra¹èisti sva sporna pitanja. U tom smislu ne vidim nikakvu pretnju", rekao je Krstiæ.

Pretnju bi, prema njegovim reèima, moglo predstavljati to ¹to je poziv Makedoniji u èlanstvo NATO odlo¾en, ¹to bi, kako je ocenio, ekstremni Albanci u Makedoniji mogli da shvate kao ohrabrenje da poðu putem sunarodnika na Kosovu.

Krstiæ je izjavio da je Srbija imala sasvim jasan interes da u NATO uðe u vreme pregovora u Rambujeu i posle petooktobarskih promena, ali da se u meðuvremenu globalno-politièka situacija izmenila i da je najbolje èekati kako æe se bezbednosna situacija na kontinentu odvijati.

"Doæi æe do globalnog suprotstavljanja NATO prema Rusiji, i mo¾e se oèekivati i formiranje drugih saveza, i zato je trenutno pozicija neutralnosti najpovoljnija za Srbiju", smatra Krstiæ.

Pozivanje u èlanstvo je poslednji formalni korak koji NATO preduzima prema dr¾avi koja je izrazila ¾elju da bude primljena u Alijansu.

I Hrvatska i Albanija æe zvanièno biti primljene u NATO na jubilarnom samitu koji æe biti odr¾an u Berlinu na proleæe iduæe godine.

U ovom trenutku je izvesno da se graðani Albanije neæe na referendumu izja¹njavati o ulasku u NATO. Namera vlasti u Zagrebu je da Hrvatsku u Alijansu uvedu bez referenduma, ali mnogobrojne nevladine organizacije u toj zemlji veæ du¾e vreme insistiraju na tome da se o èlanstvu u alijansi ipak izjasne i graðani.

Makedoniji poziv u èlanstvo nije upuæen zbog protivljenja Grèke, koja od vlade u Skoplju zahteva da promeni ime dr¾ave kako bi se izbegle sumnje u teritorijalne pretenzije prema istoimenoj pokrajini na severu Grèke.

Crnoj Gori i Bosni i Heregovini je na samitu u Bukure¹tu upuæen poziv na "intenzivni dijalog", ¹to je formalni korak koji prethodi potpisivanju Akcionog plana partnerstva.

Od dr¾ava nastalih raspadom biv¹e Jugoslavije, sada je samo Slovenija èlanica NATO.

Svilanoviæ: Èlanstvo u NATO donosi stabilnost

Stabilnost i mir Srbiji mo¾e doneti samo odluèno zalaganje za evropske integracije i prijem u èlanstvo NATO alijanse, izjavio je funkcioner Pakta za stabilnost Jugoistiène Evrope Goran Svilanoviæ.

"Trajnu stabilnost na¹im granicama i potpuni mir svim graðanima Srbije mo¾e da donese samo odluèno zalaganje za ulazak u Evropsku uniju i, ¹to se mene tièe, u NATO", rekao je Svilanoviæ novosadskom Dnevniku.

On je kazao da Srbiju vidi kao èlanicu NATO-a, iako misli da, kako je rekao, po tom pitanju zastupa manjinsku opciju u srpskom dru¹tvu.

Podsetiv¹i da su na samitu NATO, koji je juèe zavr¹en u Bukure¹tu, poziv za èlanstvo dobile Hrvatska i Albanija a Makedonija nije samo zbog nere¹enog pitanja imena dr¾ave, Svilanoviæ je rekao da je Srbija po mnogim parametrima daleko ispred te dve zemlje.

Zbog politièke nestabilnosti i nekoliko uzastopnih godina zastoja u politièkom razvoju "mi samo sa strane mo¾emo da gledamo kako drugi idu napred", ocenio je Svilanoviæ, koji je biv¹i ¹ef jugosloveske diplomatije.

b92

[jasna_ns]

b-92 
za otan spremni, ha 

mo¾e¹ ti slobodno i svoje reèi da upotrebi¹, sumnjam da te plaæaju za ovaj konstantni copy-paste

[Bred]

jasna, izvoli napisi sve ovo svojim recima, nemam nista protiv, cak sta vise to bi bilo veoma lepo i predstavljalo bi tvoj KONSTRUKTIVNI doprinos razvoju foruma.

[jasna_ns]

nou vej...nisam je ni otvorila 

[lelemud]

Na¹a deca u Avganistanu!
   
Pise: Gordana Logar

Uobièajeni i nadasve poznati manir uglavnom u celom svetu, da se u predizbornim kampanjama obeæava i nemoguæno u Srbiji je danas dobio "novi kvalitet" u neverovatnim manipulacijama neistinama. O onome ¹to stranka u borbi za vlast ne ¾eli govori se na nedopustiv naèin, na praktièno pretnje biraèima.
Jedna takva je ona koju narodnjaèki blok koristi govoreæi "da neæemo u NATO da ne bi na¹a deca ginula za druge". U NATO se zaista ne mora, ako veæina graðanstva neæe, ali ¹ta ovakva poruka uop¹te znaèi? Pretpostavka je da se to mo¾e odnositi na Avganistan gde jesu, uglavnom u nedovoljnoj brojnosti, za borbu protiv talibana, snage nekih èlanica NATO-a. Nedovoljna brojnost znaèi da svoje vojnike, ali i civile (lekare ili neke druge struènjake) neke NATO-èlanice uop¹te nisu poslale, jer - ne moraju. Ukoliko neka od njih to hoæe (kao navodno sada Francuska) onda to prolazi demokratsku proceduru (u demokratskim zemljama), pa ko odluèi - mo¾e da ide. Ma koliko, dakle, neko bio protiv ideje da se Srbija pridru¾i ovoj alijansi koja jeste bombardovala celu teritoriju Srbije, ma koliko se to odbijalo i zbog bliskosti Kremlju, ma koliko NATO imao mana ili èak pretenzija za nova mirnodopska osvajanja nazvana pro¹irenjem, èinjenica je dakle da je zabluda, neistina, la¾ ugraðena u parolu "na¹a deca neæe ginuti kao vojnici u Avganistanu" kako govori portparol DSS, jer i po NATO pravilima uop¹te ne moraju ni da idu ni da ginu. Èak ni toliko koliko su stradali u sopstvenim kasarnama pod nerasvetljenim okolnostima (kao ono na Banjici kad su se dva druga uzajamno na stra¾i poubijala).
Zavr¹eni NATO samit u Bukure¹tu mo¾e se proglasiti i neuspelim i uspelim, zavisno sa èije strane. Makedonija nije prihvaæena zbog odbijanja Grèke ¹to je u "srpskom tumaèenju" druga, ovog puta apsurdna "manipulacija æutnjom". Zapravo, ovde se govori samo o tome da u Makedoniji sada mogu da ojaèaju albanski separatizmi, ali se ne ka¾e nikad i nigde da se u NATO odluke donose - konsenzusom. Da svaka èlanica, bila velika Grèka ili ubuduæe mala Hrvatska, mo¾e da stavi praktièno veto na svaku odluku, jer je jedan glas protiv (kao ¹to je grèki u sluèaju makedonskom) dovoljan da se, ako se veæ prethodnim lobiranjem i raznim kompromisima, ta jedna jedina nije ubedila u suprotno ne desi ni¹ta od onoga ¹to veæina ¾eli. Kako su Gruzija i Ukrajina ostale u Bukure¹tu bez poziva u èlanstvo NATO, obja¹njenje mo¾e da bude i popu¹tanje Rusiji, ali izvedeno odbijanjem takvog èina od Nemaèke i Francuske. Bio je to neka vrsta konsenzusa za koji su znali u Beloj kuæi, pa su mogli da pokazuju svoje mi¹ice Kremlju bez velikih posledica. Ipak, svi su se slo¾ili da Ukrajina i Gruzija u decembru mogu da dobiju ulaz u tzv. Akcioni plan partnerstva, pa dokle traje do eventualnog ukljuèenja. U Bukure¹tu, kao ni u Soèiju gde su ba¹ juèe izdali zvanièno saop¹tenje odlazeæi "drugari" Putin i Bu¹, Kosovo nije bilo u prvom planu ma koliko neko ovde hteo to da porekne. Ipak, ba¹ za ovde ostaje stalno i jedino pitanje, da li u toj "NATO dr¾avi na Kosovu s glavnim gradom Bondstil" (V. Ko¹tunica) ima nekog drugog ko bi svojim vojnim potencijalom (Kfor, NATO), uz podr¹ku UN Rezolucije 1244 ¹titio i ono malo nesreænih Srba koji nisu na severu, ali i one na severu ako do velikih nevolja doðe?
S kim se i sa èim se raèuna, ako nema nikakvih bezbednosnih integracija, ako se na Kosovu pojave i teroristièke aktivnosti, neminovno povezane s raznim krijumèarenjima, da bi mogli braniti Srbe, ali i nedu¾ne druge stanovnike? Ko æe morati prema Rezoluciji UN 1638, donesenoj posle teroristièkog napada na Njujork, da planira antiteroristièke aktivnosti koje ne obavezuju samo èlanice NATO. Mo¾e se biti i izvan (kao Rusija i Kina i druge zemlje), a imati takve obaveze bez obzira na neutralnost, jer je te¹ko zamisliti zemlju koja æe sedeti skr¹tenih ruku protiv savremene po¹asti terorizma. Mo¾da æe susedi priskoèiti u pomoæ kad su veæ u NATO?
U sve ovo spada sigurno, makar i uzgred, i zvanièna Hrvatska i njihova obja¹njenja za¹to su hteli u NATO uprkos protivljenju dela javnosti (ne zna se kolikog, jer neæe biti referenduma). U svim informacijama svojim biraèima najzapa¾enija je ona ¹to dolazi iz Slovaèke, po reèima ambasadora ove zemlje u Zagrebu: "Tek posle ulaska u NATO praktièno smo postali automobilska sila evropska, strane velike i dobre investicije, ukljuèujuæi i one tzv. grin-fild poèele su da dolaze, jer su investitori imali poverenja u na¹u privredu i moguænosti na¹ih radnika, zapo¹ljavanje je poraslo..." Svako, dakle, ima svoje izborne i druge adute, ali je poluistina ili neistina danas ovde dostigla vrhunac manipulacije koja izaziva i strah od neposredne buduænosti.
Jo¹ jedan dogaðaj s kraja nedelje je vredan pa¾nje. Radikalska stranka je, bar se tako videlo na TV-ekranima, na promociji u Kosovskoj Mitrovici imala i sliku nedostupnog generala Mladiæa kao heroja. Nije daleko od pomisli da je to bio odgovor na neverovatnu odluku Tribunala da oslobodi od zloèina Ramu¹a Haradinaja, nedopustivo reklo bi se, popu¹tajuæi pred èinjenicom da su svedoci zastra¹ivani i ubijani (¹to nije nepoznato u velikim suðenjima). Kakva je ovo poruka radikala bila: "I mi imamo heroja kao Albanci koji nije kriv i to Tribunal mora da zna". Znaju li ti ljudi s tim parolama - gde su se svrstali? Nisu verovatno to hteli, ali manipulacije u predizbornim danima dose¾u i do apsurda, pa ko poveruje.

[Bred]

izvor lelemude

[lelemud]

Clanak ja preuzet sa Danasovog sajta. Izvinjavam se.

[Rokenrol]

Ja kao osoboa,subjektivno,nikad ne bih dao svoj glas uklasku u Nato moje drzave.Iz jednog jedinog razloga,negirao bih sam sebe.Oni su mene bombardovali protivpravno,a ja da im lizem dupe,da opravdam njihoo ubijanje neduznih civila i trovanje nase zemlje...Ovde ljudi mijenjaju teze,ne znam ko koga ubjedjuje da moramo uci u Nato da bi isli ka Evropskoj Uniji(mrzim kad neko kaze...EvroAtlanske integracije...mrzim tu rijec,ne volim Nato),to nema veze s vezom,ok je ostvariti saradnju sa Natoom,ali uci,nikad.I Evropska Unija i nato nisu uslovljeni jedno drugim.Pa evo Hrvati udjose u Nato,a Sanader nista nije pitao narod..kao narod je na izborima izabrao opciju koja je otvoreno rekla da zeli u Nato,i time je njemu sve receno...a vecina Hrvata je bila protiv ulaska u Nato,po svim anketama.Kod nas je to trostruko izrazenije,odbojnost ka Nato-u,a plasim se da ce se i nama desiti slicna stvar.To je jedina stvar koja mi se kod Demokratske Stranke ne svidja,sto se tice spoljne politike,Sutanovac i DS bi trebalo da budu malo rezervisaniji prema Natou,zbog osjecanja ovoga naroda.To je moje licno misljenje.