Zagadjenje Okoline

Started by Vampire 666, 15-11-2006, 07:46:08

Previous topic - Next topic

0 Members and 2 Guests are viewing this topic.

_d.0.t_

Panèevo najzagaðeniji grad u Evropi

Najvi¹i parametri zagaðenja vazduha u Evropi izmereni su upravo kod nas, u Panèevu, prenosi B92.net.

Veoma lo¹a ekolo¹ka situacija je i u Beogradu, gde je glavni zagaðivaè saobraæaj i u Boru, gde se preraðuju rude bakra. Veoma su zagaðena i veæina mesta u kojima rade termoelektrane s pepeli¹tima, fabrike metala i hemijska industrija upozorili su struènjaci na skupu o bezbednosti i za¹titi ¾ivotne sredine.
U vazduhu, zemlji¹tu i vodi u Srbiji najèe¹æe se nalaze amonijak, gvo¾ðe, mangat, metan, karboni i ugljen-dioksid, istièu struènjaci.
Ekspert za hemiju, Rade Bioèanin ka¾e da su uzroci zagaðenja mnogobrojni, od lokalnih ekolo¹kih katastrofa, pa do globalne situacije.
“Moramo poæi pre svega od urbanog zagaðenja, to su saobraæaj fizièki zagaðivaèi, kao buka, zatim proizvodnja, na¾alost na¹e fabrike ne rade kao nekada, pa je manje industrijsko zagaðenje, tu je otpad. Moramo to posmatrati u korelaciji odnosa i parametara koji utièu na ovo”, rekao je Bioèanin.
Najèe¹æe posledice zagaðenja su bolesti disajnih organa, alergije i porast malignih bolesti.
"Otpad, bilo industrijski, hemijski ili nuklearni, jedan je od najte¾ih zagaðivaèa i problem koji zahteva hitno re¹enje", smatra Miodrag Panteliæ, profesor Tehnolo¹kog fakulteta u Èaèku.
“Mislim da vrlo malo poklanjamo pa¾nje, da to odla¾emo za nove generacije. Oni treba da re¹e pitanje nuklearnog otpada, tu nismo ni¹ta uradili, pitanje drugog otpada, jer tak otpad koji je¹tetan i po bakteriolo¹koj i virusolo¹koj liniji, zagaðuje nam zemlji¹te i vodu, a preko lanca ishrane dolazi u na¹ organizam, tako da je na¹ organizam zagaðen”, ovja¹njava Panteliæ.
Slobodan Ne¹koviæ iz Centra za strate¹ka istra¾ivanja nacionalne bezbednosti smatra da je neophodno doneti Strategiju nacionalnih interesa, s novim konceptom nacionalne bezbednosti kako bi se re¹io problem zagaðenja.
Taj novi koncept u prvi plan bi postavio bezbednost pojedinaca, a u stategiju bi bili ugraðeni koncepti odr¾ivog razvoja i ekolo¹ke bezbednosti, navodi B92.net.


[blic]

:kashljuc:

ThymusMedica

A sta da se radi.... :ohwell:
Nije tu niko kriv :hm

cartman

 :pljes: :pljes: SVAKA CAST ZA TEMU, tek sam je sad primetio.  :pljes: :pljes:

Situacija u Pancevu je svakako alarmantna, ali ce nazalost verovatno morati da dodje do neke pozamasne katastrofe, pre nego sto nadlezni reaguju.

Mene licno zabrinjava i cinjenica da je Beograd i sam veliki zagadjivac, kao i to sto se zelenisom i mlecnim proizvodima snabdeva sa ekoloski cistih podrucja iz uze okoline Obrenovca, Panceva, Smedereva i Lazarevca.

Posebno me zabrinjava i sve obimnija upotreba plasticne ambalaze, naravno za jednokratnu upotrebu, koja mahom zavrsava kao ukras autobuskih stanica, krajputaskih deponija, reka,...

Danas sam cuo i neku reklamu na TV-u, ali nisam video ko govori, o tome kako je Beograd sada ipak cistiji, kako su nasi sugradjani ipak poceli da vode racuna o okolini, ali taj Beograd, nazalost ja odavno nisam video.

Sada sledi, po mom misljenju, najvaznije pitanje, sta mi mozemo da uradimo povodom svega ovoga, kako da doprinesemo ocuvanju zivotne sredine?

Bred

Ne vredi-samo prosvecivanje, bombardovanje informacijama sa svih strana i podizanje [sve]opste kulture ...

_d.0.t_

Quote from: 'cartman'Sada sledi, po mom misljenju, najvaznije pitanje, sta mi mozemo da uradimo povodom svega ovoga, kako da doprinesemo ocuvanju zivotne sredine?
standardno... misli globalno, deluj lokalno.

Quote from: 'cartman'Danas sam cuo i neku reklamu na TV-u, ali nisam video ko govori, o tome kako je Beograd sada ipak cistiji, kako su nasi sugradjani ipak poceli da vode racuna o okolini, ali taj Beograd, nazalost ja odavno nisam video.
eto... umesto da su te pare potroshili na neku ekoloshku akciju, pa onda o tome prichali, ostade prazna pricha...
nije ekologija prioritet, ima vazhnijih stvari.  :roll: jbg.

Darker

Ok, oæemo mi da organizujemo ekol¹ku akciju? :K
Mislim - ja sam u deda-sera fazonu :K

cartman

Quote from: Darker on 09-02-2008, 11:00:37
Mislim - ja sam u deda-sera fazonu :K

Da, Mracni, apsloutno se slazem s tebe, U STINK. :plez

Nego, filozofija "Deluj lokalno, misli globalno", cini mi se, nije preterano efikasna. Kod nas je, nazalost, zastupljen onaj oblik demokratije, u kome manjina terorise veliku vecinu, (pa u svakoj se zgradi nalazi bar po jedan komsija koji nalazi za shodno da smece baca kroz prozor,...u med. ustanovama poneki neverovatno "prijatni" lekar, u svakoj skoli, na svakom fakultetu, profesori kojima je pedagogija velika nepoznanica...), a dok se to ne promeni, sve dok se tolerise da jedan unisti sto su mnogi stvarali, retko koji ce pokusaj biti uspesan, i dugotrajnog karaktera. Cini mi se samo da ce u svemu tome, veliki broj ljudi izgubiti volju da se uposte i trudi.

Pa, kad se samo setim naseg boravka na Gocu, u okviru nastave botanike, kada je za nama, cistim, urednim farmaceutima, po prirodi ostajalo smece,...  :box :box

Vampire 666

Evo jedne male price o tome koliko farmaceuti imaju ekoloske kulture...dogodilo se pre mesec-dva, dok je jos bilo snega, na autobuskoj stanici 33...ucesnici incidenta su 1. godina fakulteta nam dragog i svi su Beogradjani...dakle...dve koleginice stoje na stanici i vade poslednje dve cigarete iz kutije, a kutiju jedna od njih zguzva i zadrzi u ruci...u istom trenutku im prilaze trojica kolega...ova koja drzi zguzvanu kutiju postavlja glasno pitanje-Gde je kanta da bacim ovo, smrzla mi se ruka?...na to jedan od kolega pokazuje na kontejner par metara nize, a vec pomenuta koleginica odgovara da je mrzi da ide tamo...kolega broj dva tada trazi od nje da mu da kutijicu, posto on zna gde je kanta...uzima guzvu kartona i najlona, dize je u visinu svoje glave i sa dva prsta ispusta na sneg uz reci - Kanta je svuda oko nas.ugazio je kutijicu u sneg i tokom tog cina svo petoro kolega se vrlo iskreno smeje kao da je ovaj izvalio neki mnogo dobar stos...

Bred

Zagaðenje Dunava ugro¾ava izvore pijaæe vode za milione ljudi
Stefan Bos
BUDIMPE©TA

Evropska unija i nekoliko organizacija za za¹titu Dunava upozoravaju zemlje du¾ te reke da moraju da spreèe nepopravljuvu ¹tetu koja joj se nanosi, jer zagaðenje Dunava ugro¾ava izvore pijaæe vode za oko 80 miliona ljudi.

Man and his children ride bike next to river Danube east of Bucharest (file photo)
Mu¹karac sa decom na biciklu ide obalom Dunava istoèno od Bukure¹ta
U naslovu poznatog valcera Johana ©trausa Dunav se naziva plavom rekom, ali u stvarnosti njegova voda je mutna jer se u nju izlivaju kanalizacije, industrijske otpadne vode, nafta iz brodova i hemikalije i pesticidi sa okolnih polja. Organizacije za za¹titu Dunava i Evropska unija izra¾avaju sve veæu zabrinutost zbog toga pa je sa sastanka u Budimpe¹ti upuæen dramatièan poziv za hitno ogranièavanje zagaðenja. Koordinator za politiku u Odeljenju za energetiku i transport, pri Evropskoj komisiji, Æezare Barnabei, izjavio je za Glas Amerike da to zagaðenje ugro¾ava izvore pijaæe vode za oko 80 miliona ljudi.

”Neophodno je da se sve to reguli¹e. Moramo da odbacimo gledi¹te da je voda ne¹to èega æe uvek biti. Zabrinutost je posebno visoka u gusto naseljenim sredinama.“

Jo¹ jedan nere¹eni problem predstavlja zagaðenje izazvano NATO-ovim bombardovanjem Srbije, 1999. godine. Predsednik Dunavske komisije, sa sedi¹tem u Budimpe¹ti, Milovan Bo¾inoviæ, ka¾e da se hemikalije iz bombardovanih fabrika jo¹ uvek izlivaju u Dunav.

”Deo tekuæeg zagaðenja je posledica bombardovanja tih postrojenja, koje je sprovedeno bez obzira na posledice po zemlje nizvodno od Srbije - sve do Crnog mora.“

Zagaðenju doprinosi i nagli razvoj brodskog saobraæaja. Po¹to je veæina zemalja u slivu Dunava uèlanjena u Evropsku uniju, procenjuje se da bi taj saobraæaj mogao da se udvostruèi tokom narednih 10 godina. Funkcioneri ka¾u da bi moderna brodogradnja i ogranièavanje industrijskih zagaðenja mogli da pomognu u obnavljanju ekosistema Dunava, ali dodaju da bi novi sistemi za navodnjavanje i nove hidroelektrane mogli to znatno da ote¾aju. Filip Veler je izvr¹ni sekretar Meðunarodne komisije za za¹titu Dunava.

”Ljudi svojim aktivnostima poku¹avaju da ogranièe i obuzdaju tu reku, a nema nikakve sumnje da je ta strategija izazvala ekolo¹ke probleme i doprinela veæim poplavama.“

Veler ipak ka¾e da nije izgubio nadu da æe Dunav jednoga dana opet biti plava reka.

voanews.com