Izolovan "glavni gen" raka

[Bred]

Autor: FoNet |

Profesor Rut Gans | Foto: telegraph.co.uk
Tim nauènika u Institutu za medicinska istra¾ivanja u Pertu, Australija, otkrio je gene koji mogu da uspostave normalan rast i razvoj krvnih sudova u kancerogenom tkivu.


Profesor Rut Gans, koja je predvodila istra¾ivaèki tim od dvanaest ljudi, ka¾e da su ona i njene kolege uspeli da izoluju takozvani glavni gen, kojem su dali zdravstveni kod RGS5.
“Uklanjanjem ovog gena iz tkiva praktièno poèinje proces uni¹tavanja kancerogenog tumora", rekla je ona.
Rak je, u stvari, nekontrolisan rast i razvoj krvnih sudova unutar tumorom zahvaæenog tkiva. Takvo tkivo se hrani iz ovih nenormalnih krvnih sudova, razvija se nekontrolisano i potpuno iskljuèuje imunolo¹ki sistem organizma.
"Utvrdili smo da, kada se ukloni glavni gen RGS5, krvni sudovi poèinju normalno da rastu, da normalno hrane tkivo, vraæa se snaga imunog sistema i kancer se izoluje i polako nestaje", rekla je dr Gans.
Rak je, inaèe, u Australiji "ubica broj jedan", a gotovo treæina stanovni¹tva je dijagnostikovana sa nekim oblikom kancera.
Poslednje istra¾ivanje Rut Gans i njene ekipe biæe objavljeno u ovonedeljnom izdanju meðunarodnog nauènog èasopisa "Nature".

blic



Rizik od raka zapisan u genima
Izvor: Politika
Beograd -- Malo je poznato da postoje izvesne vrste raka koje mogu biti nasledne i koje se mogu otkriti na vreme, pi¹e Politika.

Jedna od moguænosti za to upravo je otkrivanje predispozicije za nastanak karcinoma dojke i jajnika u Laboratoriji za molekularnu genetiku Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije. Naime, ¾ene koje u svojoj porodici imaju vi¹estruke sluèajeve obolevanja od ovih vrsta raka u toj zdravstvenoj ustanovi mogu da saznaju da li su nosioci mutiranih gena, odgovornih za nastanak raka.

Statistika ukazuje da èak sedam do 10 odsto karcinoma dojke mo¾e biti nasleðeno, a onima kod kojih se utvrdi da postoji rizik od nastanka oboljenja savetuje se da na testiranje doðu i ostali èlanovi porodice.

Dr Sini¹a Raduloviæ, direktor Nauènoistra¾ivaèkog sektora u ovom institutu, ka¾e da postoje neki geni zadu¾eni za nasledne karcinome, dakle pojedine vrste raka mogu da se naslede.

"Neko mo¾e od majke ili oca da nasledi mutaciju gena, a to danas mo¾e da se detektuje. Reè je o takozvanim BRCA1 i BRCA2 genima. Kada se kod ¾ene uspostavi da ima mutaciju gena, ona ima veæe ¹anse da umre od karcinoma dojke nego od infarkta, mo¾danog udara ili u saobraæajnoj nesreæi. Osam od 10 tih ¾ena pre navr¹ene sedamdesete godine sigurno dobije rak dojke, a 60 odsto njih oboli od raka jajnika", ka¾e Raduloviæ.

Da bi se proverilo da li æe neko da oboli od ove bolesti neophodno je uraditi analizuju krvi na pomenute gene. Dr Raduloviæ obja¹njava da je moguæe otkriti sklonost ka naslednom karcinomu. Postoji, naime, program u koji se ubacuju podaci o osobi – broj èlanova porodice koji imaju ovo oboljenje i godine kada su se razboleli, a raèunar izbaci podatak da li kod odreðene osobe postoji poveæan rizik za obolevanje.

"Najpre, neophodno je jednom godi¹nje odlaziti na pregled kod onkologa i na mamografiju, a onima kod kojih postoji moguænost za obolevanje od raka dojke, da bi se bolest predupredila, savetuje se otklanjanje dojke hirur¹kim putem, do 40. godine, i da se uradi estetska rekonstruktivna hirurgija", obja¹njava dr Raduloviæ, dodajuæi da se rizik od nastanka bolesti svede na nulu kada se po¹tuju odreðena pravila.

Buduæi da je te¾e otkriti rak jajnika, lekari ¾enama predla¾u da redovno rade testove tumor markere i da odlaze na pregled ultrazvukom. Veæina ¾ena pristaje na savete medicinara da ¹to pre rodi decu i da se onda odluèi za uklanjanje jajnika i jajovoda endoskopskim putem i tako svede pojavu oboljenja na minimum.

b92