®ivot sa HIV-om u Srbiji

[darusaz]

Београд -- Особе оболеле од HIV-а у Србији, поред проблема са лечењем, суочавају се са дискриминацијом и неразумевањем околине.

У Србији, оболели од HIV-а, сем на Инфективној клиници у Београду, могу да се лече и у Нишу и Новом Саду. Како најављују из министарства здравља и Глобалног фонда, ускоро ће бити отворена и клиника у Крагујевцу. У Србији живи нешто више од 1000 особа са вирусом HIV-а. Сандра Мандић из Ниша HIV позитивна је од 2000. године.



"Мој моменат кад сам ја сазнала да сам HIV позитивна био је у ствари један шок и ја нисам толико обраћала пажњу на околину, ја сам свакоме, просто да би се пожалила, свакоме ког сам срела рекла да сам позитивна. Од мене су се удаљили они који нису били прави пријатељи, али они који јесу прави пријатељи остали су уз мене, фамилија, породица, било ко. Мислим да тај један шок који ме је терао да се бојим те болести која је за мене била нешто потпуно непознато, смрти сам се много плашила и мислила сам да ћу брзо да умрем", каже Мандићева.

У односу на друге земље, Србија спада у земље са малом стопом инфицираних HIV-ом. Током 2007. регистровано је 75 HIV позитивних, 29 особа оболело је од сиде, а 12 особа је умрло од те болести.

Међутим, према проценама Светске здравствене организације, стваран број инфицираних је 10 пута већи. У Србији се на HIV тестира тек свака пета од хиљаду особа.

"HIV прати стигма од момента када је откривен. Ситуација се донекле променила али још увек је то болест која је стигматизована, још увек се дешава да особе које живе са HIV-ом буду дискиминисане, од своје породице окружења, чак и професионалних радника, лекара, тако да особе са HIV-ом у Србији можемо да оценимо као лош и угрожен", наводи Ненад Петковић из Удружења особа које живе са HIV-ом "Q Club".

У Министарству здравља кажу да чине све што је могуће да оболелима од HIV-а омогуће квалитетно лечење.

"Можемо да кажемо да је у овом тренутку могуће да се пацијенти оболели од HIV-а лече сагласно достигнућима медицинске праксе и у другим срединама. Било би умесно да се упоређујемо са земљама у нашем окружењу јер је ова терапија врло скупа и ми дајемо максимум од себе да је што је могуће више учинимо доступном пацијентима", каже помоћница министра здравља Ивана Мишић

Од 1981. године, када је први пут препознат као нова болест, од сиде је умрло више од 30 милиона људи, што ову болест чини најсмртоноснијом у историји човечанства.

(преузето са странице РТВ Б92)