Srbija tera pronalazaèe u inostranstvo

[Bred]

nastavaka sa naslovne...

Inovacije Cene u Bosni
Pronalazaèi Vojvodine tvrde i da se Zakon o inovacionoj delatnosti ne po¹tuje, jer Fond nacionalne inovacione politike, predviðen ovim zakonom, za dve i po godine nije profunkcionisao, a sada se planira i njegovo ga¹enje. Oni, takoðe, predla¾u da se uvede procena vrednosti patenta i na osnovu nje podizanje hipoteke nad njim. Procena vrednosti dala bi sliku o raspolo¾ivim potencijalima novih programa kojima na¹a zemlja raspola¾e i moguænostima njihove primene u privredi. Ona bi oslobodila pronalazaèe straha da æe samo prijavom u Srbiji biti pokradeni po isteku 12 meseci, ¹to je rok za podno¹enje meðunarodne za¹tite, a za to veæini pronalazaèa nedostaje novac.
- Zbog diskriminacije, ukida se privilegija domaæim pronalazaèima koji su plaæali samo 10 odsto administrativne takse ukoliko sami podnose prijavu. Na osnovu Pariske konvencije, morali smo da izjednaèimo tretman domaæih i stranih inovatora. Moglo bi se, eventualno, razgovarati o nekom buduæem popustu i za jedne i za druge - obja¹njava Branka Totiæ, direktorka Zavoda za intelektualnu svojinu. Ona dodaje da su cene prijave, koje su va¾ile od 2002. godine, uveæane zbog inflacije i porasta tro¹kova ¾ivota, ali i da bi se postigla njihova ozbiljnost jer neozbiljne prijave optereæuju rad Zavoda.
Nikola Kovaèiæ iz Srbobrana je 2002. godine patentirao revolucionarni pronalazak SUÈ - spiralni usmerivaè i èistaè transportnih traka.
- Prvo sam inovaciju dokazao u Bosni, pa tek onda u Srbiji. Trebalo je da proðe tri-èetiri godine da bi je ovde prihvatili. Za razliku od zemalja u okru¾enju, u na¹oj ova oblast nije adekvatno zakonski re¹ena. A dr¾ava bi imala velike koristi od toga, jer ako inovacija uðe u privredu, to bi uposlilo radnike i bilo od koristi dru¹tvu i dr¾avi u celini. Moraju se obezbediti uslovi da pronalazaèi ne kriju svoje patente - istièe za „Blic“ Nikola Kovaèiæ.
Mato Zubac, novosadski pronalazaè i èlan akademije pronalazaèa, nije dobio pravu priliku da svoj izum predstavi u na¹oj zemlji. Njegovi vi¹estruko nagraðeni i meðunarodno priznati patenti za preradu biootpada u brikete i mini-brikete, takozvane pelete, svoju verifikaciju dobili su pro¹le godine u Hrvatskoj, kada su po njegovom projektu u Spaèvi kraj Vinkovaca napravili veliko postrojenje za peletiranje i briketiranje vredno èetiri miliona evra.
- Ne znam da li æu doèekati da ovakav projekat bude i u na¹oj zemlji realizovan. Moji elaborati pune fioke raznih ministarstava, ali zasad nisu nai¹li na adekvatan odgovor - ogorèen je Zubac.
U istoj su situaciji pronalazaèi ¹irom zemlje.
Boro Krajèinoviæ, pronalazaè iz Beograda, veæ pet godina ima registrovan patent pomoæu kojeg bi se mikrotalasima uni¹tavali korov i insekti bez upotrebe hemijskih sredstava, ali koji do sada nije realizovan. Nudio ga je pismenim putem Institutu za kukuruz „Zemun Polje“ i mnogim drugim firmama, ali ni od koga nije dobio odgovor.
- Vi¹e puta sam izlagao patent na sajmovima. Problem je, meðutim, ¹to kod nas nema interesenata. Ranije su preduzeæa imala posebne fondove za finansiranje ovakvih projekata, sad je to uglavnom ukinuto - prièa Krajèinoviæ.
U Srpskoj akademiji inovacionih nauka prièaju da Srbija godinama nije razvijala sistem za¹tite intelektualne svojine i da je zaostala u odnosu na okolne zemlje. One se razvijaju na novim tehnologijama prilagoðenim sopstvenim resursima.
- Dr¾ava treba da oformi komisiju sposobnu da proceni da li patent donosi ne¹to novo pa da ga podr¾i, a ne da èeka gotovo re¹enje koje je nakon vi¹egodi¹njeg èekanja na potvrdu, èesto veæ zastarelo. Nije pronaðen ni adekvatan model da se kvalitetna re¹enja za¹tite i ponude tr¾i¹tu - smatra Petar Rajaèiæ, pronalazaè i predsednik Akademije. On dodaje i da bi Ministarstvo nauke trebalo da okupi sve subjekte pronalaza¹tva, preispita funkcionalnost dosada¹njih modela, podstakne buðenje kreativnosti i njenu implementaciju u proizvodnom i tehnolo¹kom procesu. To bi donelo nacionalnu korist. Novoformirani organ na nivou dr¾ave bi izuèavao, posredovao i plasirao nova re¹enja, najpre u domaæu privredu, usmeravao bi pronalazaèe na ono ¹to je srpskom tr¾i¹tu zaista potrebno.



Fond zamrznut
Ministarstvo nauke svake godine raspisuje konkurs za dodelu bespovratnih sredstava za pronalaske u visini od 25.000 do 50.000 evra. Uslov je da fizièko ili pravno lice ima odobren patent i da bude upisano u njihov registar.
- Ranije je oformljen i Fond nacionalne inovacione politike, iz kojeg je trebalo da se dodeljuju krediti pronalazaèima uz minimalnu kamatu od jedan odsto. On je, meðutim, sad zamrznut, a nikad i nije za¾iveo na pravi naèin jer nismo na¹li zainteresovane finansijere koji bi ulili sredstva u Fond. Srbija godi¹nje izdvaja 0,36 odsto bruto nacionalnog dohotka iz bud¾eta za pronalaske. Pro¹le godine je izdvojeno svega 1,5 miliona evra za celu inovacionu delatnost. Finska, na primer, izdvaja èak èetiri odsto svog BND, koji je sam po sebi daleko veæi. Preporuka Evropske unije je da se za ove svrhe izdvaja minimum 1,54 odsto BND da bi zaista imalo efekta - obja¹njava dr Aleksa Zejak, pomoænik ministra za nauku.
Prema njegovim reèima, kljuèni problem je ¹to nije zakonski regulisano ko ima pravo da osnuje savez, pa tako u Srbiji postoji prava poplava udru¾enja inovatora, koji su èesto u neprijateljskim odnosima. Svi oni tra¾e sredstva koja bi, zapravo, trebalo dodeljivati samim pronalazaèima.
- Pravo re¹enje je da se osnuje konsultativni organ, neka vrsta servisa za pronalazaèe pri Privrednoj komori Srbije. To je veæ u procesu rada. U saradnji s njima, poku¹aæemo da omoguæavanjem kontakata, kao i raznim prezentacijama, privredi nametnemo primenu novih, korisnih re¹enja - dodaje Zejak.
On, meðutim, obja¹njava da je srpska proizvodna industrija jako slaba i mala su interesovanja za primenu novih tehnologija. Pare su uglavnom u trgovinskom i ekonomskom sektoru.

Milo¹eva medalja bolje sija u „Pe¾ou“



Milo¹ Stankoviæ, pronalazaè iz Zemuna, dobio je brojne domaæe i meðunarodne nagrade za svoje izume eko-auspuh i elektrostatièki preèistaè izduvnih gasova u fabrikama. Na nedavno odr¾anom sajmu u Moskvi osvojio je zlatnu medalju za preèistaè i orden od Meðunarodnog inovacionog kluba „Arhimed“ za visok doprinos unutar razvoja meðunarodne nauke i tehnologije. Meðutim, i pored interesovanja nekih domaæih firmi za njegove inovacije, nije uspeo da ih realizuje i primeni u industriji Srbije.
- Izlagao sam svoje inovacije na brojnim sajmovima jo¹ od 2001. godine. Za njih su se interesovale neke privatne firme koje inaèe ula¾u u inovacije, rade prototip, pa pokreæu nultu proizvodnju. Ipak, ni¹ta na kraju nije bilo od svega toga. U Srbiji svi uglavnom poku¹avaju da pokradu nove ideje u industriji, pa ula¾u pare tek ako ne uspeju. Za razliku od na¹ih firmi, u EU i Americi su pokazali daleko veæe razumevanje za moje inovacije. Automobilske kuæe poput „Volvoa“, „Pe¾oa“ i „Folksvagena“ su izuzetno zainteresovane za eko-auspuh, a trenutno sam u pregovorima sa jo¹ jednom ozbiljnom firmom iz inostranstva. Oèekujem da æe ova nova vrsta auspuha koju sam izumeo poèeti da se primenjuje u svetu u naredne dve godine - prièa Milo¹.


U svetu je pamet najskuplja
U evropskim zemljama intelektualna svojina je najskuplja. To je neprikosnoveno vlasni¹tvo jer se na njemu izuzetno
mnogo zaraðuje.
Potencijali se sistemski prate, od vrtiæa pa dalje kroz celo ¹kolovanje.
Mi smo, zbog toga, predlo¾ili NIP-u program koji bi omoguæio da pronalazak bude u funkciji samog pronalazaèa, a ne raznih udru¾enja, ali nismo dobili odgovor - navodi Petar Rajaèiæ.

izvor (http://www.blic.co.yu/temadana.php?id=39954)



©ansa za nauènike u Evropi
| Izvor: Politika
Beograd -- Lidija Matija jedina je Srpkinja koja rukovodi istra¾ivaèkim programima EU u Briselu, pi¹e Politika.

Ona u razgovoru za taj list poruèuje da dinar izdvojen za nauku donosi desetostruko veæu zaradu. Profesorka Ma¹inskog fakulteta u Beogradu (Centar za molekularne ma¹ine) rukovodilac je nekoliko istra¾ivaèkih programa Evropske unije, od kojih svaki vredi tri do pet miliona evra.

Mnogi na¹i istra¾ivaèi uèestvuju u evropskim nauènim istra¾ivanjima, ali s paso¹ima drugih dr¾ava, ka¾e Lidija Matija i dodaje da srpske nauènoistra¾ivaèke ustanove brojem programa prednjaèe ispred svih s prostora biv¹e Jugoslavije.

Profesorka Lidija Matija prijavila se u bazu podataka EU iz koje su je – meðu nekoliko hiljada imena i prezimena – izdvojili kao struènjaka za in¾enjerstvo i nanotehnologije.

Danas predvodi devet projekata iz fizike, in¾enjerstva i za¹tite ¾ivotne sredine u sastavu mre¾e nazvane „Ljudi”, u kojoj ima mesta za nove zamisli, èak se ohrabruju buduæi uèesnici da se prikljuèe.

Valja imati u vidu da je jaka ekonomija plod jake nauke, za koju je neophodno odvojiti vi¹e novca u na¹oj zemlji, obja¹njava Lidija Matija i ka¾e da je iz tih razloga Evropska komisija za spreèavanje odliva mozgova u SAD i Japan uspostavila istra¾ivaèke mre¾e, stvarajuæi uslove za povratak.

b92