Reforma gimnazija

[Bred]

Izvor: Tanjug
Beograd -- Ukoliko dobije dozvolu prosvetnih vlasti, novi koncept gimnazijskog obrazovanja u Srbiji trebalo bi da poène da se primenjuje od ¹kolske 2010/11. godine.

Jednosmenski rad, polaganje eksterne mature, koja æe biti zamena za prijemne ispite na fakultetima, rastereæenje postojeæe mre¾e ¹kolskih zgrada izgradnjom novih objekata, samo su neki od vidova novog programa u gimnazijama, rekao je èlan komisije Zavoda za unapreðivanje obrazovanja i vaspitanja Miodrag Sokiæ, inaèe i predsednik Foruma beogradskih gimnazija.

Plan je da gimnazije ostanu op¹teobrazovne ¹kole koje prevashodno pripremaju uèenike za nastavak ¹kolovanja na visoko¹kolskim institucijama, a da bi se ostvario taj generalni cilj neophodno je uvesti jednosmenski rad.

To podrazumeva izgradnju 30 do 40 novih ¹kolskih zgrada, jer trenutno u nekim gimnazijama nastavu pohaða vi¹e od 1.000 uèenika, èime je prema¹en optimalni uslov da u gimnazijama bude 600 do 700 ðaka, odnosno da u odeljenjima ne bude vi¹e od 24 ðaka, rekao je Sokiæ.

Gimnazijalci bi ubuduæe trebalo da pola¾u op¹tu ili eksternu maturu, koja æe istovremeno biti zamena za polaganje prijemnih ispita za fakultete i taj vid provere znanja imao bi dva dela - obavezni i izborni.

U obaveznom delu, svi gimnazijalci bi polagali najverovatnije srpski jezik i matematiku, dok bi u izbornom delu polagali jo¹ dva predmeta, prema zahtevima fakulteta koji uèenik ¾eli da upi¹e.

Organizaciju i realizaciju op¹te mature obavila bi neka od dr¾avnih institucija zadu¾ena za obrazovanje, uz pomoæ gimnazijskih profesora i oni koji polo¾e eksterni ispit imali bi prohodnost na sve fakultete, dok bi ostali srednjo¹kolci imali prohodnost samo na pojedine fakultete.

Nova gimnazija bi imala dva smera, prirodno-nauèni i dru¹tveno-jezièki, i uèenici se neæe opredeljivati za smer pre nego ¹to se upi¹u u gimnaziju, veæ æe u prvom razredu uèiti po istim nastavnim programima, kao ¹to je i sada sluèaj.

Nakon 1. razreda poèinje blago usmerenje, a u 3. i 4. razredu uèenici æe moæi da se opredeljuju za izborne predmete prema svojim afinitetima.

Takoðe, uvoðenjem izbornih predmeta otvorila bi se moguænost uvoðenja uèenika u praktièan rad, ¹to u velikoj meri nedostaje sada¹njim gimnazijalcima.

b92