Odg: Mikotoksini

[zara]

Mikotoksini su sekundarni proizvodi metabolizma nekih vrsta plesni, koji nastaju tokom njihovog rasta na velikom broju razlicitih supstrata. Davno je poznato da gljivice I plesni izazivaju ozbiljna kvarenja namirnica, stocne hrane I drugog organskog materijala, ali o njihovom toksicnom delovanju na ljude I zivotinje veomas emalo znalo. Medjutim, ipak se pretpostavljalo da neki plesnivi proizvodi mogu biti opasni za ljude I zivotinje.
U proslosti je bilo znacajnih trovanaj ljudi izivotinja plesnivom hranom. Tako se ergotizam kao bolest pominje jos 1762. godine. Krajem XIX veka u Japanu je usatnovljeno da bolest “kardijalni beri-beri” prouzrokuje, pored nedostatka vitamina B1, I neki sastojak plesni Penicillium vrsta koje su izolovane sa pozutelog pirinca.
1924. konstatovano je masovno oboljevanje goveda plesnivom hranom. 1936. utvrdjeno je da oboljevanje svinja prouzrokuje hrana zagadjena plesnima Fusarium vrsta.
U toku II svetskog rata u Rusiji ( 1944.) otrovano je oko 10% stanovnistva usled koriscenja brasna od psenice koja je prezimela na poljima. Bolest je oznacena kao alimentarna toksicna aleukija (ATA) , zbog znantnog smanjenja leukocita u krvi obolelih ljudi I zivotinja.
Masovno trovanje curaka u Engleskoj 1960. godine, pokrenulo je detaljna istrazivanja u oblasti biohemije I metabolizma plesni.
   Prema vrsti plesni u hemijskoj strukturi mikotoksini su razvstani u vise grupa

Od oko 100000 vrsta gljiva samo 200-250 vrsta mogu da luce ove otrove (Aspergillus, Mukor, Fusarium, Cladosporum, Penicillium)
Efekti mikotoksina:
-Hepatotoksicni ( aflatoksin, sterigmatocistein)
-nefrotoksicni ( ohratoksin)
-dermatotoksicni ( sporidezmin)
- oboljenja genitalnog trakta ( zerealenom)


Vrste mikotoksina:
Aflatoksini
Sterigmatoksini
Ohratoksini
Fuzariotoksini ; dele se na estrogene ( zerealenom) I nefrotoksicne
Trihoteceni ( T-2 toksin)


AFLATOKSINI

Aflatoksini su toksicni sekundarni proizvodi koje luce plesni roda Aspergilus flavus I Aspergilus parasiticus.
Struktura I osobine aflatoksina: Aflatoksini su cvrste kristalne supstance, bezbojne ili bledo zuckaste, nerastvorne u vodi I polarnim rastvaracima . Dosta su termostabilna jedinjenja. Po strukturi  pripadaju grupi kumarinskih derovata, zbog cega I fluoresciraju.
Strukturu cine dva tetrahidrofuranova prstena, povezana sa supstituisanim kumarinskim prstenom.


Postoje 2 vrste aflatoksina: alfatoksin B( fluorescira plavo) I aflatoksin G( zeleno).

Rasprostranjenost aflatoksina: Istrazivanja su pokazala da se aflatoksini iz grupe B I G nalaze u namirnicama biljnog porekla, kao sto su kikiriki, kukuruz, pamucno seme, zob, psenica, proizvodi od voca , zatim kakaovac, orasi, badem, lesnik I dr. Uvezene namirnice sa podrucja Azije I Afrike mogu da narocito budu zagadjene ovim mikotoksinima jer se u tim podrucjima zbog klimatskih uslova, lakse razvijaju plesni koje luce aflatoksine. U namirnicama zivotinjskog porekla ( meso, mleko ,jaja, zivotinjska tkiva) pretezno se nalaze hidroksiloivani derivati aflatoksina kao sto su M1 iM2 koji su takodje toksicni. U namirnice zivotninjskog porekla dospevaju preko plesnive stocne hrane.
Delovanje mikotoksina na ljude I zivotinje:
Osnovne karakteristike bolesti izazvane mikotoksinima:
Bolest nije infektivna, odnosno prenosiva. Bolest je izazvana hranom I uglavnom je sezonska.
-Medikamentozna I antibiotska terapija ne deluje na uzrocnike bolesti.
Delovanje mikotoksina moze da bude akutno, hronicno I specificno.
Primarne akutne mikotoksikoze manifestuju se na vise nacina:
-upalne promene na organima za varenje
-hepatotoksicno delovanje:javlja se masna degeneracija jetre, zatim krvarenje jetre, nekroza I akrcinom jetre
-Nefrotoksicno delovanja aflatoksina mogu da ostete bubrege
Mutageno, teratogeno I kancerogeno delovanje aflatoksina:
Toksikolosko delovanje aflatoksina  se javlja posle njihove metabolicke aktivacije dejstvom mikrozomalnih oksidaza. Za vreme slozenih enzimatskih reakcija koje prate metabolizam I detoksikaciju aflatoksina nastaje veoma reaktivan 2,3-aflatoksin B1 koji se kovalentno vezuje sa  razlicitim nukleofilnim centrima u celijskim makromolekulama kao sto su DNK, RNK I proteina I na taj nacin prekida njihovu normalnu biolosko funkciju. Smatra se da se reaktivni intermedijer vezuje za DNK I tako prekida transkripciju , odnosno vodi ka mutagenezi I karcinogenezi.
Mutageno delovanje je najizrazitije kod aflatoksina B1. Eksperimenti na zivotiunjama su pokazali da aflatoksin B1 pokazuje iteratogeno delovanje , pri cemu dolazi do malformacija I radjanja mrtvog ploda.
Aflatoksini uticu I na metabolizam proteina, lipida I vitamina. Aflatoksini uticu na metabolizam u jetri, posebno lipida, jer deluju na enzyme koji vrse razgradnju  I biosintezu masti. Zbog toga u prisustvu aflatoksina dolazi do masne degeneracije jetre. Nadjeno je da kod zivotinja uticu nametabolzam pojednih vitmina. Nadjeno je  da smanjena kolicina riboflavina I vitamina D povecava toksicnost aflatoksina. Njegovo prisustvo utice na smanjenje kolicine citamina A I olaksava process nastajanja kancera.

Prevencija od stetnog delovanja aflatoksina: Najznacnije su mere koje treba sprovoditi pro proizvodnji, skladistenju , preradi I transportu namirnica kako bi se sprecio razvoj plesni koje proizvode mikotoksine.
Zagadjene namirnice je moguce delimicno osloboditi mikotoksina:
Mehanickim putem: izdvajanjem ostecenih , nerazvijenih, tamno obojenih zrna, zatim procesom mlevenja zitarica
Hemijskim putem:ekstrakcijom organskim rastvaracima , ali je ovaj nacin skup I moze da odvede do zagadjenja namirnica ostacima upotrebljenih rastvaraca
Bioloski nacin: moguce je delovanjem specificnih mikroorganizama koji razaraju aflatoksine
Hemijskim putem:dejstvom hlora, kiselina, amonijaka, sumporoksida, vodonikperoksida dolazi do razaranja nekih aflatoksina.
Termickom obradom : kuvanjem 6h na 100C kolicina aflatoksina B1 se smanjuje 10-20%
Przenjem nekih namirnica moguce je smanjenje aflatoksina B1, G1, G2 za oko 40-50%.
Pecenjem se smanjuje kolicina aflatoksina za 10-17%
Autoklaviranjem nekih namirnica na 120C u toku 2h , smanjuej se kolicina aflatoksina za oko 67%.
Stepen degradacije aflatoksina pomenutim postupcima zavisi u znatnoj meri od vrste namirnica, vlaznosti nmirnica, stepena usitnjenosti, temperature na kojoj se vrsi tretman itd.

Sterigmatocistin
Sterigmatocistin je proizvod lucenja plesni, Aspergilus versicolor. Po strukturi je slican aflatoksinu jer u svojoj strukturi sadrze difurano-metoksibenzen te se smatra da im je slican put biosinteze. Sterigmatocistin je oko 100 puta manje toksican od aflatoksina B1. Ovaj mikotoksin je dosta rasprostranjen u namirnicama zarazenim plesnima tipa Asperilus versicolor. 100 g micelijuma ove plesni moze da izluci 1,3 g sterigmatocistina te iz tog razloga moze da bude opasniji od aflatoksina B1. Postoje misljenja da metabolizmom moze da predje u aflatoksin te se moze smatrati da je strigmatocistin kancerogen

Ohratoksin
Ohratoksini su proizvodi lucenja raznih vrsta roda Aspergilus , posebno Aspergilus ochraceus. Izolovan je 1965.godine.
Struktura: Ofratoksin je sastavljen iz 3,4-dihidro-3-metil-izokumarina koji je preko karboksi grupe na C7 povezan amidnom vezom sa alfa-B-fenilalaninom . Prema vrsti suostituenta razlikuju se A, B I C ohratoksini.
Rasprostranjenost: Ohratoksini se najcese nalaze u skladistenim namirnicama . Plesni roda Aspergilus stvaraju I hpri visim temperaturama (37C) , dok Penicilium vrste mogu da ga izlucuju I na 5C. Iz tih razloga mogu se naci u namirnicama proizvedenim u bilo kom kraju sveta.
Ohratoksini su izolovani iz plesnivog kukuruza, ovsa, pasulja, kikirikija itd.

[Bred]

pretpostavljam greska