Kosovo i nezavisnost

[Ayrton Senna]

Samo da se razumemo, ja sam naveo primer Teksa¹ke grupe i Amerièki odgovor na njihovo delovanje, povukao paralelu sa Kosovskim dugodi¹njim de¹avanjima, ne nudeæi isto re¹enje kao ono koje je primenio Va¹ington. A odgovor je bio sasvim diplomatski, toliko da nas je èovek jednom reèenicom sasvim 'otkaèio'.

[Bred]

Napolitano: Ne sledite Kosovo
| Izvor: Tanjug
Rim -- Italijanski predsednik Ðorðo Napolitano poruèio je italijanskom regionu Alto Adiðe (Ju¾ni Tirol), naseljenog Nemcima, da ne preteruje u zahtevima za veæom autonomijom.

"Specijalna autonomija koju vi ovde u¾ivate je mnogo bolje i delotvornije re¹enje od stvaranja monoetnièkih dr¾avica u kojima su manjine izlo¾ene mnogo veæim rizicima", izjavio je Napolitano, kako je prenela agencija ANSA, u Bolcanu, glavnom gradu regiona Alto Adiðe.

"Ne smemo se zavaravati onim ¹to se de¹ava drugde", dodao je italijanski predsednik, precizirajuæi da konkretno misli na Kosovo.

On je rekao da stvaranje monoetnièkih minidr¾ava poput Kosova sadr¾i rizik "negiranja zajednièkog ¾ivota vi¹e etnièkih grupa".

"Mislim da je to izvrtanje principa samoopredljenja", naglasio je Napolitano.

Region Alto Adiðe, koju Austrijanci i Nemci zovu Ju¾ni Tirol, vekovima je bio u sastavu Austrije - sve do 1919. godine, kada ga je Austrija, pora¾ena u Prvom svetskom ratu, izgubila u korist Italije, koja je u tom ratu uèestvovala na strani sila Antante.

Region je dugo bio "jabuka razdora" u odnosima Italije i Austrije - sve do 1971. godine, kada su, posredstvom Ujedinjenih nacija, dve zemlje postigle nov sporazum u kojem je istaknuto da æe svi buduæi sporovi biti re¹avani pred Meðunarodnim kriviènim sudom u Hagu, da æe region dobiti ¹iru autonomiju u Italiji i da se Austrija neæe vi¹e me¹ati u unutra¹nje prilike zemlje i regiona.

b92

[dirigent]

Pametni su Italijani , za tudje probleme imaju resenja , a za svoje probleme imaju `svoja` resenja.

[Bred]

"De Kermabon odbija naredbe UN"
| Izvor: Beta
Pri¹tina -- ©ef misije Evropske unije na Kosovu, francuski general Iv de Kermabon ne prihvata da prima naredbe iz sedi¹ta UN u Njujorku, pi¹e Koha ditore.

To ga mo¾e ko¹tati polo¾aja, objavio je pri¹tinski dnevnik. Dnevnik navodi da je takav stav De Kermabona razlog za¹to nema napretka oko komandnog lanca Euleksa na Kosovu.

"Sve je do De Kermabona, èiji stav èak dovodi u opasnost njegovu funkciju na Kosovu, po¹to u Briselu nema jednoglasja. Ima onih koji zbog neèega ¹to zovu uspehom mogu da dovedu u pitanje i ostanak De Kermabona, samo da se dobije saglasnost Rusije (za uspostavljanje misije EU na Kosovu)", izjavili su za dnevnik izvori u Briselu.

Isti izvor je naveo da zbog spora oko komandovanja francuski general ne dolazi u Pri¹tinu, èekajuæi da posle 15. juna bez smetnje poène ostvarivanje misije Euleks.

De Kermabon je kao ustupak ponudio da o ostvarivanju misije redovno obave¹tava Kancelariju UN u Pri¹tini kako bi ta kancelarije o tome izve¹tavala centralu UN i, posredno, Savet bezbednosti.

b92

[lelemud]

Pametni su Italijani , za tudje probleme imaju resenja , a za svoje probleme imaju `svoja` resenja.

Kakva logicka greska. Zamenjujes teze.

Italijani ocigledo da jesu pametniji od nas, jer, kao sto vidimo, nisu napravili nijednu od onih silnih (od kojih su mnoge i namerne) gresaka koje su se mogle videti u nasoj politici, pogotovu 90-ih, mada i pre toga.

[Bred]

Berns: Kosovo se vi¹e nikad neæe vratiti u odnos zavisnosti od Srbije

Dvojica znaèaijnih eksponenata zapadne politike u vrijeme procesa disolucije biv¹e Jugoslavije, danas razlièito gledaju na buduæu politiku zapada, prvenstveno Sjedinjenih Dr¾ava u regionu. Lord Dejvid Oven i Nikolas Berns saglasni su, meðutim, da je evroatlanska perspektiva regiona recept za stabilnost i prosperitet balkanskih dr¾ava.


Oven: Rusija odbija diktat i ona ne gleda blagonaklono na na¹e prihvatanje  nezavisnosti Kosova bez odobrenja UN.
Upitan da ocijeni politiku Zapada u biv¹oj Jugoslaviji, Lord Delvid Oven jedan od kljuènih mirovnih posrednika tokom ratnih 1990-tih godina, ka¾e da se neuspjesi, ukljuèujuæi njegove liène, mogu ispraviti dugoroènom predano¹æu Balkanu kome se vrata za integraciju u EU moraju ostaviti otvorenim, uz znaèajno strpljenje.

“Konflikt je okonèan, ali etnièki sukobi ostavljaju duboke o¾iljke a u Jugoslaviji su o¾iljci duboki”, ka¾e Lord Oven.

Govoreæi o Kosovu – on ukazuje da to pitanje komplikuje opasnu situaciju u Abhaziji, jer je Zapad ignorisao Rusiju.

“Rusija odbija diktat i ona ne gleda blagonaklono na na¹e prihvatanje  nezavisnosti Kosova bez odobrenja UN. Mi moramo, pouèeni gre¹kama iz pro¹losti, da se okrenemo dijalogu jer diktat Rusiji je bio moguæ u vrijeme raspada Sovjetsog saveza. Rusija je sada jaèa, ne toliko koliko misli da je jaka, ali neæe dozvoliti diktat”, upozorava Oven.

No, biv¹i amerièki dr¾avni podsekretar za politièka pitanja, Nikolas Berns, smatra da reverzibilnog procesa na Kosovu neæe biti – da je od fundamentalne va¾nosti da kosovske vlasti realizuju obaveze koje se odnose na za¹titu manjinskih zajednica, ali i da je neophodan konstruktivniji anga¾man Beograda u pogledu prihvatanja relanosti nezavisnog Kosova.

berns
Balkan æe, smatra Nikolas Berns, biti jedan od prioriteta i u narednoj administraciji.
“Kosovo se vi¹e nikad neæe vratiti u odnos zavisnosti od Srbije. Biæe nezavisna dr¾ava i srpske vlasti to moraju po¹tovati”, ka¾e Berns.

Biv¹i visoki zvaniènici SAD i Velike Britanije saglasni su da je dugoroèna predanost Balkanu od su¹tinske va¾nosti za stabilizaciju regiona, mada razlièito gledaju na buduæu poziciju i djelovanje zapada, posebno administracije u Va¹ingtonu.

“Potreban je multilateralni pristup i povratak politici saradnje. Era unilaralizma predsednika Bu¹a i – rekao bih predsednika Klintona – je zavr¹ena. Vrijeme je za politiku kolaboracije koju je olièavao Bu¹ stariji – bilo da je rijeè o stvaranju ¹iroke koalicije protiv iraèke invazije kuvajta ili politikke koja je vodila ujedinjenju Njemaèke”, smatra Dejvid Oven.   

Balkan æe, smatra Nikolas Berns, biti jedan od prioriteta i u narednoj administraciji jer su SAD I EU dosta ulo¾ili u buduæu stabilnost I prospreitet regiona.

“Èinjenica da Balkan sada moze da se okrene prosperitetu i veæoj slovbodi, te da moze da se integri¹e u EU I NATO – strate¹ki je interes SAD. Naredni amerièki predsjednik bi trebalo da ima Balkan na listi prioriteta i zavr¹i posao koji su poèeli njegovi prethodnici u Bijeloj kuæi”, dodaje Berns.

voanews.com



Krasniæi: CG æe priznati Kosovo

Izvor: Beta
Podgorica -- Predsednik Skup¹tine Kosova Jakup Krasniæi najavio je da æe Crna Gora uskoro priznati nezavisnost Kosova.

"Imamo pozitivnu potvrdu od najvi¹eg rukovodstva Crne Gore da æe uskoro zvanièno piznati nezavisnost Kosova", prenosi podgorièki list "Vijesti" izjavu Krasniæija.

Najvi¹i crnogorski zvaniènici su ranije vi¹e puta izjavljivali da Crna Gora neæe ¾uriti sa odlukom o nezavisnosti Kosova i da æe pa¾ljivo pratiti meðunarodne aktivnosti o tom pitanju i procenjivati ¹ta je u najboljem dr¾avnom i nacionalnom interesu Crne Gore.

Prosrpski orijentisana opozicija u Crnoj Gori je vi¹e puta upozorila crnogorsku vlast da ne prizna nezavisnost Kosova.

--





UN: Kosovo najsiroma¹nije u regionu

| Izvor: Tanjug
Pri¹tina -- U Pri¹tini je predstavljen izve¹taj Programa UN za razvoj koji ukazuje da je Kosovo najsiroma¹nije u regionu.

U izve¹taju se navodi da Kosovo i Metohija ima najveæi procenat nezaposlenih. Prema podacima Svetske banke, na Kosovu se siroma¹nim raèuna oko 53 odsto stanovni¹tva, dok je stopa nezaposlenosti izmeðu 45 i 50 odsto radno sposobnog stanovni¹tva, navedeno je u najnovijem izve¹taju UNDP-a.

©ef UNDP na Kosovu i Metohiji, Frode Mauring, rekao je da se "izve¹taj usredsreðuje na pomoæ siroma¹nima" i od kosovske vlade zatra¾io pobolj¹anje tr¾i¹nih uslova i stvaranje boljih uslova za investitore.

"Ne mo¾e biti odr¾ivog razvoja bez odr¾ivog poveæanja zapo¹ljavanja", kazao je Mauring, dodajuæi da u tom pravcu izuzetno znaèajnu ulogu imaju privatna preduzeæa.

Popis stanovni¹tva sledeæe godine

Popis stanovni¹tva i domaæinstava na Kosovu biæe organizovan sledeæe godine, preneli su juèe pri¹tinski mediji.

Navodeæi da se radi o odluci Vlade Kosova, mediji su naveli da je Ministarstvo za javne slu¾be predlo¾ilo da popis stanovni¹tva i domaæinstava bude obavljen od 31. marta do 15. aprila 2009.

Najavljeni popis stanovni¹tva biæe prvi posle 27 godina.
b92