Dekubitusi

[Bred]

1.1. Definicija
Reè dekubitus je nastala od latinske reèi decumbre ¹to znaèi "le¾ati dole". U medicinskom smislu dekubitus se odnosi na o¹teæenje tkiva koje je na neki naèin vezano za produ¾eni pritisak. Obièno je to pritisak samog tela na podlogu, ali i bilo kakav drugi produ¾eni pritisak mo¾e dovesti do dekubitusa. Ovakvo o¹teæenje nije vezano samo za le¾anje (jer se javlja i kod sedenja...), tako da i na¹ izraz koji se èesto koristi "rane od le¾anja" takoðe nije odgovarajuæe. "Rane od pritiska" bi bio prikladniji izraz, ali bi uneo dodatnu konfuznost i ne bi doprineo boljem razumevanju, te æemo u ovom kursu koristi izraz dekubitus.

Dekubitusi su u istorijskom smislu prisutni od samih osvita ljudske vrste. Otkriveni su kod Egipatskih mumija a u medicinskoj javnosti opisi se pojavljuju poèetkom XIX veka.
     
               
    1.2. Statistika
Dekubitusi se najèe¹æe javljaju u bolnicama (oko 60%), na drugom mestu su staraèki domovi i druge ustanove za dugoroènu negu, dok se 9% do 20% dekubitusa javlja kod pacijenata koji su na kuænoj nezi. Dekubitusi se javljaju rano kod hospitalizovanih pacijenata, obièno u prve 2 nedelje.

Od svih pacijenata u bolnici, kod njih 9% do 30% razvije se dekubitus. Uèestalost pojave dekubitusa varira od odeljenja do odeljenja, tako da ortopedska odeljenja i jedinice intenzivne nege imaju najveæi procenat pacijenata sa dekubitusima. Ukoliko se pojava dekubitusa posmatra kao indikator kvaliteta nege u domovima za stare, svaki strukturisani program za borbu protiv dekubita morao bi da smanji pojavu dekubitusa za 5-10%. U bolnièkim uslovima, gde je zadr¾avanje pacijenata znatno kraæe, smanjenje broja dekubitusa bi trebao da bude od 20 do 30%. Cena leèenja jednog dekubitusa u SAD se procenjuje na 4.000$ do 40.000$. S druge strane, cena jednog dana leèenja na specijalnom antidekubitnom du¹eku u cilju prevencije dekubitusa se procenjuje od 40 do 85 dolara. Tro¹kovi kao i du¾ina bolnièkog leèenja znaèajno su vi¹i kod pacijenata koji dobiju dekubitus tokom hospitalizacije. Dekubitusi dovode do produ¾enja bolnièkog leèenja i tro¹kova leèenja, i poveæava vreme koje tim (medicinske sestre) provode oko datog pacijenta.
     
               
    1.3. Mehanizam nastanka dekubitusa (patofiziologija)
Pritisak koji te¾ina tela vr¹i o podlogu èesto je veæi od pritiska krvi u najmanjim krvnim sudovima (kapilarima) koji iznosi oko 32 mmHg. Kod osoba sa normalnim oseæajem, pokretljivo¹æu i mentalnim funkcijama, dekubitusi ne nastaju. Informacije koje sti¾u iz delova tela pod pritiskom, dovode do svesne ili nesvesne promene polo¾aja tela, ¹to je dovoljno za prevenciju o¹teæenja tkiva. Osobe koje nisu sposobne da spreèe produ¾eni i neprekidni pritisak, jesu pod poveæanim rizikom da dobiju dekubitus. Obièno se to de¹ava kod pacijenata koji su u odmakloj ¾ivotnoj dobi, koji imaju neurolo¹ki problem i kod onih koji su zbog akutne bolesti primljeni u bolnicu. Ovakve osobe ne mogu sebe da ¹tite od pojave dekubitusa bilo zbog toga ¹to same ne mogu da menjaju polo¾aj tela ili zato ¹to izostaje tuða pomoæ pri promeni polo¾aja.

Tri glavna mehanizma nastajanja dekubitusa su:

Pritisak: Najva¾niji faktor u razvoju dekubitusa je pritisak, naroèito iznad ko¹tanih delova. Spolja¹nji pritisak na tkiva izaziva kompresiju i distoriziju najmanjih krvnih sudova. Ukoliko je pritisak vi¹i od kapilarnog pritiska rezultat je okluzija krvnih sudova. Kapilari budu zatvoreni ako pritisak poraste preko 32 mmHg.
Smicanje: Smicanje se de¹ava ako pacijent klizi nani¾e u krevetu ili stolici. Sile smicanja dovode do prelamanja, istezanja ili kidanja malih krvnih sudova, ¹to dovodi do prekida dotoka krvi i sledstvene ishemije. Ako je ishemija produ¾ena, dovodi do endotelijalnog o¹teæenja, nastaje tromboza i dolazi do smrti æelija.
Trenje: Trenje se opisuje kao sila koja se stvara kada dve povr¹ine klize jedna preko druge, u ovom sluèaju ko¾e o èar¹av. Ovim mehanizmom nastaje povr¹na povreda kao ¹to je guljenje epidermisa.


Bilo kojim mehanizmom nastala, okluzija (zaèepljenje) mikrocirkulacije dovodi do ishemije (nedovoljnog dotoka krvi u tkiva), ishemija do inflamacije i anoksije tkiva (nedostatka kiseonika u tkivima) a anoksija do smrti æelija nekroze i ulceracije.
     
               
    1.4. Etiologija
Mnogi faktori utièu na pojavu dekubitusa, ali pritisak koji dovodi do ishemije je osnovni mehanizam. Tkiva su sposobna da izdr¾e veliki pritisak ako traje kratko, ali produ¾eni pritisak neznatno iznad kapilarnog zapoèinje sled spiralnih dogaðaja koji vode ka ulceraciji.

Smanjena pokretljivost je va¾an faktor. Neurolo¹ki pacijenti, sedirani, ili dementi pacijenti su nesposobni da sami jednostavnim pomeranjem smanje pritisak. Èak ¹tavi¹e, paraliza mi¹iæa dovodi do smanjenje njihove mase te se gubi za¹titni sloj izmeðu kostiju i ko¾e.

Kontrakture i spastricitet èesto doprinose razvoju dekubitusa, zbog stalne izlo¾enosti istih delova tela pritisku.

Gubitak oseæaja doprinosi pojavi dekubitusa jer iskljuèuje jedan od najva¾nijih upozoravajuæih signala: bol.

Pothranjenost, hipoproteinemija i anemija poveæavaju vulnerabilnost ko¾e i produ¾avaju vreme zarastanja rana.

Bakterijska kontaminacija zbog neadekvatne nege ko¾e (izmeðu ostalog i zbog inkontinencije) iako ne direktan etiolo¹ki faktor, doprinosi razvoju i ote¾anom zarastanju dekubitusa.

<a href="http://www.zcza.org.yu/dek010.htm" rel="nofollow">Izvor</a>