Genetski modifikovana hrana - za i protiv

[hulio_salinas]

Genetski modifikovana hrana - za i protiv
Izvor: Krstarica.com



O hrani se danas raspravlja ¾uèno i èesto kao nikada pre; lavinu polemika pokrenula je genetski modifikovana hrana, koju je moguæe proizvoditi zahvaljujuæi brojnim otkriæima iz oblasti biotehnologije, grane nauke koja do¾ivljava procvat na poèetku XXI veka. "Naoru¾ani" novosteèenim znanjem o DNK, nauènici ¹irom sveta eksperimenti¹u sa genetskim kodom biljaka i ¾ivotinja, stvarajuæi nove vrste i po ¾elji birajuæi njihove osobine. Doskora nezamisliva stvar se veæ desila: ukr¹tanje biljaka i ¾ivotinja. Iako niko to nije, barem javno, uradio, lako je zamisliti i sliène eksperimente sa ljudima, èiji genetski kod bi mogao da bude "obogaæen" genima biljaka i ¾ivotinja.

Istra¾ivanja su uglavnom usmerena ka proizvodnji genetski modifikovane hrane, koja u nauènoj javnosti ima podjednaki broj pristalica i protivnika. Razlozi koji idu u prilog proizvodnji ovakve hrane veoma su jasni, ali posledice koje bi takva hrana mogla da izazove nisu ispitane, jer je tako ne¹to i nemoguæe predvideti u laboratorijskim uslovima. Po¹to se genetski modifikovane vrste veæ uzgajaju, mo¾e se reæi da je eksperiment iza¹ao iz okvira laboratorija, a da prethodno nije jasno utvrðeno koliko daleko eksperiment mo¾e da ode, na koji naèin se kontroli¹e i kolika æe teritorija, pa samim tim i populacija, biti obuhvaæena njime.

Kada je reè o protivnicima genetski modifikovane hrane, kao i onima koji nisu u potpunosti protiv takve ideje, ali zagovaraju vrlo oprezno postupanje, argumeti se odnose na uticaj ovakve hrane na ljudsko zdravlje, ¹to nije ispitano, niti je dokazano da je tako ne¹to nedvosmisleno bezopasno. Takoðe, pominju se i moguæi negativni uticaji na prirodno okru¾enje, promene ekosistema, ali i moralne dileme. Iako zagovornici genetski modifikovane hrane tvrde da opasnost po zdravlje ne postoji i da kod ljudi koji su uzimali takvu hranu nisu uoèeni nikakvi zdravstveni problemi, iz suprotnog tabora upozoravaju na to da je pro¹lo premalo vremena od poèetka uzgajanja i kori¹æenja genetski modifikovanih vrsta i da je pravo pitanje kakvi æe biti rezultati na du¾e staze.

Uticaj na prirodno okru¾enje i ekosisteme je malo bolje istra¾en, a veæ sada je moguæe reæi da je on negativan, jer se ugro¾avaju prirodne vrste, koje mogu u potpunosti da nestanu, bilo zbog poveæane smrtnosti, bilo zbog prirodnog (spontanog) ukr¹tanja sa genetski modifikovanim vrstama. Istra¾ivanja u Velikoj Britaniji pokazala su da se smrtnost insekata poveæava u okru¾enju genetski modifikovanih biljnih kultura; primer su pèele koje su se hranile na poljima repice genetski izmenjene tako da proizvodi prirodan insekticid koji ubija gusenice i insekte koji su se hranili larvama koje su rasle na genetski modifikovanim usevima.

Moralne dileme su povezane s odnosom bogatih i siroma¹nih dr¾ava i ulogom koju multinacionalne korporacije mogu da odigraju u produbljivanju veæ postojeæeg predubokog jaza. Iako pristalice genetskog in¾enjeringa tvrde da nove vrste, koje obezbeðuju veæe prinose ili daju vi¹e mesa, predstavljaju re¹enje za problem gladi i siroma¹tva, malo ko je potpuno uveren u to. Veæ sada multinacionalne firme u velikoj meri finansiraju i kontroli¹u istra¾ivanja, te patentiraju nove vrste. Ono ¹to je do sada bilo zajednièko vlasni¹tvo svih najednom postaje privatni posed bogate manjine, za¹tiæen patentom od slobodnog kori¹æenja.

S obzirom na ovakvu tendenciju i logiku krupnog kapitala, èiji je jedini, ili makar najva¾niji, imperativ profit, malo je verovatno da æe nove vrste biti besplatno ustupljene siroma¹nim zemljama. Verovatniji je scenario po kome se patentirano seme nudi po visokoj ceni, koju siroma¹ni ne mogu da plate. Nove biljne i ¾ivotinjske vrste, koje bi mogle da re¹e problem gladi ili da ga bar znatno umanje, na taj naèin ostaju van doma¹aja onih kojima su najpotrebnije, pa takvima preostaje uvoz genetski modifikovane hrane, to jest gotovih proizvoda, koji su rasli i preraðivali se negde drugde; tako siroma¹ne zemlje, veæ zavisne od dobre volje bogatih, postaju jo¹ zavisnije, ovog puta iskljuèivo od privatnih proizvoðaèa hrane, koji ne samo da proizvode hranu veæ proces kontroli¹u u potpunosti patentiranjem gena, semenja, biljnih i ¾ivotinjskih vrsta i herbicida.

Iako danas postoji izbor izmeðu genetski modifikovane i organske hrane, pitanje je da li æe takav izbor postojati kada kolièina useva izmenjenih vrsta dostigne kritiènu taèku koja poèinje da znatno ugro¾ava prirodne biljne i ¾ivotinjske vrste i da izaziva njihov nestanak. Iako nauènici i zagovornici ideje unutar dr¾avnih institucija odbacuju ovakve kritike i strahove, pozivajuæi se na humanost, moral i dobrobit èoveèanstva, brojni politièki, ekonomski i vojni skandali, primeri zloupotrebe nauke i negativni efekti globalizacije na siroma¹ne regione nikom ne ulivaju nadu da æe genetski modifikovana hrana doneti nove i svetlije perspektive.

O dobrobiti i svetlim perspektivama govore zagovornici biotehnolo¹kih istra¾ivanja u oblasti proizvodnje hrane. Oni istièu da postojeæe izmenjene biljne vrste daju i tri puta veæe prinose, a da nove ¾ivotinjske vrste mogu da daju vi¹e mesa ili mleka; i ne samo to; kombinovanje gena razlièitih vrsta re¹ava i problem regiona gde je klima glavna prepreka za poveæanje proizvodnje hrane. Jedan od primera je uno¹enje gena riba iz hladnih mora koji ih ¹titi od niskih temperatura u genetski kod krompira, koji na taj naèin postaje otporan na mraz. Veæ pomenuti zasadi repice pokazuju da je moguæe stvarati biljke koje proizvode enzime kobne po ¹tetoèine, pa se na taj naèin smanjuje ili potpuno ukida potreba za kori¹æenjem pesticida i insekticida; tako dobijena hrana æe, ka¾u neki nauènici, biti zdravija i od organske hrane, koja, iako proizvedena bez upotrebe za¹titnih sredstava, ipak raste u sredini koja je manje ili vi¹e zatrovana.

Kada je reè o zdravlju ljudi, korist mo¾e da bude i neposredna, jer je moguæe zamisliti i vrste koje proizvode prirodne vakcine ili insulin, kao i vrste koje æe biti obogaæene veæim sadr¾ajem ¾eljenih vitamina i minerala. Braneæi genetsko izmenjivanje, pristalice istièu da se takav proces odvija hiljadama godina, od trenutka kada je èovek poèeo da pripitomljava ¾ivotinje i bavi se poljoprivredom. Veæ 8.000 godina traje proces ukr¹tanja, koji je za rezultat imao nove vrste koje je èovek upotrebljavao u ishrani. Ipak, ovakva argumentacija ne mo¾e da bude prihvaæena; ukr¹tanje se odvijalo prirodnim putem, a ne u laboratorijskim uslovima, i bez svesnog menjanja genetskog koda. Priroda je bila ta koja je odluèivala koje æe vrste da pre¾ive i ona je regulisala krajnji ishod ukr¹tanja. Igrati se Boga, sla¾u se mnogi, opasno je, jer su rezultati nepredvidivi.

[Smrda]

ja sam protiv....
em sto bas ne verujem da je zdrava....
em sto bre....ni paradajz iz staklenca nema ukus kao ciganski jabucar,
a kamo li da ga jos i modifikuju!!!

[AquArius]

Genetski modifikovana hrana kao rizik po zdravlje ljudi

EKO-KONFERENCIJA 2000
EKOLO©KI POKRET GRADA NOVOG SADA
Ass mr sci Maja Nikoliæ
Medicinski fakultet Ni¹, Institut za za¹titu zdravlja u Ni¹u
Preglednl rad

UVOD

Kori¹æenjem biotehnologije u poljoprivredi i medicini, naroèito sredinom 80'-tih i poèetkom 90'-tih godina, nastali su brojni genetski modifikovani (GM) organizmi i njihovi proizvodi.

GM biljke se proizvode u laboratorijama tako ¹to se genetski materijal (samo gen ili èitava DNK) neke vrste ubacuje u DNK poznatih biljnih kultura. Na ovaj naèin unutra¹nja genska struktura modifikovane biljke zauvek je izmenjena, a ¾eljena osobina prenosi se na naredne generacije.

Velika amerièka kompanija Monsanto je bila va¾an uèesnik u stvaranju semena GM ¾itarica i mahunarki. Dve ekonomski najznaèajnije tehnologije proizvodnje GM semena koje je razvio Monsanto su:

    * tehnologija uvoðenja Bacillus thurigiensis (Bt) gena, kojom biljke poèinju da proizvode sopstvene pesticide i tako uni¹tavaju ¹tetoèine koji ih napadaju i
    * tehnologija uvoðenja gena rezistencije na glifosat, kojom se stvaraju semena rezistentna na glifosat (Roundap), herbicid koji proizvodi Monsanto.

Iako u struènim krugovima postoje velika neslaganja u vezi ekolo¹kih, zdravstvenih i dru¹tveno-ekonomskih posledica upotrebe genetski modifikovane hrane, namirnice nastale genetskim in¾injeringom uveliko se proizvode i upotrebljavaju ¹irom sveta.

CILJ RADA

Cilj rada je bio da se prika¾u i analiziraju objavljeni podaci o zdravstvenim posledicama upotrebe genetski modifikovanih namirnica. Prikazana gledi¹ta treba da doprinesu boljem informisanju struène javnosti radi pravovremenog uspostavljanja, kontrole rizika od upotrebe GM namirnica kod nas, buduæi da ona za sada ne postoji u na¹oj zemlji.
PREDNOSTI I MANE KORI©ÆENJA GENETSKI MODIFIKOVANIH NAMIRNICA

Zagovornici biotehnologije navode da nema dokaza da GM organizmi nepovoljnije deluju na ¾ivotnu sredinu ili ispravnost namirnica u odnosu na njihove konvencionalno uzgajane kopije i istièu da su GM biljke veoma korisne za savremeni svet. GM biljke sa genima Bt smanjuju potrebu za pesticidima - npr. GM krompir zahteva 40% manje insekticida od krompira dobijenog tradicionalnim uzgajanjem. GM kukuruz sadr¾i manje mikotoksina fumonizina. GM biljke, kao otporne na herbicide, smanjuju potrebu za oranjem, ¹to spreèava eroziju zemlji¹ta.. Takoðe, poveæanjem prinosa ¾itarica spreèava se krèenje ¹uma u potrazi za novim plodnim povr¹inama i, ¹to je najva¾anije za zemlje u razvoju, ubrzava ekonomski razvoj i re¹ava problem gladi.

Prehrambeni proizvodi dobijeni biotehnologijom mogu popraviti kvalitet osnovi namirnice, npr. njen ukus i sastav. Za nerazvijene zemlje posebno je korisno gajenje pasulja otpornog na patogene, virus-rezistentne papaje, Bt pamuka, kao i pirinèa obogaæenog vitaminom A. U skoroj buduænosti treba oèekivati i krompir koji apsorbuje manje ulja pri pr¾enju, kukuruz i soju sa poveæanim sadr¾ajem proteina, paradajz sa sve¾ijim ukusom, kao i slaðe jagode.

Izvesna je i proizvodnja vakcina za oralnu primenu koje bi proizvodile GM a koje bi bile jeftinije, lak¹e za èuvanje i manje stresogene za upotrebu od dosada¹njih, a koristile bi se za prevenciju dijareje, kolere i hepatitisa B.

Na drugoj strani, za mnoge istra¾ivaèe i javno mnenje proizvodnja GM hrane (tzv. Franke¹tajn hrane) je neprihvatljivo poigravanje sa prirodom.

Prirodni sadr¾aj cijanida u kasava krompiru ¹titi ga u zemlji¹tu tako da on dobro napreduje. Reðim oranjem javljaju se ekolo¹ki i agronomski problemi: u proleæe zemlji¹te je hladnije i time se ote¾ava razvoj biljke, a dolazi i do denitrifikacije azota u zemlji¹tu. Takoðe, proizvodnja Bt kukuruza nije dovela do oèekivanog smanjenja upotrebe pesticida, a po nekima GM biljke koje su rezistentne na herbicide èak mogu trostruko uveæati njihovu upotrebu. Naime, poljoprivrednici, misleæi da su im biljke tolerantne na herbicide, koriste sredstva za za¹titu bilja mnogo liberalnije.

ALERGIJSKE (HIPERSENZITIVNE) REAKCIJE NASTALE UPOTREBOM GENETSKI MODIFIKOVANE HRANE

Genetskim in¾injeringom mogu se preneti alergeni iz namirnica sa poznatim alergogenim sposobnostima (kikirikija, oraha, ¹koljki i riba), na namirnice za koje se pretpostvlja da su sigurne. Npr. alergen iz brazilskog oraha prenet je u soju kako bi se poboIj¹ao proteinski sadr¾aj ¹to je od znaèaja za ishranu ¾ivotinja. In vitro i testom ko¾ne probe je potvrðeno da je GM soja reagovala sa IgE osoba koje imaju alergiju na Brazilski orah, ¹to znaèi da bi te osobe reagovale alergijski (mo¾da i fatalno) na soju.

U buduænosti proteini æe biti ubacivani u biljke ne samo iz dosada¹njih poznatih izvora alergena (¹koljke, mleèni proizvodi i ko¹tunjavo voæe), veæ i iz biljaka svih vrsta, bakterija i virusa, èija je potencijalna alergogenost retka ili nepoznata.

Mada sve biljke sadr¾e materije koje su potencijalni alergeni za ljude, GM ¾itarice su novi varijeteti kod kojih promena genoma ¾itarica mo¾e dovesti do ne¾eljenih promena proteina ¾itarica, koji postaju jaèi alergeni. Ozbiljnija ispitivanja alergogenosti GM biljaka nisu do danas uraðena. Uz to, do danas nauci nisu poznati pouzdani naèini odreðivanje da li æe dati protein delovati alergogeno ili ne, osim testova sa serumima uzetih od osoba alergiènih na taj protein.

Pozitivnim propisima mora se regulisati da svaka GM namirnica mora biti deklarisana, kako bi osetljive osobe mogle da je izbegavaju.

TOKSIÈNI UTICAJI GM NAMIRNICA

®ita koja sadr¾e toksin Bacillus thurigiensis (Bt) mogu delovati ¹tetno na ljudsko zdravlje.

Skoro polovina (44%) gusenica Lepidoptera hranjenih u laboratoriji iskljuèivo listovima mleèike na koje je bio nanet polen Bt kukuruza umrlo je za 4 dana. Polen GM ¾ita mo¾e se ¹iriti insektima i vetrom na velike daljine: polen se obièno prenosi na daljinu od oko 180 m, ali ga pèele i vetar mogu preneti i nekoliko desetina km daleko. ©irenjem polena 1 od 100 biljaka u nekom polju mo¾e postati GM hibrid.

Takoðe, dokazano je da udisanje toksina Bt dovodi do smrtonosnih infekcija pluæa kod mi¹eva, a najbli¾i srodnik Bt je B. anthracis, ¹to mo¾e biti od zdravstvenog znaèaja.

Bt toksin pojedinaèno je ispitan i za eventualne alergijske moguænosti testiranjem na 6 razlièitih vrsta nono3ra, ali dobijeni rezultati nisu razjasnili nedoumice.

Dokazano je da Bt toksin iz GM kukuruza mo¾e da prodire u zemlji¹te. Uticaj na tlo i insekte koji nisu cilj delovanja nisu jo¹ uvek dokazani.

Aminokiselina triptofan u veæini zemalja registrovana je kao dijetetski dodatak. Japanska kompanija Showa denko proizvodila je triptofan upotrebom bakterija stvorenih genetskim in¾injeringom i prodavala ga u SAD. Posle nekoliko meseci kod hiljade ljudi utvrðen je S. eozinofilijske mialgije sa neurolo¹kim simptomima. Najmanje 1500 ljudi je trajno onesposobljeno, a 37 je umrlo. Iako kompanija nije ¾elela saradnju sa struènjacima amerièke vlade, dokazano je da je toksièni sastojak iz GM bakterije, i to u kolièinama mnogo manjim od kolièina triptofana koji nije dobijen GM, izazvao navedeno obolenje.

Stvaranje toksina, èak i u minimalnim kolièinama, mo¾e imati dugotrajne posledice na zdravlje ljudi. Akumulacija novih metabolita u gajenim biljkama mo¾e poveæati moguænost za pojavu toksiènih rizika.Neke kultivisane biljke kao ¹to su krompir i paradajz i normalno stvaraju visoko toksiène hemijske materije u li¹æu, a GM mogu nastati novi ili neoèekivane supstance èije toksiène koncentracije nisu poznate.

U svakom sluèaju ne bi trebalo dozvoliti upotrebu GM prehrambenih proizvoda bez rigoroznih proba njihove toksiènosti.

REZISTENCIJA NA ANTIBIOTIKE

Geni rezistentni na antibiotike koriste se u nekim GM biljkama kao markeri genetske transformacije. Oni se ubacuju pored ¾eljenog gena u biljku radi lak¹eg uoèavanja osobine koja treba da se nasledi, npr. moguænost stvaranja insekticida u li¹æu. Uprkos uveravanjima struènjaka da geni rezistencije ne mogu izaæi iz biljke, èesta upotreba ovih marker gena, mo¾e dovesti od egzacerbacije pojave rezistencije na antibiotike, tj. smanjivanja efikasnosti antibiotika u buduænosti. Realna je moguænost da se geni iz biljke "premeste" u mikroorganizme zemlji¹ta, a kako bakterija lako prihvata gene antibiotske rezistencije, kasnije i u patogene bakterije. Ili, gen antibiotske rezistencije mogao bi iz hrane da se prebaci u bakterije u organima za varenje.

Neke zemlje iz Evropske Unije zauzele su stav da antibiotik rezistentne markere definitivno treba ukloniti iz GM semena zbog eventualnog rizika po zdravlje. Meðutim, i dalje iz veæine GM ¾itarica u svetu (posebno u SAD) ovi markeri nisu uklonjeni.

KANCEROGENI EFEKTI

Studijom sluèaj-kontrola, koja je sprovedena u ©vedskoj od 1987 - 1990. god. dokazana je povezanost izmeðu upotrebe jednog od najprodavanijeg herbicida u svetu - glifosata i non-Hodgkin limfoma. U 1998. god. preko 112.000 t glifosata upotrebIjeno je u svetu, posebno u Aziji za za¹titu pirinèa. Meðutim, u veæini zemalja Azije, ne postoje nacionalni standardi za rezidualne ostatke glifosata, a monitoring ove hemikalije u namirnicama se ne radi. Do sada su veæ dokazani brojni toksièni efekti glifosata, iako proizvoðaèi tvrde da on nije ¹tetniji za zdravlje od soli ili kafe npr.

Biohemièar A. Pustzai izneo je tvrdnju da GM krompir o¹teæuje imuni sistem pacova i utièe na njihov rast. On je dokazao i intestinalne promene kod pacova hranjenih ovakvim krompirom.

Ve¹taèki uneti genetski elementi mogu da prokrijumèare i ne¾eljene gene u æeliju (genom) domaæina, ¹to mo¾e dovesti do mutagenih i kancerogenih posledica. Ipak, nisu retke i tvrdnje, da se eventualni rizik nakon primene GE ne razlikuje bitno od rizika koji mo¾e nastati genetskom manipulacijom biljaka tokom tradicionalnog gajenja.

MERE KOJE SE PREDUZIMAJU

Zbog nedostatka argumenata i rasprava o tome ¹ta podrazumevati pod GM hranom meðunarodni protokol o biolo¹koj sigurnosti namirnica nije donet na sastanku u Kartageni, 1999.

Pod pritiskom javnosti neke evropske zemlje i Japan uvele su obavezno deklarisanje za neke ili sve proizvode koji se zasnivaju na biotehnologiji i ogranièile njihovu upotrebu. Mnogi struènjaci su protiv sugerisanja koji je najmanji dozvoljeni nivo kontaminacije (npr. ispod 1%). Britansko Udru¾enje Lekara zatra¾ilo je moratorijum za gajenje GM ¾itarica, ali je Vlada to odbila i predlo¾ila istra¾ivanja o eventualnim zdravstvenim rizicima upotrebe GM namirnica. Prihvaæeno je pravo potro¹aèa da upotrebljavaju hranu koja nije GM, ali i pravo proizvoðaèa da je prave. Vlade Francuske, Austrije, Grèke i Luksemburga zabranile su uvoz GM ¾itarica èak i uz dozvolu EU. FDA jo¹ uvek nije izmenila svoj stav o bezbednosti upotrebe GM hrane, koji je usvojen 1992., pre svega iz materijalnih razloga (U 1999. god. u SAD trgovina kukuruzom procenjena je na 20 biliona $), tako da u SAD jo¹ uvek ne postoji obaveza deklarisanja GM proizvoda). Zemlje u razvoju tek uvode zakonske propise koji se odnose na biolo¹ku sigurnost namirnica, a obzirom na èinjenicu da æe u narednih 5 godina najvi¹e GM ¾ita biti uzgajano upravo u tim zemljama (pre svih u Brazilu, Indiji itd.), ove zemlje su najugro¾enije ovim problemom.

Sigurno je da mere koje se preduzimaju radi obezbeðenja biolo¹ke ispravnosti GM namirnica ne mogu biti efikasne bez odgovarajuæeg institucionalnog i pojedinaènog anga¾ovanja na nacionalnom i meðunarodnom nivou.

Proizvoðaèi treba da obrate veæu pa¾nju na zdravstvene i ekolo¹ke posledice upotrebe GM hrane i da vi¹e ula¾u u istra¾ivanja iz ove oblasti. Nauènici ukljuèeni u ovakva istra¾ivanja treba da objavljuju svoje rezultate u nauènim publikacijama, a ne putem medija. Potro¹aèi treba da shvate da je nemoralno prema buduæim generacija apsolutno neprihvatanje tehnologije koja mo¾e re¹iti problem gladi u svetu.

ZAKLJUÈAK

   1. Rizik po zdravlje koji nastaje upotrebom GM biljaka je neizvestan. Akutni i hronièni uticaji na zdravlje i ¾ivotnu sredinu ne mogu se iskljuèiti, a pre svega se sumnja na alergogenost i toksiènost GM namirnica, kao i posledice izazvane promenama sastava hrane.
   2. GM organizmi se mogu pona¹ati neoèekivano i menjati se i mutirati u narednim generacijama, te je neophodno sprovoditi njihov monitoring od proizvodnje do upotrebe.
   3. Deklarisanje namirnica koje su GM je neophodno sa zdravstvenog i ekolo¹kog aspekta.
   4. Kako se radi o veoma ozbiljnom i nedovoljno poznatom problemu, struèno-nauèna javnost u na¹oj zemlji mora na vreme zazuzeti stav o eventualnoj upotrebi genetski modifikovane hrane.

Preuzeto sa :  UZP (http://www.consumer.org.yu/index.htm?http://www.consumer.org.yu/saveti/hrana/ge/ekons1.htm)