Gre¹kom bacila 182.000 dolara u ðubre

Started by Bred, 12-06-2008, 13:52:39

Previous topic - Next topic

0 Members and 3 Guests are viewing this topic.

Bred

Autor: Tanjug |

Slu¾ba zadu¾ena za odno¹enje smeæa u jednom malom gradu u amerièkoj saveznoj dr¾avi Juti dobila je poziv od jedne veoma uzbuðene ¾ene koja je javila da je gre¹kom bacila u ðubre koverat sa poveæom sumom novca.

Slu¾benici ove komunalne delatnosti proraèunali su gde æe smeæe najverovatnije biti odneto i zaustavili istovar ostalih kamiona za odno¹enje ðubreta kako bi potraga za novcem mogla da poène. U beloj koverti, nepa¾njom baèenoj u ðubre, nalazilo se ukupno 182.000 dolara u èekovima i gotovini. Nesreæna ¾ena je navela da je kesa za ðubre bila bele boje. U zoni pretra¾ivanja radnici gradske èistoæe na¹li su se pred stotinama belih kesa, ¹to je nagove¹tavalo veoma dug posao. Kao nekim èudom i na njihovo ogromno iznenaðenje koverat su prona¹li veæ u prvoj kesi za ðubre èiji su sadr¾aj pretra¾ili, prenele su agencije.

blic

Adonis_Vernalis

Vrlo nezgodna situacija.

Primer: novce odvojene za kiriju debeloj gazdarici, a jos sam studentom bio, super sam sakrio. Cak sam i zaboravio na njihovo postojanje, sto znaci da je trik bio potpun. Ako ja nisam mogao da se setim gde stoje, kako ce jadni lopov da ih nadje? E, sad, da djavo postoji dokazuje sledecih par recenica... Krecenje moje studentske sobice je bila prilika da se pola kontejnera nepotrebnih stvari izbaci napolje, sto i bi. Dva kontejnera dalje (nekih 50-100 metara niz ulicu) zacuh u neko mirno neimarsko jutro drndanje narandzastog djubretarskog kamiona. U tom momentu, sevne mi munja od temena do peta: a di su moji novci, a prvi tek sto nije? Setio sam se svega. I gde su bili, i sta su tamo radili... Maltene sa terase sam skocio u kontejner (koji se u medjuvremenu napunio uobicajenim komunalnim otpadom). Da Bog postoji, dokazuje sledeca recenica: posle nekoliko minuta groznicavog prekopavanja, nadjoh savrseno skroviste svojega novca, te pred zaprepascenim djubretarima izadjoh iz kontejnera i, manirom dobitnika sedmice na lotou, odgegah se svojoj kuci.

Imam i primer kolege, vlasnika privatne apoteke koji je ceo dnevni pazar spakovao u kesu, pa zavrljacio u djubre... i onda proveravao granice sopstvene izdrzljivosti tokom ostrog sprinta u duzini od 400 m u jurnjavi za kamionom... Nemam dozvolu da iznosim detalje, pa prekidam. Nasao je svoj dnevni pazar.