Srbija pred infarktom

[Bred]

nastavak sa naslovne ...

Potro¹nja lekova odslikava najzastupljeniju patologiju meðu stanovni¹tvom Srbije, pa lekovi za kardiovaskularne bolesti dr¾e rekord. Za njih je ispisano najvi¹e recepata, izdato najvi¹e kutija i potro¹eno najvi¹e para. To je i oèekivano kada se zna da smo po obolevanju od tih bolesti u samom vrhu evropske liste, a bolesti srca i krvnih sudova godi¹nje ubiju gotovo 60.000 stanovnika Srbije.
- Od ukupno 77 miliona izdatih kutija, 33 miliona pakovanja su bili lekovi za kardiovaskularne bolesti - obja¹njava Ignjatoviæ. - Za vi¹e od od 200 lekova iz ove grupe razlièitih oblika doza i pakovanja napisano je pro¹le godine 20 miliona recepata. Samo za ove lekove iz kase zdravstvenog osiguranja potro¹eno je 7,7 milijardi dinara.
Drugi po potro¹nji su lekovi iz N grupe, koji deluju na nervni sistem. Na 8,1 milion recepata izdato je 13 miliona takvih kutija, za koje je plaæeno 2,3 milijarde dinara. Svaki stanovnik Srbije popio je u proseku jednu kutiju nekog leka za smirenje za godinu dana. Jer, izdato je ukupno 8,8 miliona kutija razlièitih lekova za smirenje. Iako su nam se, izgleda, generalno istanjili ¾ivci, pa mnogi ne mogu bez sedativa, bar ne tro¹imo mnogo novca za ovu vrstu lekova, jer su jeftini.
To se ne mo¾e reæi i za lekove za digestivni sistem i metabolizam, svrstane u A grupu. Tu su preparati od "daktanola", "ranisana" i drugih sliènih, do insulina. Za njih je ispisano pet miliona recepata, na koje je izdato 8,5 miliona pakovanja vrednih tri milijarde dinara. Samo za insuline u vi¹e od 40 razlièitih pakovanja, oblika i doza, potro¹eno je 1,7 milijardi dinara. Na ovoj terapiji je gotovo 60.000 dijabetièara u Srbiji.

DOMAÆE ILI STRANO?
- ANALIZOM potro¹nje u prva èetiri meseca ove godine ustanovljeno je da lekari èesto propisuju lekove sa A1 liste za koje se plaæa procentualna participacija - ka¾e Svetlana Vukajloviæ, direktor Republièkog zavoda za zdravstveno osiguranje. - Osiguranici su samo za participaciju za ove lekove od januara do kraja aprila izdvojili 150 miliona dinara. To je nepotrebno, jer svaki od tih lekova ima po hemijskom sastavu i dejstvu identiènu paralelu na A listi, i ti lekovi se u celosti izdaju o tro¹ku osiguranja. Podsetiæemo ovih dana direktore domova zdravlja i lekare da su du¾ni da pacijentu daju potpunu informaciju. Pacijent mora da bude obave¹ten da mo¾e o tro¹ku osiguranja da dobije domaæi lek, a ako ba¹ ¾eli brendirani uvozni lek, koji ima isti sastav i dejstvo kao i domaæi, neka doplati.

http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=4&status=jedna&vest=122851