Diskriminacija ¾ena pri zaposlenju

[Bred]

Izvor: B92, Tanjug
Beograd, Zagreb -- Iako je zakonom zabranjeno, neke firme imaju ugovore koji ¾ene obavezuju da neæe ostati u drugom stanju i do pet godina.


U Srbiji se i dalje èesto de¹ava da ¾ene, kada konkuri¹u za posao, pitaju da li planiraju da ostanu u drugom stanju. Jedna Beograðanka se posle zavr¹enog fakulteta prijavila za posao u stranoj banci u Srbiji. Ispunila je sve potrebne uslove i, kada je bila gotovo sigurna da je dobila posao, dogodilo joj se ne¹to ¹to nije oèekivala - tra¾ili su joj da potpi¹e da neæe ostati u drugom stanju.

"Kad sam pro¹la sve testove, usledio je razgovor, gde sam dobila taj neki ugovor da potpi¹em. Oni su naveli da li sam upoznata sa tim da po pravilu ne bi smela da od tri do pet godina ostanem u drugom stanju", ka¾e ona.

"Oni su rekli da je to pravilo na dr¾avnom nivou, ¹to ja nisam poverovala. I rekla sam da to nije istina i da je to nemoguæe. Onda su rekli da je to pravilnik firme, malo su se ispravili po¹to su videli da sam upuæena u neke stvari", ka¾e Katarina.

U Ministarstvu rada i socijalne politike ka¾u za B92 da su ovakvi ugovori besmisleni jer ne va¾e pred sudovima. "Sve i da je potpisala devojka taj papir, to je bezvredan papir jer, po Zakonu o radu, nemoguæe je otpustiti trudnu ¾enu, tako da je to besmisleno", ka¾e Natalija Miæunoviæ, iz Ministarstva rada i socijalne za¹tite.

"Jednostavno, samo obeæanje da ona neæe ostati trudna je biolo¹ki nonsens, kao da ka¾em da neæu dobiti kijavicu", ka¾e ona.

Radovan Ristanoviæ, iz Inspekcije rada, rekao nam je da bi ¾rtve diskriminacije trebalo odmah sluèaj da prijave sudu ili inspekciji. "Ta lica se mogu obratiti inspekciji rada, ukoliko postoje dokazi, dakle, materijalni dokazi da je do¹lo diskriminacije", ka¾e on.

"Mo¾e se podneti zahtev za pokretanje prekr¹ajnog postupka kod sudije za prekr¹aje, koji poslodavcu mo¾e izreæi novèanu kaznu. U situaciji kad dolazi do materijalne ¹tete, mo¾e se izreæi mera zabrane vr¹enja delatnosti", rekao je Ristanoviæ.

Glavni uzrok postojanja ovog vida diskriminacije je, ka¾u u nadle¾nom ministarstvu, nestabilna politièka situacija. Paradoksalno je to ¹to je pre samo nekoliko meseci doneta Strategija za podsticaj raðanja.

"Te¹ko je raditi u atmosferi gde se vlade stalno menjaju, u kojoj politièko ima primat nad svim ostalim. Potpuno je licemerno da podstièemo raðanje, a da je ¾ivot u zemlji nemoguæ ljudima koji su veæ ¾ivi, prema tome, tu je pravi problem", smatra Natalija Miæunoviæ iz Ministarstva rada.

"Raðanje se ne podstièe nekim strategijama, raðanje se podstièe time ¹to zemlja postaje normalna. Mislim, dobro je da postoji strategija i da se primenjuje, ali nije dovoljna", ka¾e ona.

U Inspekciji rada ka¾u da je glavna prepreka u re¹avanju problema ovog tipa diskriminacije nedostatak dokaza, jer poslodavci obièno zadr¾e sve primerke spornih ugovora.

Hrvatska: Usvojen zakon o ravnopravnosti polova

Hrvatski sabor usvojio je novi zakon o ravnopravnosti polova, kojim se zabranjuje polna diskriminacija u javnom i politièkom ¾ivotu.

Diskriminacija je zabranjena prilikom zapo¹ljavanja, u obrazovanju, medijima i drugim delatnostima, a za kr¹enje zakona prvi put su predviðene i kazne.

Zakonom se uvode obavezni nazivi radnih mesta u oba roda, rodno uravnote¾ene zastupljenosti prilikom predlaganja izbornih lista za izbore na svim nivoima, a odreðuje se i da je u odnosu na pol nepo¾eljna zastupljenost manja od 40 odsto.

Ta se razmera odnosi na politièke organe, a vlada, koja je predlagaè zakona, oèekuje da æe se puna ravnote¾a u politièkim organima postiæi u periodu od tri izborna ciklusa od dono¹enja zakona.

Zabranjuje se diskriminacija ¾ena na radu, a prilikom zapo¹ljavanja ne smeju da ih pitaju o braènom statusu, kao ni da li nameravaju da imaju decu.

Zakon predviða uklanjanje rodnih stereotipa iz ¹kolskih ud¾benika i medija, a centralni organ za sprovoðenje zakona biæe ured ombudsmana za ravnopravnost polova.