Помозимо Марку Илићу

[darusaz]

Марка Илића још само нада држи



СВАКЕ ноћи у болесничкој постељи у Војномедицинској академији, на Клиници за физикалну рехабилитацију, Марко Илић сања да хода, да трчи. Али, када отвори очи, угледа инвалидска колица. И, по читав дан, још од тог несрећног 9. јануара када је пао са плоче породичне куће у Малом Мокром Лугу и тешко повредио кичму, смењују се нада да ће опет стати на своје ноге, и зебња да су инвалидска колица његова судбина.
Све у Марку буни се против дијагнозе - параплегија. Само, никако да помери ноге. Као хипнотисан, гледа у врхове ножних прстију, замишља покрет, покушава да повуче ногу, али ништа се не дешава.
У ВМА досад су зе борили за његов живот, јер је на рехабилитацији у младеновачком "Селтерсу" добио тешку уринарну инфекцију. Тек у четвртак је опет почео да вежба. И већ је нестрпљив.Вежбао би сатима, "само да што пре прохода". Терапеути су опрезни, полако га "разгибавају".
Резултати додатних испитивања нису охрабрујући. Лекари су проверавали моторне путеве. Био је петак, Марко је немо слушао како су они "прекинути", а сузе су саме текле.
- Нећемо плакање! Јесмо ли се договорили, нећемо сузе. Шта ја онда да радим? - теши га отац Миломир.
Човеку пуне очи суза, а онда као да самог себе бодри каже:
- Не могу да се предам. Ако ја клонем, ако изгубим снагу, шта ће Марко да ради?
Читавог дана младић ни са ким није хтео да разговара. Те ноћи сањао је да је на "локомату". Терапеуткиња из Младеновца Соња Урошевић донела му је чланак о швајцарској клиници "Барглист", где се у рехабилитацији непокретних примењује роботизована терапија.
- Било ми је лепо у том "локомату" - каже Марко. - Ујутру сам размислио и схватио: не верујем у оно што су ми рекли. Док су ме прегледали осећао сам да ми нешто "пролази" кроз ноге. Ево, видите како померам карлицу и кукове.
Петочлани конзилијум ВМА проценио је да Марку, који је у Ургентном центру КЦС, са ишчашеним десетим, и поломљеним 11. и 12. кичменим пршљеном, два дана чекао операцију, није потребна нова хируршка интервенција.
- Повреде нервног ткива спадају међу најтеже повреде, са врло неизвесним лечењем - каже проф. др Никола Филиповић, заменик начелника ВМА. - Нервно ткиво се не регенерише. Дужина опоравка је неизвесна, а коначна дијагноза о степену опоравка нервног ткива може да се постави шест месеци до годину дана од повреде. За то време морају се спроводити интензивне мере физикалне рехабилитације.
Потпуковник др Дејан Миљковић, начелник првог одељења Клинике за физикалну рехабилитацију, износи нам даљи план Марковог опоравка. Дечака прво треба заштитити од нове уринарне инфекције, а то подразумева тренинг бешике и црева, онда и скидање катетера.
- Овде би требало да остане месец - два, а онда би за њега било најбоље да оде у неки центар на мору, у Мељине, Игало или у Врмац - објашњава др Миљковић. - Следи кућна рехабилитација, па опет повратак у ВМА.
Марко у сну хода, на јави се бори да тај сан и оствари. Слушалице на МП 3 плејеру су му се одлепиле, али младић наставља стално да слуша музику: "Идите црне мисли од мене"...

УПЛАТЕ НОВЧАНЕ ПОМОЋИ
МАРКО се у ВМА, где је пребачен уз помоћ "Вечерњих новости" и Републичког завода за здравствено осигурање, лечи о трошку осигурања. Добио је и инвалидска колица. Отац Миломир платио само обавезну партиципацију 3.800 динара. Зарадио као сезонски радник на грађевини... Марков брат Зоран не може да нађе посао. Мајку Слободанку изједа несрећа, која је задесила млађег сина. Хтели би све да пруже Марку, да га ободре, али немају много.
Нашој редакцији већ су се јављали многи читаоци, који би хтели да помогну, а Марку ће свака подршка, пре свих финансијска, добро доћи.
Дечаку у инвалидским колицима потребно је много тога. Жиро-рачун за помоћ отворен је у "Меридијан банци". Број динарског рачуна је 330-0400102188053-05, а девизног 330-0430200922993-55.

МАТИЧНЕ ЋЕЛИЈЕ
КОЛИКО је велика несрећа да се са осамнаест и по година тако тешко повреди, Маркова младост може да буде и његова предност. У многим светским центрима на оваквим пацијентима примењује се терапија матичним ћелијама.
- Резултати таквог лечења су још мали у односу на очекивања пацијената - каже др Дејан Миљковић. - Наша два пацијента, један у виргилној коми, други са повредом вратне кичме, ишла су у Харков, у Украјину, где су подвргнути терапији матичним ћелијама. Треба да прође шест месеци од терапије да бисмо видели какви су резултати. Али, мали помаци у опоравку су већ сада видљиви.

Б. Радивојевић
(преузето из "Вечерњих новости")