Irski sistem spas za srpsko obrazovanje

[Bred]

Autor: E. B. | Blic

Ulaganje u mlade ljude, besplatno ¹kolovanje za sve, razvijanje konkurentnosti, otvorenost obrazovnih ustanova i merljivost znanja, to je ono ¹to nedostaje na¹em obrazovnom sistemu danas, a ¹to podrazumeva irski model obrazovanja koji je doveo do privrednog èuda u ovoj zemlji - ka¾e za „Blic nedelje“ Refik ©eæiboviæ, profesor na Univerzitetu „Singidunum“ i biv¹i pomoænik ministra prosvete za srednje obrazovanje u vladi

Kad su Irci pre tridesetak godina krenuli u reformu obrazovanja, bili su u gorem polo¾aju od Srbije. Irska je danas prvi izvoznik kompjutera. Ona je ¹esta dr¾ava u svetu po nacionalnom dohotku i jedna od 11 najkonkurentnijih zemalja sveta. Postigli su to samo time ¹to su na vreme shvatili da je ulaganje u obrazovanje buduænost.


- Ulaganje u ljude je bio prioritet njihovog razvoja. Kod nas je nastavnik u fokusu obrazovanja, a kod njih je to student, uèenik. Napravili su jedan otvoren sistem u kom je uspostavljena odlièna saradnja lokalne zajednice, tr¾i¹ta rada, preduzetnika, roditelja. Svakom uèeniku i studentu omoguæeno je kvalitetno besplatno obrazovanje, a fokusirali su se na one kadrove koje tra¾i industrija. Po zavr¹etku ¹kolovanja mladim Ircima je pru¾ena moguænost brzog zapo¹ljavanja - dodaje ©eæiboviæ.
Zahvaljujuæi tome ¹to su Irci imali obrazovanu radnu snagu, privukli su strani kapital, tako da su velike kompanije otvorile predstavni¹tva u njihovoj zemlji. Zbog toga je u poslednjih desetak godina mnogo manje ljudi emigrira iz Irske.
Drugi kljuè irskog uspeha je fleksibilno obrazovanje za fleksibilno tr¾i¹te rada, tako da se svakim promenama na tr¾i¹tu Irci brzo prilagode. Ono ¹to takoðe fali na¹em obrazovnom sistemu, a ¹to su Irci i te kako forsirali, to je vi¹e op¹teg obrazovanja. Sa stanovi¹ta privrede bolje je da 50 odsto mladih zavr¹ava gimnaziju nego struènu ¹kolu, jer je lak¹e njih prekvalifikovati.
Uvoðenje besplatnog ¹kolovanja za sve dovelo je do toga da Irci imaju 900.000 studenata, a Srbija koja ima mnogo vi¹e stanovnika tek 200.000. Kritièari æe reæi da masovnost nosi sa sobom i lo¹ kvalitet. I na to su mislili. Obrazuju studente razlièitih nivoa, odnosno one koji æe se baviti naukom i one koji æe se baviti praktiènim poslom.
Na¹ sagovornik ka¾e da ono ¹to nedostaje na¹em sistemu, a Irci su primenili - to je da u telima za akreditaciju fakulteta sede nezavisni eksperti.
Prouèavanjem irskog modela obrazovanja bavio se i Miloljub Albijaniæ, visoki funkcioner G17 plus i od pre tri dana prvi èovek Zavoda za ud¾benike i nastavna sredstva.
- Ono ¹to kod nas jo¹ ne postoji, a to je dogovor na dr¾avnom nivou da se osna¾i ulaganje u obrazovanje. Taj dogovor mora da traje du¾e od mandata jedne vlade. Danas je u Srbiji najvi¹e nezaposlenih sa srednjom struènom spremom, ¹to znaèi da ¹kolujemo zanimanja koja nisu potrebna tr¾i¹tu rada. ©ta su Irci uradili? Napravili su partnerstvo s industrijom i privredom, ¹to znaèi da èim zavr¹e ¹kolu stupaju na posao i veæ su dobro obuèeni da obavljaju tu vrstu posla jer su veæ imali praksu u tim kompanijama - ka¾e Albijaniæ.
Na¹ najveæi problem je, ka¾u poznavaoci reformi u Irskoj, ¹to se niko ozbiljno ne bavi obrazovnim sistemom. Albijaniæ ka¾e da se u Srbiji ¹to pre mora uraditi klasifikacija zanimanja, koja mora biti usklaðena s evropskom. Naravno, u okviru takve klasifikacije treba pronaæi koja zanimanja su potrebna na tr¾i¹tu rada i te profile otvarati u ¹kolama. To je naèin da se ¹kola pribli¾i privredi.
- Osim toga moramo ozbiljno da se pozabavimo prekvalifikacijom i obrazovanjem odraslih. Zatim ovde mora da se poveæa raèunarska pismenost kako uèenika i studenata, tako i ljudi koji veæ rade. Danas se prelazi na razne oblike elektronskog poslovanja, uèenja na daljinu. Ni¹ta manje nije va¾no ni uèenje stranih jezika. Bez toga nema dobre komunikacije i razmene dostignuæa u poslovanju - zakljuèuje Albijaniæ.

Jeftin i neefikasan sistem
- Najefikasniji obrazovni sistem dobili bismo kada dr¾ava vi¹e ne bi finansirala univerzitete, veæ studente. Svakom studentu po upisu na fakultet dodeli se vauèer od 30.000 evra, koliko je procenjeno da ko¹ta visoko obrazovanje. Ovo jeste najskuplji, ali je i najefikasniji sistem. Zatim u svakom odeljenju u srednjoj ¹koli ne treba da bude 30 uèenika, kao do sada, veæ 24, a u osnovnim ¹kolama 16. To jeste skupo, ali je mnogo skuplje kada imamo 50 odsto populacije koja nije osposobljena za rad - ka¾e ©eæiboviæ.

[Adonis_Vernalis]

Utopija.

Irska je zemlja sa najbrzim rastom u EU. Srbija nije cak ni kandidat. Ono malo ugovora sto dobije, nije u stanju ni da postuje... Uvek se jave, bar jedna, suvisna gladna usta. Bljuje mi se na politiku!

[Bred]

Pa valjda bi nam Irska trebala biti kao neka zvezda vodilja bar kada je obrazovane u pitanju ....

Mada onaj koncept sa davanjem 30000e svakom studentu mi se ne svidja i ubedjen sam da kod nas ne bi uspeo jer bi svi uzeli te pare i zaboravili i na fax i na studiranje ...

[Adonis_Vernalis]

Irska je, negde i nekada, i odabrana da nekome bude zvezda vodilja.

Nama Irska moze biti visestruka zvezda vodilja. No, ipak, sasvim transparentno: kako kome. Mi smo kandidati, pa mozemo kako nam se oce. Malo prutic, malo sargarepica, eto nas tamo gde misljasmo otici. Ma, koji ce nam andrak Irska, kad mi najbolje znamo sta hocemo, i kuda hocemo, i sa kime hocemo...

A sutra je novi dan, zar ne? A Mladici i Hadzici? Ma, to nije problem... zar ne... ?... ... ... ...