Opasnost od ujeda krpelja

[Bred]

Izvor: B92
Beograd -- Treæina krpelja sa zelenih povr¹ina u Srbiji mo¾e, u sluèaju ujeda, da prenese lajmsku bolest, pokazalo je poslednje ispitivanje tih parazita.

Ako se ne otkrije na vreme, ta bolest mo¾e da ostavi te¹ke posledice. Zbog toga epidemiolozi savetuju da se ni¹ta ne radi na svoju ruku, veæ da se, ukoliko primetite ujed krpelja, obavezno javite lekaru. Epidemiolozi ka¾u da bi trebalo pregledati sebe, dete i kuæne ljubimce za vreme boravka u prirodi i po povratku kuæi.

Ako se primeti ujed krpelja, obavezno se treba javiti lekaru.

Od poèetka juna na teritoriji Beograda lekarima se javilo 105 osoba sa ubodom krpelja. Ubod krpelja ne boli, a on se na ko¾i mo¾e primetiti kao crno ispupèenje slièno mlade¾u. Najvi¹e ih ima u parkovima i nepoko¹enim travnatim povr¹inama.

Zbog ovoga lekari preporuèuju da se mesto uboda prati narednih mesec dana.

Krpelji se pojavljuju poèetkom proleæa, a ima ih do sredine jeseni. Lekari ka¾u da sredstva za za¹titu od uboda insekata mogu da spreèe i ubod krpelja.

b92

[toskadin]

Lajmska bolest je vrlo podmukla i kod nas ljudi jako malo obraæaju pa¾nju na ujed krpelja. Mojoj sestri su pre par meseci otkrili Lajmsku bolest,sasvim sluèajno,kada lekari vi¹e nisu znali èemu da pripi¹u stra¹ne bolove koje je imala preko godinu dana. Ujeo ju je krpelj pre tri godine i odmah je bio odstranjen od strane lekara. NI to nije pomoglo da se bolest spreèi. Mnogo kasnije su nam lekari iz Savetovali¹ta za Lajmsku bolest rekli da je sve moglo da se spreèi primenom dovicina odmah po odstranjivanju krpelja,al na ¾alost nisu svi na¹i lekari dovoljno obave¹teni ili savesni. Ne mogu da prihvatim èinjenicu da je zbog neèijeg neznanja mladoj osobi trajno o¹teæeno zdravlje bez nade da se ikada vrati u normalu. Dobro se za¹titite kad idete u prirodu i obavezno detaljno pregledajte sve nepokrivene delove tela kada se vratite!!

[zerocool]

Moj drug je imao lajamsku bolest, dobio je od psa, a totalno je bio srozan neko vreme, posledice su naravno ostale. zato brinite o vasim kucama, stavljajte im fronline, pa vas nece ujedati komarci jer ce i na vas da deluje 

[Bred]

hm, pa prosto ne znas onda kako da se zastitis ili da uvek preventivno nakon vadjenja krpelja popijes dovicin?
i nikad ne mozes biti siguran da si ga potpuno izvadio ...
a meni su rekli da vrhom sapuna treba praviti kruzne pokrete u smeru suprotnom od smera kazaljke na sajtu i da ce tako krpelj izaci a nikako ga ne cupati!!!!

[AnaCrvena]

hmmm...ne znam,jednom sam sam imala krpelja,bila sam u srednjoj skoli,secam se da smo ga poprskali dezodoransom(ali onim sa alkoholom),i posle toga ga je drugarica pincetom vrlo lako 'odshrafila'...hvala bogu,posledica nije bilo...doduse,bas sam ga na vreme primetila,bio je sasvim mali,i kazu da se mozda i nije skroz ni 'prikacio'...
ne znam nikoga ko je dobio lajmsku bolest,i iskreno,mislila sam da se to bas,bas retko i desava...

[Bred]

Tanjug
Oprezno kod ujeda krpelja

Ekspanzija krpelja i pojava lajmske bolesti karakteristièna je za letnje mesece a statistièki podaci govore da se i u kasnim jesenjim mesecima mo¾e javiti to zarazno oboljenje
U medicini se smatra da ta bolest, èiji su prenosioci krpelji, ima tri faze oboljenja.

Prva faza se manifestuje crvenilom u okolini uboda krpelja, a druga mo¾e dovesti do veæih komplikacija u okviru kojih se mogu javiti bolovi u zglobovima, promene u ritmu srca i promene na centralnom nervnom sistemu, od zapaljenja mozga do paralize nerava.

Sve te tegobe i promene karakteri¹u i treæu fazu, ali su u toj fazi daleko intenzivnije i znaèajno izra¾enije.

Sistem leèenja je vrlo razlièit i zato postoje i razlièite terapije, a ako se odmah prepozna, leèenje obièno traje oko mesec dana. Pritom je najva¾nije je da se krpelj pronaðe u prvih ¹est do 12 sati od vremena uboda. Njega pincetom treba skinuti "od¹rafljivanjem" suprotno od smera kazaljke na satu.

Smatra se, ako se u toku èetiri sata odstrani krpelj iz tela iako je bio zara¾en, da neæe doæi do pojave lajmske bolesti.

Kada doðu do "¾eljenog cilja", krpelji pljuvaèkom izbacuju anestetsku teènost i svojim rilicama kidaju ko¾u, pri èemu èovek ni¹ta ne oseæa, jer je to mesto anestezirano.

Teènost koju izbacuju spreèava zgru¹avanje krvi i krpelji mogu mirno na tom mestu da borave nedelju i vi¹e dana.

Nikakvo tretiranje uljem, gasom ili èak lakom za nokte nije preporuèljivo, veæ krpelj treba da struèno lice iz ko¾e i potom prati taj deo ko¾e gde se nalazi ubod ili celu ko¾u na telu èoveka prati 32 sata.

Lajmska bolest se pojavila 1971. godine u Lajmu u Americi, posle èega je, zbog velikog broja obolele dece od artritisa koja oznaèava drugu fazu lajmske bolesti, zabrinuto stanovni¹tvo je posvetilo ogromnu pa¾nju toj pojavi s kojom se danas susreæu i Austrija, ©vajcarska, Slovenija, Hrvatska...

PRESS

[mirror-girl]

E pa da ja podelim svoje iskustvo sa vama...
Prosle godine negde u maju sam od jednom,dan pred zurku za osamnaesti dobila strahovite bolove i povracanje,fakticki sam se rastajala sa dusom...Odveli su me na infektivno odeljene,jedino sto sam imala ne regularno bio je povisen CRP i leukociti 25,posle su se javili i CIC kompleksi i nesto nije bilo uredu sa imunoglobulinima...posle popijenih raznih nepotrebnih tableta ustanovili su mi lajmsku bolest...sve su me izboli,ali ja sam ipak na svoj zahtev izasla iz bolnice za zurku,fenomenalno se provela ,ali su me posle 3 dana vratili u bolnicu "za svaki slucaj".Posle nekih 15 dana su me poslali na Kliniku za infektivne i tropske bolesti na Vracaru na dalja ispitivanja...Osim tog paklenog dana nisam imala apsolutno nikakvih simptoma,osim temperature par meseci pre toga koja se kretala u intervalu od 37 sa 1 da 37 sa 5 koju uopste nisam osecala i koja se i danas javlja povremeno...
Otkrili su mi da me je NAVODNO krpelj ujeo 3-4 meseca pre onog dana,sto ce reci u januaru ili februaru,samo se pitam odakle tad krpelji.Nikada nisam niti videla krpelja na sebi tad,niti ujed,niti bilo kakvo crvenilo,apsolutno nista...
Jedina prava terapija koju sam primila bila je Dovicin i to je jedini adekvatan lek.
Za par dana idem na sestomesicnu kontrolu,ali ja nema nikakvih problema,inace mi je doktor rekao da sam ja jedan od milion slucajeva koji su imali takav splet okolnosti,jer da nije bilo tih bolova tad,nikada se ne bih javila lekaru jer i inace idem samo kad dodje do kraja,i kad bi se javila,verovatno bi bilo kasno...
Moj savet vam je da se ne zezate i ako dodje do ujeda,ne dirajte sami vec neka vam neko strucan izvadi krpelja i obavezno trazite da vam prepisu Dovicin,nece vam stetiti(osim sto te 2 nedelje ne smete da se suncate i pijete mleko) ali moze da vam sacuva glavu..
Ovo vam kaze jedan od prezivelih,u stvari nadam se da sam prezivela,videcemo za neki dan ,ali jesam sigurno,zilava sam ja...

[Bred]

Krpelji vrebaju iz trave
Neureðene zelene povr¹ine mesta su na kojima najèe¹æe borave krpelji, a jun je mesec kada su oni najaktivniji. Zato, struènjaci ka¾u da ovih dana u prirodi treba biti posebno oprezan

Svake godine oko 200 Beograðana oboli od lajmske bolesti, a najveæi broj njih ubod krpelja do¾ivi u periodu od maja do kraja jula, pokazuju podaci Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu. Slièna su iskustva i zdravstvenih radnika iz ostalih delova Srbije, tako da svima koji ovih dana odlaze u prirodu lekari savetuju oprez.
Naravno, razloga za paniku nema, ali su mere predostro¾nosti vi¹e nego po¾eljne. Jer, ubod krpelja je najèe¹æe bezbolan i te¹ko vidljiv, a statistika ka¾e da je, meðu ovim parazitima gotovo svaki treæi zara¾en lajmskom bole¹æu.
Gde se krpelji, najèe¹æe mogu "zakaèiti". Struènjaci istièu da oni mogu boraviti na svim zelenim povr¹inama ni¾im od jednog metra, ali im najvi¹e pogoduju neureðene povr¹ine, na kojima ima mnogo vlage i sena. Na zelenilu koje je ureðeno i "tretirano" sa raznim hemijskim sredstvima opasnost od uboda je znatno manja, ali i tamo valja biti na oprezu.
©ta je lajmska bolest?
Lajmska bolest ima tri stadijuma i, ukoliko se ne leèi na vreme mo¾e izazvati ozbiljne posledice, a u najte¾im sluèajevima i ugroziti ¾ivot pacijenta.
Prva faza najèe¹æe se javlja 7 do 10 dana od momenta uboda. Najva¾niji simptom tada je crvenilo ko¾e koje se javlja na mestu uboda. Ono je ovalnog oblika i mo¾e biti razlièite velièine, ¹to ne utièe na ozbiljnost infekcije. Mogu se javiti i simptomi slièni gripu, poput groznice ili uveæanja limfnih ¾lezda… Kada se u ovoj fazi otkrije, bolest se mo¾e dosta brzo, uspe¹no i bez bilo kakvih posledica izleèiti. U drugoj i treæoj fazi moguæa su o¹teæenja zglobova, srca i nervnog sistema, a prelazak u treæu fazu, obièno dovodi i do trajnih posledica po zdravlje.
- Sreæom, lajmska bolest najèe¹æe se otkrije u treæoj fazi, kada je ona jo¹ na poèetku, a leèenje uspe¹no. Prema na¹oj evidenciji ova bolest se u prvoj fazi otkrije u oko 70 % sluèajeva, u drugoj u 20 %, dok se u oko 5 % sluèajeva bolest ustanovi tek kada je preðe u treæu fazu. Znaèajno je napomenuti da se lajmska bolest ne mo¾e preneti sa jednog na drugog èoveka, niti nam je mogu preneti kuæni ljubimci, istièe doktorka Pavloviæ.
- Krpelji su u ovom periodu najaktivniji i veæ godinama najvi¹e uboda evidentiramo u maju i junu. Zato graðanima koji borave u prirodi, posebno na neureðenim povr¹inama savetujemo da nose odeæu i obuæu koja pokriva sve delove tela i tako spreèe da krpelj doðe u dodir sa ko¾om. Po¾eljno je da ta odeæa bude svetla, jer se na njoj oni najbolje mogu uoèiti, a po povratku kuæi telo treba pregledati, kako bi se proverilo da, sluèajno nije do¹lo do uboda. Jer, ubod krpelja je bezbolan tako da se, obièno tek kasnije ustanovi da je do njega do¹lo, istièe epidemiolo¹kinja Nevenka Pavloviæ, rukovoditeljka savetovali¹ta za lajmsku bolest u Gradskom zavodu za javno zdravlje u Beogradu.
Iskustvo ka¾e da u najugro¾enije kategorije spadaju zemljoradnici, zaposleni u gradskom zelenilu, vikenda¹i i ostali graðani koji zbog obaveza ili prirode posla du¾e borave u prirodi.
©ta treba uraditi kada doðe do uboda. Struènjaci ka¾u - va¾no je ne panièiti, ali ga ne treba ni ignorisati. Potrebno je, èim se ubod otkrije otiæi kod lekara, kako bi on struèno i na vreme krpelja "izvukao" iz na¹eg organizma. Najpo¾eljnije je to uraditi tokom prva 24 sata, jer je verovatnoæa da æe doæi do zaraze tada najmanja. Naime, da bi krpelj preneo lajmsku bolest potrebno je da izvesno vreme provede u na¹em organizmu, a to se ne de¹ava prvih sati od trenutka uboda.
- Krpelj se mora u celini izvaditi, jer ako njegova "rilica" ostane u ko¾i, ¹to se prilikom nestruènog vaðenja èesto de¹ava ni¹ta nismo postigli. On se vadi uz pomoæ pincete, tako ¹to se uhvati za "glavu" i blago povuèe na gore. Tom prilikom valja paziti da se ne ugroze okolni delovi ko¾e, a mesto uboda, posle vaðenja treba dezinfikovati. Naroèito je va¾no da se, pre vaðenja mesto uboda nièim ne ma¾e, jer mnogi, iz neznanja nanose razne kreme i time izazivaju nadra¾ajno povraæanje krpelja, èime se moguænost od zaraze znatno uveæava, istièe doktorka Pavloviæ.
Zato krpelja "na svoju ruku" treba izvaditi iskljuèivo kada se nalazimo veoma daleko od bilo kakve zdravstvene ustanove, a u svim drugim sluèajevima treba se obratiti lekarima.
Inaèe, zanimljivo je da krpelji ¾ive dve do tri godine, ali se "hrane" samo jednom godi¹nje. Zato, kada krpelj ubode èoveka ili ¾ivotinju u narednih godinu dana neæe moæi da se "zalepi" ni za jedan drugi organizam. Buduæi da su oni najaktivniji krajem proleæa i poèetkom leta èim proðe taj period broj evidentiranih uboda se smanjuje, ¹to naravno ne znaèi da nas ova neprijatnost ne mo¾e zadesiti i na jesen. Krpelji se odraslim osobama najèe¹æe "lepe" na noge i donje delove leða, dok se kod dece ubodi, neretko javljaju i na licu i ramenima.
Struènjaci ka¾u da na broj krpelja u prirodi utièu brojni faktori, ukljuèujuæi i vreme, ali su od velikog znaèaja i mere koje preduzimaju ljudi.
- Sreðivanjem zelenih povr¹ina i njihovim tretmanom sa hemijskim sredstvima mo¾e se u znaèajnoj meri smanjiti broj krpelja u prirodi, a time i rizik od dobijanja lajmske bolesti. Inaèe, kad je reè o Beogradu ubodi se evidentiraju u svim delovima grada i to kako na izleti¹tima tako i u ba¹tama i individualnim parcelama graðana. Ali, uoèljivo je i da mere, koje se poslednjih godina preduzimaju, poput tretmana zelenih povr¹ina, ko¹enja i sreðivanja trave daju znaèajne rezultate, ka¾e Nevenka Pavloviæ.
U Gradskom zavodu za javno zdravlje istièu i da njihovo savetovali¹te za lajmsku bolest radi tokom cele godine i da se bavi dijagnostikom, prevencijom i zdravstvenim nadzorom, tako da pozivaju graðane koji ¾ele da dobiju savete ili strahuju da ih je krpelj ujeo, da im se obrate.

http://www.politika.co.yu/viva/209/tekst_3.html