Nije svako ¹trecanje infarkt

[Bred]

Kako otkriti da li je uzrok bola srce ili nagnjeèeni grudni pr¹ljen? Mo¾e li zimski infarkt da se spreèi? Jesmo li svi postali meteoropate?

Usijano leto kao ¹to je bilo ovogodi¹nje ne pamti se decenijama, a èim su se navukli prvi oblaci, nokautirala nas je hladnoæa "obogaæena" vlagom. Ljudi se ¾ale kako vi¹e ne prepoznaju na¹u klimu, lekari ne di¾u glavu od posla, Hitna uredno saop¹tava podatke o poveæanom broju intervencija, a struènjaci sve glasnije izra¾avaju zabrinutost za sudbinu planete i ljudsko zdravlje.
©ta se dogaða u organizmu kada danima pada ki¹a, duva vetar, menjaju se temperatura i atmosferski pritisak ili u vazduhu ima 98 procenata vlage? Da se dogaða ne¹to neprijatno, svi smo osetili na svojoj ko¾i. Postavlja se pitanje: kako razlikovati "ozbiljan" simptom od prolazne meteoropatske "smetnje na vezama"?
Bol u grudima nije prijatan i redovno budi najcrnje misli. Sreæom, èesto su to banalni signali koji nemaju nikakve veze sa srcem. Èinjenica je, meðutim, da je broj infarkta najveæi upravo u tri poslednja meseca u godini i da su takozvane riziène grupe ugro¾enije zimi nego leti kad od vruæine jedva di¹emo. Da vidimo...

Kad zavisi od srèanog mi¹iæa
Angina pektoris. - Srce ne dobija dovoljno kiseonika jer su, na primer, koronarne arterije su¾ene zbog masnih naslaga. Bol se javlja kad smo izlo¾eni naporu, pa srce pumpa vi¹e krvi jer mu je potrebno vi¹e kiseonika. Zbog bolesti, meðutim, ne prima dovoljno, a posledica je - bol.
Kako boli. - Bol je lokalizovan u centralnom delu, ali nije jasno ogranièen veæ se ¹iri po celom grudnom ko¹u. Oseæa se neka te¾ina ili stezanje, ponekad i razdiruæe ¾iganje u grudima. Bol se ne pojaèava disanjem ili pokretima, kao ni pritiskom na rebra ili grudne mi¹iæe. Osoba je, meðutim, prinuðena da smesta obustavi svaku aktivnost. Bol se èesto ¹iri u vrat, ramena i ruke, a mo¾e da ga prati hladan znoj i oseæaj propadanja, reðe muènina i ote¾ano disanje.
Infarkt. - Stanje kad zbog zastoja krvotoka srce ostaje bez kiseonika koji ga hrani. Do prekida dolazi i kad se ugru¹ak (na primer, tromb) prepreèi u su¾enom delu arterije i onemoguæi prolaz krvi koja treba da nahrani srce.
Kako boli. - Bol od infarkta je jakog intenziteta, lokalizovan u sredini grudi, a prati ga gu¹enje. Èesto se prenosi u levu ruku, reðe desnu, a mo¾e stiæi i do leða i vilice. Bolesnik te¹ko di¹e, obliva ga hladan znoj, oseæa muèninu i povraæa. Ako simptomi potraju 5-10 minuta i sami proðu, mo¾da je angina pektoris. Ukoliko bol, meðutim, ne prestaje, a o¹tro probadanje potraje du¾e od 10 minuta, verovatno je infarkt.
Perikarditis (zapaljenje srèane kese). - Bol u grudima koji lièi na infarkt èesto je perikarditis, posebno kod mlaðih osoba.
Kako boli. - O¹tar, razdiruæi bol traje danima i pogor¹ava se kad ka¹ljemo, gutamo, duboko di¹emo ili se opru¾imo. Smanjuje se kad se oboleli presamiti (nagne napred), a prate ga ubrzano disanje, ka¹alj, temperatura i jeza.

Kad zavisi od grudnog ko¹a
Bol u grudnim kostima. - Probadanja su u ovom delu tela èesta, a èovek k'o èovek odmah pomisli na - infarkt. Niko, meðutim, ne zna ¹ta je pravi uzrok tegobama koje nastaju unutar grudnog ko¹a: mi¹iæima, rebrima, pr¹ljenovima, hrskavicama. Dogaða se da bol uzrokuje i nagli pokret tela.
Kako boli. - Jako, o¹tro, kao da vam neko zabada veliku iglu. Bolovi su, meðutim, bezopasni, kratko traju (najvi¹e nekoliko sekundi) i lokalizovani su u jednoj taèki.
Upala porebrice. - Zapaljenje hrskavice, to jest tkiva koje vezuje rebra za grudnu kost, smatra se najlak¹im oblikom bola u grudima. Nema razloga za strah: reè je o normalnoj reakciji organizma na pojaèani fizièki napor (dogaða se, na primer, osobama koje satima pletu).
Kako boli. - Oseti se nelagodnost, kao neka te¾ina na sredini grudi, koja se pojaèava kad pritisnemo bolno mesto.
Nagnjeèeni pr¹ljenovi. - Diskus hernija, degenerativne diskopatije ili povreðeni pr¹ljen uzrokuju bol u grudima, najèe¹æe zbog pritiska ili zapaljenja nerva koji prolazi kroz grudni ko¹.
Kako boli. - Uporno. Bol sledi putanju nerva, a pojaèava se kad ka¹ljemo, kijamo ili menjamo polo¾aj tela. Ponekad se javlja smanjena osetljivost (¾marci, trnjenje).
Va¾no! Svaki alarmantni simptom tra¾i hitnu lekarsku pomoæ. dok je èekate, popijte aspirin!

6 lakih naèina da... Spreèite zimski infarkt
1. Ne izigravajte sne¾nog viteza. - Ne biste verovali: èi¹æenje snega jedan je od vodeæih uzroka zimskih srèanih napada. Ako ba¹ morate da uzmete lopatu u ruke, budite oprezni.
2. Ne zaboravite vakcinu protiv gripa. - Dokazano je da kod srèanih bolesnika smanjuje rizik od napada za èak 50 procenata.
3. Ne be¾ite od vage. - I gledajte da ne nabacite èuvene "zimske kilograme" koji i te kako optereæuju srce.
4. Nabavite kuænog ljubimca. - Saèuvaæe vas od zimske depresije koja, kako pokazuju istra¾ivanja, poveæava rizik od srèanog udara.
5. U¹u¹kajte se! - Kad vam je hladno, va¹ krvni pritisak skaèe, a s njim i nivo fibrinogena, sastojka koji uzrokuje stvaranje krvnih ugru¹aka.
6. Zatvorite usta. - Za¹titite vrat i lice ¹alom da izbegnete udisanje hladnog vazduha koji skuplja arterije.
Kad su uzrok druge bolesti
Gastroezofagealni refluks. - Uzrok bola u grudima èesto je zapaljenje jednjaka, izazvano vraæanjem kiseline iz stomaka. Pored anatomske sklonosti, hijatus hernija nastaje kad kroz otvor na dijafragmi deo ¾eluca "prodre" u grudni ko¹.
Kako boli. - Peèe iza grudne kosti, u nivou gornjeg dela stomaka. Osoba najèe¹æe oseti bol jedan sat posle jela, ali javlja se i na prazan stomak.
Pleuritis. - Reè je o zapaljenju pluæne maramice, a uzroci su mnogobrojni: posledica upale pluæa, komplikacija zbog tumora ili tuberkuloze, reðe jakog reumatizma.
Kako boli. - Bol je vrlo jak, posebno u centralnom i donjem delu pluæa, a poveæava se kad duboko di¹emo, ka¹ljemo ili kijamo. Mo¾e da bude praæen temperaturom, èak i vrlo visokom, i suvim ka¹ljem. Kad se pojavi voda u pluæima, pritisak u grudima se pojaèava.
A ako je anksiozno stanje? - Dogaða se da tegobe u grudima nastanu iz odreðenog psihièkog stanja. Neuredan ¾ivot, hronièni umor, neprilike u porodici ili na poslu èesto izazovu napad panike. Pored bola u grudima, simptomi su pojaèano znojenje, lupanje srca, borba za vazduh, skok pritiska, strah. Izlaz? Opu¹tanje, redukcija dnevnih obaveza i ¾ivot bez stresa, uz neki od recepata "ne¾ne" medicine koje smo vam ponudili na ovim stranama!

http://www.politika.co.yu/viva//202/tekst_1.html

Slicne teme:
Infarkt miokarda[/url
[url=http://farmaceuti.com/tekstovi/?p=91]Depresija i mortalitet posle infarkta miokarda  (http://farmaceuti.com/tekstovi/?p=45)
®ene i srce (http://farmaceuti.com/tekstovi/?p=100)