Vakcinacija jedina prevencija za besnilo

[Bred]

Autor: Verica Dragiæ | Blic

Na podruèju Kikinde progla¹ena je opasnost od besnila, a povod je bio besna lisica koja je pre tri nedelje uoèena u Ulici Stevana Sinðeliæa. Ovo je poslednji u nizu sluèajeva besnila koji su ovog leta zabele¾ni u Malom Crniæu, Luèanima, Raèi Kragujevaèkoj. Struènjaci nagla¹avaju da nema razloga za paniku jer se na ovim podruèjima sprovode sve bezbednosne mere.

Svake godine u Srbiji se pojavi oko 200 besnih ¾ivotinja, a za prvih ¹est meseci ove godine dijagnostikovano je kod 110 lisica, èetiri psa, dve divlje i sedam domaæih maèaka. Meðutim, besnilo ljudi u Srbiji nije zabele¾eno du¾e od 28 godina. Dr Lidija Desnica, mikrobiolog Zavoda „Luj Paster“ u Novom Sadu, ka¾e da nema bojazni da se besnilo javi kod ljudi jer ovogodi¹nje pojave te bolesti nisu neuobièajene za Srbiju. Ipak, ona savetuje, ukoliko se dogodi da nekoga ujede besna ili sumnjiva ¾ivotinja, ranu treba isprati vodom i sapunom i odmah se javiti lekaru.


- Leka protiv besnila nema, ali besnilo se suzbija i preventira vakcinacijom. Za ljude su opasnije domaæe ¾ivotinje jer su èe¹æe s njima u kontaktu, a naroèito psi i maèke, koji bolest prenose ljudima ugrizom, ogrebotinom ili u kontaktu pljuvaèke ¾ivotinja sa ozleðenom ko¾om ili sluzoko¾om èoveka. Ovo je posebno opasno za decu. Oboleli u poèetnoj fazi pokazuju nemir, razdra¾ljivost, nesanicu, a zatim kao glavni simptom nastaje hidrofobija. To je strah od vode, koji bolesnik dobija zbog jakih bolnih, grèeva prilikom konzumiranja vode. Dalji tok je paraliza i bolest se zavr¹ava smræu. Treba znati da ne postoji moguænost preno¹enja besnila sa èoveka na èoveka - ka¾e dr Desnica.
Besnilo u Srbiji je rasprostranjeno najvi¹e u seoskim podruèjima, i to meðu lisicama. Dr Jelena Obrenoviæ, epidemiolog Instituta „Batut“, ka¾e da su najèe¹æi rezervoar infekcije virusom besnila i kod nas i u Evropi lisica i vuk.

Inkubacija do osam nedelja
- Na ovim prostorima glavni izvor besnila su lisice, vukovi, a sporadièno i druge divlje ¾ivotinje. Znaèi, bilo koja zara¾ena ¾ivotinja podjednako je opasna. Najèe¹æi naèin infekcije ljudi i pasa je prilikom lova, a zatim u sredinama koje su u blizini stani¹ta divljih ¾ivotinja. Glavnu vezu u prenosu besnila na ljude predstavljaju nevakcinisani psi i maèke. Ljudi koje ugrize domaæa ¾ivotinja treba da potra¾e pomoæ lekara i da zahtevaju od vlasnika ¾ivotinje potvrdu da je vakcinisana protiv besnila - obja¹njava dr Obrenoviæ.
Inkubacija bolesti traje od tri do osam nedelja, a zavisi od ozbiljnosti rane, njene udaljenosti od mozga, kolièine unetog virusa i za¹tite koju je pru¾ala odeæa. Kod pasa i maèaka inkubacija traje tri do sedam dana. Bolest zapravo izaziva virus koji napada nervni sistem i bez leèenja i èovek i ¾ivotinja mogu ¾iveti svega do ¹est dana. Bolest napreduje do paralize, grèa mi¹iæa za gutanje, a zatim sledi delirijum. Smrt nastupa zbog paralize mi¹iæa disajnih organa. Poslednji sluèajevi meðu ljudima kod nas registrovani su 1980. godine na Kosovu, u Vojvodini 1964, a u centralnoj Srbiji 1976. godine.
Dr Desnica podseæa da je jedini naèin borbe protiv ove smrtonosne bolesti pravovremena i redovna vakcinacija. Vakcina se mo¾e primiti i pre i posle ujeda besne ili sumnjive ¾ivotinje.

Tri doze vakcine
Pre kontakta sa ¾ivotinjom vakcini¹u se oni koji su profesionalno izlo¾eni ¾ivotinjama koje mogu oboleti od besnila. U tim sluèajevima, primaju se tri doze vakcine. Posle toga osoba je godinama za¹tiæena. Vakcinacija posle ujeda vr¹i se sa pet doza vakcine i ubrizgavanjem seruma protiv besnila. Tada je, takoðe, èovek du¾e vreme za¹tiæen. I ¾ivotinje se ¹tite vakcinacijom. Naroèito je va¾na vakcinacija pasa i maèaka, koja se obavlja jednom godi¹nje - obja¹njava dr Desnica.

Saveti za prevenciju
-vakcinisanje pasa i maèaka
-izvoðenje ljubimaca na uzici
-izbegavanje kontakta sa ¾ivotinjama neobiènog pona¹anja
-prijavljivanje sumnjivih ¾ivotinja
-zatvaranje u karantin zdravih pasa i maèaka koji su ujeli èoveka i posmatranje u trajanju od deset dana
-tri doze vakcine, i to prvog, sedmog i 21. dana

Saveti posle ujeda ¾ivotinje:
-èi¹æenje i ispiranje rane
-temeljno èi¹æenje rane pod medicinskim nadzorom
-primanje humanog antirabiènog imunoglobulina i vakcine protiv besnila
-profilaksa tetanusa i antibiotska terapija po potrebi
-ne u¹ivati i ne zatvarati ranu ako nije nu¾no

[Adonis_Vernalis]

Moj tata je bio veterinar celoga zivota. I , jednom davno, prikazao mi je jedan film, koji je bio duzan prikazivati u svim selima svih opstina Juznog Banata, buduci da je dobio jedan kalem filma, jedan projektor i jedan zvucnik.

Rekapitulacija: ni besnilo nije toliko strasno, koliko bi se moglo neupucenima ciniti.

[Adonis_Vernalis]

Drugim recima, preventiva besnila je bolji nacin zastite od vakcinacije.