Èitanje - hrana za mozak

[Bred]

Autor: CDC/BT |

Roditelji znaju da je èitanje deci izvanredan oblik uèenja. Èitanje, osim ¹to omoguæava uèenje, istovremeno podstièe specifiène funkcije mozga koje su osnova kasnijem uèenju u ¾ivotu deteta.

U ovom tekstu donosimo vam deset naèina na koje rituali èitanja mogu da podstaknu dete na kasnije uspe¹nije uèenje.

STVARANJE POSEBNOG MESTA ZA ÈITANJE
Osigurajte stalno mesto za èitanje, mesto gde æe se va¹e dete oseæati sigurno i prijatno. Smestite se na omiljenom kauèu, okru¾eni omiljenim igraèkama i pokriveni omiljenim æebencetom. Ovim podstièete vi¹e senzorni razvoj mozga. Kada se va¹e dete oseæa sigurno i prijatno, sva èula (njuh, ukus, sluh, vid i dodir) su stimulisana. Upravo zbog toga, dete æe povezati èitanje s neèim ¹to je prijatno, èega æe se rado seæati i èemu æe se rado vraæati.

PRIBLI®ITE SE
Obezbedite detetu oseæaj sigurnosti tako ¹to æete ga staviti u krilo ili da ga smestiti bli¾e sebi. Ovime smanjujete izluèivanje kortizola u mozak. Kortizol je hormon koji deluje poput odbrambenog mehanizma kada su ljudi prestra¹eni ili se oseæaju nesigurno. Ovaj hormon mo¾e da ometa uèenje. Kada dete sedi bli¾e vama (tela vam se dodiruju), kortizol se luèi mnogo manje.

DRAMATIZUJTE
Koristite razlièite glasove, razlièite zvukove i sl. Kad èitate naglas, dramatizujte razlièite likove. Ovime podstièete slu¹nu recepciju. Kad je dete u prilici da slu¹a razlièite zvuke, ne samo da time prièa postaje zabavnija veæ kod deteta podstièe razvoj ve¹tina kritièkog slu¹anja.

ÈITAJTE POMOÆU PRSTIJU
Dok èitate naglas, prelazite rukom ispod reèi, podcrtajte prstom naslov, autora i glavne reèi u prièi. Sledite li reèi prstom, usmeravate i detetovo oko da prati tekst od leva prema desno. Time podstièete fonemsku svesnost. Fonemska svesnost je moguænost da èujemo, identifikujemo i koristimo zvuke u govoru. Èuti glas u reèi prvi je korak uèenja èitanja.

ÈITAJTE IZNOVA I PONOVO
Mo¾da ste se vi i zasitili jedne te iste prièe koju va¹e dete voli da slu¹a, ali postoje razlozi za¹to deca ¾ele da èuju neku prièu iznova i ponovo. Time deca organizuju mi¹ljenje vi¹eg reda. Kada dete èuje ili èita prièu ponovo, ono uèi da predvidi ishod na osnovu prethodnog iskustva i prepoznavanja poznatih reèenica. Sem toga, ovo doprinosi razvijanju memorije jer èitanje iste prièe ponovo poma¾e deci da razviju ve¹tinu pamæenja.

SNAGA REÈI
Govorite ¹to je moguæe normalnije, ali budite svesni da nagla¹avate reèi ¹to taènije i jasnije. Va¹e dete vrlo pa¾ljivo slu¹a. Ovime podstièete razvoj govora. Kada vas dete slu¹a, ono slu¹a jezik koji se govori. To je proces u kojem poma¾ete detetu da svoje misli pretoèi u reèi i da istovremeno nauèi osnovna pravila kori¹æenja jezika.
istaknite
Istaknite slike, oblike, boje i brojeve stranica nagla¹avajuæi ih dok èitate. Ovime podstièete razvoj vizuelne recepcije. Isticanjem razlièitih elemenata ¹tampanog teksta ili slike poma¾ete detetu da uoèava detalje na ¹tampanom materijalu.

UPOREÐUJTE I UOÈAVAJTE RAZLIÈITOSTI
Podstièite uporeðivanje dok èitate, na primer, mo¾ete pitati dete: „Koje je drvo vi¹e?“ ili unositi elemente stvarnog ¾ivota: „Ti ima¹ smeðu kosu, koju boju kose ima Sne¾ana?“ Ovime potièete analitièko mi¹ljenje. Uporeðivanjem i uoèavanjem razlièitosti detetu poma¾ete da prepozna odnose meðu stvarima, kao i razlièitosti i sliènosti.

PRIÈANJE PRIÈE PO SEÆANJU
Nakon ¹to ste zajedno proèitali prièu, propitajte dete ¹ta se dogodilo na poèetku i na kraju prièe, koji su glavni likovi i ¹ta im se dogodilo i sl. Ovime podstièete mi¹ljenje vi¹eg reda. Dok dete poku¹ava da objasni dogaðaje svojim reèima, stimuli¹e mi¹ljenje vi¹eg reda. Ovo mo¾e biti te¾ak zadatak u poèetku, ali ubrzo æete primetiti kako je dete nauèilo da obraðuje informacije u vi¹im kategorijama. Ova aktivnost istovremeno podstièe i aktivnosti slu¹anja i razumevanja.

Jaèajte detetove potencijale za uèenje
Poènite s kraæim prièama. Ubrzo æete primetiti da se detetova pa¾nja poveæala, pa zatim kako se opet poveæala i tako stalno. Ovime poveæavate zonu proksimalnog razovja. Ova zona je razlika izmeðu onoga ¹to dete mo¾e da nauèi samo i onoga ¹to mo¾e da nauèi uz pomoæ odrasle osobe. Kako postepeno poveæavate vreme èitanja, dete postaje sve pripremljenije za samostalno uèenje.

blic