Biogoriva, predmet spora otkako su poèele da skaèu cene hrane

[Bred]

Kritièari tvrde da je hrana skuplja zbog toga ¹to se na obradivim povr¹inama sve èe¹æe gaje kukuruz, soja, ¹eæerna trska i drugi agro-proizvodi namenjeni proizvodnji biogoriva.

U Sjedinjenim Dr¾avama pribli¾no jedna treæina uzgajanog kukuruza je namenjena proizvodnji etanola, mada ova vrsta alternativnog goriva namiruje svega tri odsto amerièkih potreba u benzinu. Glavni svetski izvoznik etanola baziranog na ¹eæernoj trsci je Brazil. Evropa je, pak, najveæi proizvoðaè biodizela u svetu. Evropljani planiraju da do 2020. godine poveæaju proizvodnju biodizela za deset odsto kako bi se smanjila kolièina izduvnih gasova u  atmosferi.

No, mnogi struènjaci tvrde da je proizvodnja biogoriva jedan od glavnih uzroènika naglog skoka cena hrane u svetu. Katarina Volberg, ekspert Foruma za globalnu politiku sa sedi¹tem u Njujorku,  smatra da treba odustati od biogoriva kao alternativnog izvora energije.

«Pretvaranje hrane u gorivo podstièe konkurenciju u upotrebi zemlje,  vode i raznih drugih resursa i takoðe utièe na nivo cena i zaliha  hrane. Takva proizvodnja je neodr¾iva i sa ekolo¹kog stanovni¹ta.  Ona nije zelena tehnologija.»

Meðutim, zagovornici biogoriva navode podatke amerièke vlade prema kojima svega tri odsto porasta cena hrane u svetu mo¾e da se pripi¹e poveæanoj proizvodnji biogoriva.

D¾ord¾ Hjuber, hemijski in¾enjer na Univerzitetu Masaèusetsa u Amherstu, dodaje da treba praviti razliku izmeðu vi¹e vrsta biogoriva.

«Problematièna su samo ona biogoriva koja su bazirana na poljoprivrednim proizvodima, kao ¹to je kukuruz.  S druge strane, biogoriva proizvedena od preraðene celuloze, koja nije jestiva, ne ugro¾avaju direktno obim proizvodnje hrane.»

Zahvaljujuæi izobilju jeftine celuloze trebalo bi vr¹iti dalja istra¾ivanja proizvodnje biogoriva, kako bi se na bolji naèin mogle zadovoljavati sve veæe energetske potrebe ¹irom svetu, ka¾e Hjuber.

Meðutim, Katarina Volberg iz Foruma za globalnu politiku upozorava da bi poveæana proizvodnja sada¹nje vrste biogoriva mogla da iscrpi prirodne resurse.

«Dosada¹nja istra¾ivanja i razvoj, reklo bi se, ili jo¹ uvek nisu dovela do pronalaska efikasnog biogoriva, ili ta vrsta energetske alternative nameæe konkurenciju u kori¹æenju poljoprivrednog zemlji¹ta i potro¹nji vode.  Proizvodnja brazilskog tipa biogoriva pokazuje se da je neodr¾iva. Poznato je, na primer, da su neke kompanije u potrazi za zemljom nemilosrdno posekle ¹ume. Mislim da se suvi¹e optimistièki gleda na ulogu biogoriva.»

Veæina struènjaka predviða da æe kontroverza o korisnosti biogoriva trajati sve dok ne bude pronaðena sledeæa generacija alternativnih energetskih izvora, do èega bi moglo doæi u narednih 4 do 5 godina.

voanews.com

[dirigent]

Biogoriva su najgori produkt liberalkapitalizma koji materijalnu komociju predpostavlja egzistenciji planete.

[Bred]

Nagove¹taj moguænosti dobijanja benzina od celuloznih sirovina

Verovatno ste veæ èuli za etanol i biodizel - teèna goriva koja se dobijaju od biljaka, a ne od nafte. Sirovine iz kojih se dobijaju ta goriva obnovljive su, a njihovo sagorevanje ne doprinosi zagaðivanju atmosfere. Nauènici sada poku¹avaju da od biljaka dobiju i benzin.

Kako ka¾e Vilijam ©ulc, iz Nacionalne fondacije za nauku, pri Univerzitetu dr¾ave Mièigen, neka istra¾ivanja nagove¹tavaju moguænost dobijanja benzina od celuloznih sirovina.

"Poku¹avamo da iskoristimo drvo topole, jednu vrstu korova, kukuruznu ¹a¹u i druge materijale, kako bismo uz pomoæ gasifikacije, suve destilacije i drugih vrsta razlaganja dobili osnovu za zeleni benzin."

Tu osnovu predstavljaju molekuli slièni onima u sirovoj nafti, koji se preraðuju u benzin. Gasifikacija je najstariji metod, koji se ranije koristio za dobijanje benzina od uglja, ali taj metod je skup i spor. Suva destilacija je efikasnija, a za sirovinu mo¾e da se koristi i stari papir. Meðutim taj metod daje samo neke sastojke potrebnog gasa. Treæi metod, koji razvija kompanija Virent enerd¾i sistems, koristi ¹eæere koji se lako dobijaju od biljaka. Njen osnivaè, Rendi Kortrajt, ka¾e da se procesom te kompanije dobija benzin bolji od onog na pumpama.

"Analizirali smo na¹ zeleni benzin, uporediv¹i ga sa standardnim bezolovnim benzinom. Imamo iste sastojke u njemu, ali na¹ benzin ima vi¹i oktanski broj.

Brifing o zelenom benzinu, u Nacionalnoj fondaciji za nauku, odr¾an je u sali dekorisanoj biljkama koje bi mogle da postanu izvori energije u 21. veku.

"Ako pogledate neke od biljaka oko vas primetiæete da mi poku¹avamo da iskoristimo njihove nejestive delove. Ovo su veoma rasprostranjene biljke, koje brzo rastu i od kojih mogu da se dobijaju zeleni benzin, zeleni dizel i zeleno avionsko gorivo."

Ali profesor hemije na Univerzitetu dr¾ave Masaèusets, D¾ord¾ Hjuber, ka¾e da nije dovoljno pronaæi metod za pretvaranje biljnih sirovina u benzin. Potrebno je da taj metod bude efikasan i konkurentan metodu dobijanju benzina iz nafte.

"Gorivo je roba. Da bi se ostvario profit, proces njegovog dobijanja mora da bude optimalan i integrisan. Morate da konkuri¹ete nafti, koja se koristi veæ vi¹e od 100 godina. Naftna industrija je razvijena i proces prerade je ekonomièan. Sada moramo da otkrijemo kako da to radimo sa biomasom."

Kao i kod obiènog, sagorevanje zelenog benzina proizvodi ugljendioksid - gas koji izaziva efekat staklene ba¹te. Ali to ne poveæava ukupnu kolièinu ugljendioksida u atmosferi jer se ista kolièina tog gasa apsorbuje iz atmosfere dok biljka raste. Iako je zeleni benzin jo¹ predmet istra¾ivanja, Vilijam ©ulc iz Nacionalne fondacije za nauku istièe da se proces zasniva na veæ postojeæim tehnologijama. Paralelno sa traganjem za ekonomiènim procesom dobijanja zelenog benzina traju eksperimenti sa biljkama specijalno odgajenim za preradu u gorivo. Oèekuje se da æe za to moæi da se koriste kako industrijske biljke tako i neke vrste korova.

voanews.com

[Adonis_Vernalis]

Tehnologija proizvodnje biodizela je srazmerno jednostavna. Skandinavske zemlje su jako daleko otisle u ovom pravcu. Ako nekoga ova tema bude interesovala, rado cu je razviti. Puno znam o svemu tome.