Znaèajno otkriæe Arhiva

[Bred]

| Izvor: B92
Beograd -- U depou Arhiva Srbije pronaðena su istorijska dokumenta iz perioda od 17. do 20. veka, za koja se decenijama nije znalo ni da postoje.

Naime, Karaðorðeva pisma i pisma Milo¹a Obrenoviæa bila su u kutijama sa natpisima "prazno", "razno" i "za ¹kartiranje". U Arhivu Srbije ka¾u da æe nastaviti potragu za ostalim va¾nim dokumentima za koje se pretpostavlja da su u Beogradu. Ova veoma stara dokumenta su pisma sa potpisima najveæih srpskih vojskovoða 19 veka - Karaðorða Petroviæa i Milo¹a Obrenoviæa.

Pronaðeno je pismo Karaðorða vojvodi Antoniju Pljakiæu iz 1809. godine, pismo Milo¹a Obrenoviæa velikom veziru iz 1860. godine, dokumenta o dolasku kralja Petra Karaðorðeviæa na presto 1903. i brojna druga znaèajna za istoriju Srbije.

"Najstariji dokument koji smo prona¹li, na¹li smo u ko¹uljici koja se zove Budim, u njoj je dokument iz 1690. Ne mora da znaèi da je sadr¾aja koji upuæuje na seobu Srba, ali je i moguæe", kazao je Milorad Peri¹iæ, direktor Arhiva Srbije.

Arhivari su sasvim sluèajno prona¹li dokumenta. U Depou 1 Arhiva Srbije kutije su stajale skoro 30 godina, a bile su zapeèaæene, nepregledne bez brojeva i bez naznake da ih je iko gledao.

Meðu dokumentima bio je i zapisnik sa tajne sednice Skup¹tine Srbije od 14. jula 1878, koja je odr¾ana u vreme Berilnskog kongresa.

"Tu je pismo austrijskog predstavnika iz Carigrada austrijskom predstavniku u Beogradu povodom ubistva kneza Mihaila, tu su i dokumenta o izgradnji ¾eleznice u Srbiji, tu su dokumenta koja imaju veliki znaèaj za dru¹tvenu istoriju Srbije, tu je i rukopis jedne drame iza koje stoji potpis Velmar Jankoviæ za koju tek treba da vidimo ¹ta je. Tu ima dokumenata iz Drugog svetskog rata", rekao je Peri¹iæ.

Ministar kulture Neboj¹a Bradiæ rekao je da ovaj pronalazak od izuzetnog znaèaja za istoriju Srbije.

"®eleli bismo da ovaj sluèaj koristi kao podsticaj da se na arhivistiku gleda na jedan drugi konstruktivan naèin, govori, misli i radi. Siguran sam da æe menad¾ment u Arhivu Srbije sa saradnicima koji æe biti okupljeni oko ovog projekta uèiniti sve da se ovaj sluèaj uspe¹no okonèa i da se krene dalje i u tome æe sigurno imati podr¹ku Ministarstva za kulturu", rekao je ministar kulture Neboj¹a Bradiæ.

U Arhivu Srbije ka¾u da æe nastaviti potragu za ostalim dokumentima za koje se pretpostavlja da se nalaze u Beogradu. Prema njihovim reèima, nastaviæe se pregled vojne arhive koja je veoma o¹teæena, a takoðe i arhiva Srpske pravoslavne crkve.



Istorijski dokumenti u kutijama za ¹kart
Autor: N. Korlat | Foto:G. Sivaèki |

Mno¹tvo arhivske graðe iz 17, 18, 19. i 20. veka, koja bi istorijske dogaðaje mogla da rastumaèi na potpuno nov naèin, posle vi¹e od dve decenije pronaðeno je u Depou 1 Arhiva Srbije. U kartonskim kutijama, pod oznakama „Za ¹kartiranje“, „Razno“ i „Prazno“, sluèajno su naðeni dokumenti sa tajnih sednica Narodne skup¹tine Srbije, kao i spisi i pisma domaæih i stranih diplomatskih predstavnika, zbog kojih æe, mo¾da, morati da se revidiraju ud¾benici.

Najstariji pronaðeni dokument je iz 1690. godine, a nalazio se u ko¹uljici pod nazivom „Budim“. Za ovaj spis se veruje da je povezan sa velikom seobom Srba iz tog perioda. Jedan od najznaèajnijih je i dokument pisan 14. jula 1878, sa tajne sednice Narodne skup¹tine Srbije, odr¾ane u isto vreme kad se na Berlinskom kongresu raspravljalo o sudbini Srbije. Meðu pronaðenom arhivskom graðom su i svedoèanstva o izgradnji ¾eleznice u Srbiji, rukopis „Drame“ u potpisu dr Jankoviæa, kao i brojni dokumenti iz Drugog svetskog rata.
- Tu su i diplomatski spisi, dokumenti na¹ih konzula iz Frankfurta, Minhena i Beèa. Pronaðeno je i pismo austrijskog diplomatskog predstavnika iz Carigrada austrijskom diplomati u Beogradu, a povodom ubistva kneza Mihaila - prièa dr Miroslav Peri¹iæ, direktor Arhiva Srbije.


Jedan od naðenih dokumenata

Meðu dokumentima iz 19. veka naðeno je pismo Karaðorða vojvodi Antoniju Pljakiæu iz 1809. godine i pismo Milo¹a Obrenoviæa velikom veziru iz 1860. godine. U kutijama Arhiva Srbije naðena su i dokumenta o dolasku kralja Petra Karaðorðeviæa na presto 1903. godine i brojna druga dokumenta znaèajna za istoriju Srbije.
- Ministarstvo kulture æe podr¾ati istra¾ivanje i struènu analizu arhivske graðe. Reè je o izuzetno va¾noj dokumentaciji koja sadr¾i obilje novih podataka o istoriji Srbije u proteklih nekoliko vekova. Omoguæiæemo na¹im struènjacima saradnju sa srodnim ustanovama u Evropi i svetu, a prevashodno u Rusiji i Turskoj, u kojima se èuva obilje arhivske graðe va¾ne za prouèavanje srpske istorije - ka¾e Neboj¹a Bradiæ, ministar kulture.
Znaèajna istorijska graða, u koju nisu imali uvida generacije istorièara, u Arhive Srbije stigla je iz Beèa pre skoro 30 godina. Ona je tokom austrijske okupacije u Prvom svetskom ratu odneta iz Srbije, da bi osamdesetih godina pro¹log veka restitucijom vraæena organima Srbije.
Zaposlenima u Arhivu Srbije u narednim mesecima predstoji detaljno istra¾ivanje i analiza ovog kulturnog blaga otkrivenog pregledom depoa tokom redovnog godi¹njeg jednomeseènog prekida rada èitaonice.

Nemar i struèna neodgovornost
- Pronalazak va¾nih istorijskih dokumenata u samom arhivu svedoèi o nemaru i struènoj neodgovornosti zaposlenih. Prona¹li smo veliku kolièinu arhivske graðe koja je do sada bila nepoznata istorièarima, ¹to je nezamislivo u jednoj ustanovi kao ¹to je na¹a. Ono ¹to se podrazumeva jeste da ta ustanova ima jasnu, preciznu evidenciju o tome ¹ta poseduje - ka¾e dr Miroslav Peri¹iæ, direktor Arhiva Srbije.
On je ukazao i na èinjenicu da su i drugi arhivi, poput Vojnog arhiva ili Arhiva Srpske pravoslavne crkve, u veoma lo¹em stanju.

blic



Pronaðen i najstariji spis
Autor: Manuela Graf | Foto:D. Grubin | Blic

Nakon ¹to je Srbijom poèetkom ove nedelje odjeknula vest da je u depou Arhiva Srbije pronaðen veliki broj dokumenata u kojima se krije istorija Srbije od 17. do 20. veka, usledilo je ozbiljno pitanje kako je moguæe da spisi neprocenjive vrednosti decenijama stoje nadohvat ruke, a ipak nepoznati ne samo ¹iroj javnosti veæ i istorièarima. Juèe je sa radom poèela komisija sastavljena od struènjaka iz Arhiva Srbije, Istorijskog arhiva Beograda i Arhiva Jugoslavije, koja æe poku¹ati da odgonetne ovu misteriju ili najbolji primer na¹e nemarnosti.



O znaèaju ovog otkriæa govori dr Miroslav Peri¹iæ, direktor Arhiva Srbije:
- Mislili smo, recimo, da najstariji dokument uprave varo¹i grada Beograda potièe iz 1837. godine. Tako i poèinje knjiga „®iveti u Beogradu“ grupe autora, meðu kojima sam i ja bio, a koju je izdao Istorijski arhiv Beograda. Sada smo otkrili graðu iz fonda beogradske uprave od 1832. do 1837. Isplivalo je jo¹ pet godina iz istorije Beograda - otkriva za „Blic“ Peri¹iæ.
On dalje obja¹njava:

Dolazak na presto kralja Petra
Najstariji za sada pronaðeni dokument je iz 1690. godine, a tu je veliki broj znaèajnih dokumenata iz 19. veka poput pisma Karaðorða vojvodi Antoniju Pljakiæu iz 1809. godine ili pismo Milo¹a Obrenoviæa velikom veziru iz 1860. godine, zatim zapisnik s tajne sednice Narodne skup¹tine Srbije 1878. godine, dokumenta o dolasku kralja Petra Karaðorðeviæa na presto 1903. godine i brojni drugi znaèajni spisi politièke, vojne, diplomatske sadr¾ine.
- Novooformljena komisija æe u narednom periodu ispitati istorijat rada nekada¹nje Komisije za restituciju koja je radila pri Ministarstvu inostranih poslova od sredine 70-ih do 1989. godine i bila zadu¾ena za povratak i zbrinjavanje spisa srpske istorije koje je austrougarska vojska ponela sa sobom tokom Prvog svetskog rata.
Komisija za restituciju je jedno vreme provela u austrijskim arhivima, popisala svu graðu koju je trebalo vratiti u zemlju, a zatim je u vi¹e etapa usledio povratak.
- Nije sva graða iz Beèa stizala direktno u Beograd. Znamo da je deo preuzet u Ljubljani, deo je rasporeðen po drugim jugoslovenskim republikama, a sve ¹to je bilo vezano za Srbiju dospelo je u na¹ Arhiv. Ali tu se izgleda proces zbrinjavanja prekinuo - dodaje Peri¹iæ. - Arhiv Srbije je bio du¾an preuzetu graðu upi¹e u „ulaznu knjigu evidencije“, samim tim i ustanove da li je kod njih dospelo sve ono ¹to je prema spisku i planirano, a zatim da otpeèate kutije i graðu arhivski pregledaju i obrade, obele¾e, odrede signaturu, razvrstaju u fondove, i¹èitaju i izvuku kratak sadr¾aj... Ni¹ta od toga nije uraðeno. Kutije su u stanju kao da su upravo stigle iz Beèa.
Graða dopremljena tih 70-ih godina iz Beèa pronaðena je iza pokretne police kojom je godinama bila zaklonjena. Uredno zapakovana i zapeèaæena vo¹tanim peèatima stajala je tako vi¹e od tri decenije. A do otkriæa je do¹lo potpuno bezazleno, kada je novi direktor arhiva Srbije da bi stekao uvid u stanje depoa nalo¾io da se redovna godi¹nja revizija depoa uradi malo detaljnije.

Ukradeni dokumenti zavr¹ili na beèkoj pijaci
- Pre par godina ustanovljena je kraða dokumenata u Arhivu Srbije i prijavljena policiji, koja je na pijaci u Beèu prona¹la 95 dokumenata. Naravno, dobar deo nikada nije pronaðen. Poznato je da su 2002. u arhivu Ministarstva inostranih poslova izgorela dokumenta, a sada se susreæemo i sa èinjenicom da niko ne zna gde je Dejtonski sporazum potpisan pre svega 13 godina. Zamislite onda kakvo je stanje na¹ih arhiva gde se nalaze svi dokazi o postojanju jedne dr¾ave - upozorava Peri¹iæ.
- Od kada sam do¹ao na poziciju direktora Arhiva Srbije silazio sam vi¹e puta u depo i bilo mi je èudno ¹to ima mnogo neraspakovane graðe. Èim su se stvorili uslovi da se vr¹i revizija, a to je avgust mesec kada èitaonica ne radi, oformio sam komisiju. Po¹to u deopu ima dosta nesreðene graðe, ¾eleo sam zapravo da doðemo do podatka koji od fondova ima prioritet. Ni slutio nisam da ¹ta æemo otkriti. Bio sam u potpunom ¹oku. Nije mi bilo jasno kako je to moguæe, promenilo se ¹est, sedam direktora od tada, ima i ljudi koji su èitav svoj radni vek proveli u arhivu, kako je to moguæe prevideti - zapanjen je Peri¹iæ.
Ali ni ¹ef depoa nije znao da re¹i misteriju. I on sam je nasledio takvo stanje od svog prethodnika, a bez naloga direktora zabranjeno je bilo ¹ta dirati.
Osim spisa vraæenih restitucijom iz Beèa, pronaðene su i mnoge kutije bez oznake ili sa oznakom „prazno“ ili „razno“ ¹to je nedopustivo za jedan dr¾avni arhiv. A u njima dokumenti na¹ih konzula iz Frankfurta, Minhena i Beèa, pismo austrijskog diplomatskog predstavnika iz Carigrada austrijskom diplomati u Beogradu, a povodom ubistva kneza Mihaila, ¾eleznièka karta iz 1864. godine, prva fotografija bombardovanja Beogradskog univeriziteta u Prvom svetskom ratu, èetiri sve¾nja fotografija Samskona Èernova iz Prvog i Drugog svetskog rata, graða vezana za istoriju zdravstvene kulture, rukopis dr Vladimira Velmar Jankoviæa, oca Svetlane Velmar Jankoviæ...
- Sama vest o otkriæu je toliko paradoksalna, to je isto kao kada biste rekli da je u trezoru neke banke otkrivena velika kolièina novca. Mo¾ete da se pravdate pomanjkanjem ljudi i velikom kolièinom graðe koja svakodnevno u Arhiv sti¾e, ali da ne otvorite kutije koje je kao vredne Austrija zaplenila u Prvom svetskom ratu, za to nema opravdanja- napominje Peri¹iæ.
Pogotovo ¹to je 2000. u zborniku Arhiva Srbije povodom jubileja objavljen tekst u kome se navodi da meðu vraæenim arhivarijama nesumnjivu pa¾nju zavreðuje Karaðorðeva prepiska sa pograniènim komandantima ili, recimo, mikrofilmovi vojnog guvernmana...

Meðu izuzetno vrednim fotografijama naðenim u Arhivu su i one na kojima je kralj Aleksandar kao i snimci iz svakodnevnog ¾ivota i sa rati¹ta

[maYes]

SKART!!! ()

ja sam defnitivno ostala bez reci.
a jbt...ne mogu da verujem.
mislim..ne cudi me preterano, ali ovo je stvarno previse...

[Bred]

lenjost, bahatost, javasluk ... 

[frckica-j]

Ili to ili neko nije htio da ti spisi budu otvarani. Stigli su u Srbiju 70-ih godina, a govore o dinastiji Karaðorðeviæ.
Ili ovo za Dejtonski sporazum. Ne postoji budala koja bi ga izgubila sluèajno. Pa to je najva¾niji akt koji je nastao a bitan je za na¹e prostore jo¹ od Drugog svjetskog rata. Samo postoje pametni koji bi ga izgubili namjerno...

[maYes]

veruj u nemoguce.
..jer kod nas je sve moguce.
moja profesorka likovnog u gimnaziji, ili kako je ona volela da je zovemo, profesorka istorije umetnosti (!) nam je pricala kako se neki pijani kreten zabio bio kolima u nebojsinu kapiju (lupam mozda, neki deeo kalisa uglavnom), i kao...nikom nista. jbt, to mora biti zasticeno, dodjavola!!!