Koliko dr¾avu ko¹ta neefikasnost srpskih univerziteta

[Bred]

nastavak sa naslovne...

Nema motivacije
Kada bi dr¾ava, osim upisanih studenata, uzimala u obzir i broj studenata koji zavr¹e u roku, pa na osnovu toga odreðivala finansiranje, situacija bi bila drugaèija. Ovakav sistem finansiranja nije nepoznat i veæ ga odavno primenjuju pojedine evropske zemlje. Danska je u tom smislu oti¹la najdalje. Kod njih je 2000. godine uveden sistem finansiranja fakulteta koji se kolokvijalno zove „taksimetar sistem“. On podrazumeva da fakultet dobije odreðena sredstva za svaki polo¾en ispit studenta.
– Sistem je uveden pre osam godina i nedavno su uraðene analize da se vidi da li je ovakav naèin finansiranja doveo do sni¾avanja kriterijuma na fakultetima. Rezultati su pokazali da na globalnom nivou nije do¹lo do sni¾avanja kriterijuma – ka¾e za „Blic nedelje“ Martina Vukasoviæ, istra¾ivaè Centra za obrazovnu politiku.
Od zemalja u okru¾enju, Slovenija je napravila najveæi pomak ¹to se tièe finansiranja fakulteta i prohodnosti studenata na njima. Kod njih se, osim broja upisanih studenata, sredstva opredeljuju i po broju diplomaca.
– Kada bi kod nas sistem finansiranja bio drugaèiji, onda bi fakulteti imali motivaciju da se potrude da vi¹e studenata zavr¹ava fakultet i to da zavr¹avaju u predviðenom roku. Dr¾ava je propustila da reformi¹e sistem finansiranja fakulteta, tako da postojeæi ne podr¾ava Bolonjski proces – obja¹njava Vukasoviæeva. Ona ka¾e da sistem finansiranja fakulteta ne treba da ode ni u drugu krajnost, odnosno da se u obzir uzima samo procenat diplomiranih studenata i vreme njihovih studija, jer postoji opasnost da bi to snizilo kriterijume na na¹im fakultetima.
Danas se na relaciji fakulteti – resorno ministarstvo glavna koplja lome ko kome i koliko para duguje, a ne ¹ta se za potro¹ene pare uradilo. Prorektor Beogradskog univerziteta za finansije Branko Medojeviæ ka¾e da dr¾ava duguje fakultetima 20 miliona evra, ¹to je ministar nedavno demantovao.

Dr¾ava se povlaèi
– Onda se pitaju gde idu pare od ¹kolarina studenata. Idu za pokrivanje materijalnih tro¹kova. Ako jedan fakultet poveæa sopstveni prihod, dr¾ava automatski smanjuje izdvajanja za njega. Ta sredstva se usmeravaju drugim fakultetima koji ne mogu da izaðu na tr¾i¹te – obja¹njava Medojeviæ, i dodaje da æe dugog studiranja biti sve dok se studentima bude dozvoljavalo preno¹enje bodova iz godine u godinu.
Ljubi¹a Rajiæ, profesor Filozofskog fakulteta, ka¾e da problem prohodnosti na fakultetima nije tipièan srpski problem, oko 25 odsto svih studenata u Engleskoj odustaje od studija, iako oni imaju neuporedivo bolje organizovan obrazovni sistem.
– Mi ne uzimamo u obzir da visoka prohodnost na fakultetu zahteva stalno prisustvo na èasovima, intenzivno ve¾banje, praksu, a to podrazumeva da studenti ne moraju da rade da bi pre¾iveli. Potreban je bolji sistem stipendiranja i kredita studenata od strane dr¾ave. Nastava mora da se odvija na jednom mestu, da bude visokog kvaliteta sa moguæno¹æu prakse. Kako neko mo¾e da oèekuje ne¹to od studenata biologije koji nastavu prate na pet razlièitih mesta u gradu – pita se prof. Rajiæ.
On ka¾e da ni Vlada nije za­interesovana da finansira dr¾avne univerzitete i da na fakultete prebacuje sve veæi deo tro¹kova. Ne mo¾e se oèekivati visoka prohodnost a da fakulteti nemaju laboratorije, internet vezu, grejanje.


Izdvajanja dr¾ave za beogradske fakultete
Fakulteti, iznosi u 2008.
Tehnièki fakulteti 1.674.189.076
Arhitektonski 152.399.474,81
Graðevinski 179.295.898,91
Elektrotehnièki 205.171.843,48
Ma¹inski 289.964.123,32
Rudarsko-geolo¹ki 172.124.167,19
Saobraæajni 193.488.188,34
Tehnolo¹ko- metalur¹ki 216.004.075,46
Tehnièki – Bor 107.383.539,75
Fakultet organizacionih nauka 158.357.765,23
Dru¹tveno-humanistièki fakulteti 1.375.241.737
Ekonomski 158.350.210,01
Pravni 154.701.505,15
Filozofski 322.770.225,53
Filolo¹ki 452.779.955,89
Fakultet politièkih nauka 99.212.529,92
Fakultet bezbednosti 52.872.688,82
Uèiteljski 134.554.622,07
Medicinski fakulteti 1.464.154.965
Fakultet veterinarske medicine 170.652.975,85
Defektolo¹ki- FASPER 106.292.229,35
Medicinski 672.944.309,63
Stomatolo¹ki 188.472.855,87
Farmaceutski 213.740.973,55
Fakultet sporta i fizièkog vaspitanja 112.051620,75
Biotehnièki fakulteti 481.328.674,5
Poljoprivredni 311.396.980,30
©umarski 169.931.694,23
Prirodno-matematièki fakulteti 649450864,8
Fizièki 91.842.370,91
Matematièki 137.490.128,45
Hemijski 143.993.597,00
Fizièka hemija 58.508.993,86
Biolo¹ki 129.569.470,35
Geografski 88.046.304,26
Univerzitet umetnosti u Beogradu 688522497,1
Fakultet muzièke umetnosti 234.078.292,73
Fakultet primenjenih umetnosti 171.989.284,00
Fakultet dramskih umetnosti 181.834.736,71
Fakultet likovnih umetnosti 100.620.183,69

blic