Vakcinacija protiv gripa najbolja prevencija

Started by Bred, 23-10-2008, 15:46:56

Previous topic - Next topic

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Bred

Autor: Sonja Todoroviæ | Blic

Kada æe poèeti distribucija vakcina protiv gripa po domovima zdravlja i besplatna imunizacija riziènih grupa, zvaniènici jo¹ ne znaju iako je vakcina dobila atest za upotrebu od Agencije za lekove. Procedura izmeðu proizvoðaèa i zdravstvenih ustanova jo¹ nije zavr¹ena, a struènjaci apeluju da bi je trebalo primiti èim se pojavi na tr¾i¹tu.

Epidemiolo¹ka slika u Srbiji ide im naruku jer gripa jo¹ nema, a broj respiratornih infekcija se iz nedelje u nedelju smanjuje.
Meðutim, jo¹ gora je situacija kada je u pitanju odziv stanovni¹tva na vakcinaciju. Tu je Srbija najgora u Evropi, a to je ujedno i jedna od glavnih primedaba Svetske zdravstvene organizacije upuæena na¹oj zemlji.
- Veæ tri sezone ostaju neupotrebljene vakcine protiv gripa. Zato moramo savetovati graðane da se vakcini¹u, jer se od gripa mnogo vi¹e umire nego od svih nesreæa koje se dogode u svetu. Od influence najvi¹e obolevaju deca, ali se on najgore odrazi na starije stanovni¹tvo - ka¾e za Blic” dr Predrag Kon, epidemiolog u Gradskom zavodu za za¹titu zdravlja.
Za besplatnu imunizaciju riziènih kategorija dr¾ava je obezbedila 320.000 doza split vakcina, proizvoðaèa „Glakso Smit Klajn”. Po preporuci Svetske zdravstvene organizacije za ovu godinu, sastav vakcine protiv gripa sastoji se od sojeva A brizbejn H1N1, A brizbejn H3N2 i B florida.
Na na¹e tr¾i¹te ukupno je uvezeno oko 632.000 doza vakcina protiv gripa, proizvoðaèa „Sanofi Paster” i „Glakso Smit Klajn”, od èega æe 312.000 doza biti uz slobodnoj prodaji. Kolika æe cena vakcina biti u apotekama jo¹ se ne zna, a pro¹le godine ona je ko¹tala oko 700 dinara.
Sezona gripa u na¹oj zemlji mo¾e se oèekivati poèetkom zime, dok æe u Evropu doæi ne¹to ranije. Za sada su samo Engleska i ©vedska prijavile sporadiène sluèajeve influence, ka¾e dr Kon.
Besplatnu vakcinu i ove godine dobiæe sve osobe koje ¾ive u centrima za negu starijih lica i osobe koje ih neguju, zdravstveni radnici koji su u stalnom kontaktu s bolesnicima, starije osobe od 65 godina i pluæni, srèani, bubre¾ni i endokrinolo¹ki bolesnici.
- Vakcinacija protiv gripa veoma je va¾na, pogotovu za hroniène bolesnike, jer ubla¾ava komplikacije koje se mogu javiti, ali i smrtni ishod. Split vakcina sadr¾i delove virusa, tako da je mogu primiti i deca od ¹est meseci. Efikasnost vakcine je preko 80 odsto kod zdravih i mladih ljudi, a imunitet traje od ¹est do osam meseci - obja¹njava dr Kon.
Takoðe, ne postoji nijedan razlog za¹to se trudnice ne bi vakcinisale. Vakcina se preporuèuje od 14. nedelje trudnoæe, posebno onim trudnicama kojima æe treæi semestar biti u vreme oèekivane epidemije, a to je kod nas najèe¹æe februar i mart. Jedino osobe koje su alergiène na jaja ne mogu da prime vakcinu.
Vakcina protiv obiènog gripa znaèajna je mera i kada se razmi¹lja o buduæoj pandemiji gripa, jer ¹to je vi¹e ljudi vakcinisano, manja je moguænost da doðe do mutiranja virusa. Zbog toga je najosnovnija za¹tita od ovog virusa redovna sezonska vakcinacija protiv obiènog gripa.
- Veæ nekoliko godina nismo imali epidemiju gripa, tako da postoji realna moguænost da sada doðe do toga. Takoðe, postoji i tri odsto verovatnoæe da svaka nova sezona gripa bude i pandemijska. To je ne¹to ¹to mi veæ jedanaest godina znamo da nam preti i da æe se sigurno desiti - istièe dr Kon.

Jeftinija vakcina
Po¹to je RZZO ove godine nabavio vakcinu po ni¾oj ceni (216 dinara po dozi) i oni koji vakcinu kupuju mo¾da æe proæi jeftinije.
- Raspisaæemo tender za nabavku vakcina kako bi graðani jeftinije kupili vakcinu u domovima zdravlja - ka¾e Vladan Ignjatoviæ iz RZZO.

Nema domaæih vakcina
Ovo je peta godina kako „Torlakovih” vakcina protiv gripa nema na tr¾i¹tu. Ranijih godina vakcina nije dobijala atest ispravnosti od Agencije za lekove zbog prisustva endotoksina. Tada¹nju neupotrebljivost vakcine, osim Agencije za lekove, potvrdili su i struènjaci iz Nacionalnog instituta za biolo¹ke standarde u Londonu i laboratorija u Langenu u Nemaèkoj. Svake godine nadle¾ni u „Torlaku” ¾alili su se na centrifugu.