Naslednici Romanovih neæe krunu

[Bred]

Autor: Tanja Trikiæ | Blic

Ruska crkva ih je 2000. veæ proglasila muèenicima, a Boris Jeljcin, prvi predsednik Rusije, 1998. sahranio je njihove posmrtne ostatke u Petropavlovskoj tvrðavi u Sankt Peterburgu, pored ostalih ruskih careva. Ali preko devet decenija moralo je da proðe da bi jedno od najtragiènijih poglavlja ruske istorije dobilo epilog u zvaniènom priznanju vlasti da su poslednji ruski imperator i njegova porodica bili ¾rtve represija bolj¹evièkog re¾ima. Prekjuèera¹nja odluka Vrhovnog suda Rusije da se Romanovi konaèno rehabilituju otvorila je nove dileme i polemike.



Pretendent na presto Georgij Romanov, veliki knez koji ne ¾ivi u Rusiji, pozdravio je odluku suda koji je neoèekivano promenio zakljuèak iz novembra da je reè o obiènom, a ne o politièkom ubistvu. “Ne smatramo da je to na¹a pobeda nad nekim - u ovoj situaciji pobedila je Rusija”, rekao je veliki knez, koji je dobio i dr¾avljanstvo Rusije. On je najavio da æe lièno doæi u zemlju da preuzme dokumente. Na pitanje o ¹ansama za obnovu monarhije, Romanov je izrazio uverenje da je monarhija najbolji oblik vladavine, ali da odluku o tome mo¾e doneti samo narod. „Sada je rano da se o tome govori“, dodao je on.

Pokrenuto je i pitanje imovine Romanovih.

Eksperti ka¾u da bi Marija Romanova, najstariji predstavnik dinastije, mogla da zatra¾i da joj ruska dr¾ava vrati konfiskovanu imovinu, prema zakonu o rehabilitaciji ¾rtava politièkih represija. Na popisu te imovine mo¾e da se naðe i Zimski dvorac, u kojem je sada sme¹ten èuveni muzej „Ermita¾“, a gde je porodica Romanovih ¾ivela sve do tragiènih dogaðaja 1917. Tu su i dvorac Petergof u okolini Sankt Peterburga, fabrike porcelana i, najzad, sama carska kruna. Struènjaci za pravo ukazuju na to da bi roðaci poslednjeg ruskog samodr¹ca mogli da zatra¾e da im se vrati novac carske porodice, koji se nalazi po evropskim bankama. Legenda ka¾e da su Romanovi u inostranstvu imali raèune sa basnoslovnim bogatstvom, a kada je Nikolaj II streljan, taj novac nije vraæen u Rusiju nego je nestao negde u Evropi i njegova sudbina je do danas nepoznata. Eksperti ukazuju na to da naslednici mogu da se obrate Evropskom sudu za ljudska prava, tim pre ¹to postoji presedan u sluèaju kralja Grèke Konstantina. Meðutim, ruski istorièar Edvard Radzinski, dobri poznavalac carske porodice, istièe da je Prvi svetski rat do te mere finansijski uzdrmao Romanove da je carici Aleksandri Fjodorovnoj novac davao Raspuæin, raspop blizak dvoru i poznat po skandalima.


Georgij Romanov, naslednik trona, izjavio je, meðutim, da kuæa Romanovih ne pretenduje ni na kakvu materijalnu nadoknadu. „Sa imena imperatora skinuta je ljaga, pravda je trijumfovala, pitanje je zatvoreno“, rekao je German Lukjanov, advokat Romanovih.
Romanovi su pogubljeni u julu 1918. Jo¹ nejaka bolj¹evièka vlada, koja je prvo nameravala da cara izvede pred sud, odustala je od te ideje i odluèila da se po kratkom postupku obraèuna sa njim i njegovom porodicom. Nikolaj II, njegova supruga Aleksandra i deca Olga, Tatjana, Marija, Anastasija i 13-godi¹nji naslednik trona Aleksej ubijeni su u podrumu kuæe u Jekaterinburgu. Tela su im zatim polivena kiselinom da bi se prikrio njihov identitet i sahranjena u neobele¾enoj jami.
Posle rehabilitacije Nikolaja II, ruska asocijacija „Memorijal“ sada ¾eli da ode korak dalje i tra¾i rehabilitaciju celokupnog belogardejskog pokreta, kao i uklanjanje svih simbola „crvenog terora“.
„Verujemo da se sve nevine ¾rtve sovjetske vlasti moraju rehabilitovati“, prokomentarisao je vest o rehabilitaciji Arsenij Roginski, istorièar. On smatra da je nedopustivo da èovek koji je naredio pogubljenje Romanovih - Vladimir Lenjin - le¾i mumificiran u mauzoleju nadomak Kremlja, mada neki jo¹ tvrde da je ubistvo izvr¹ila navodno na svoju ruku uralska oblasna organizacija bolj¹evika.

La¾ne Anastasije
Mnogo je legendi ispredeno oko velike kneginje Anastasije, æerke Nikolaja II, za koju se tvrdilo da je vol¹ebno izbegla ruku krvnika u pokolju porodice koji se dogodio kada je njoj bilo 17 godina. Na tragu te prièe u svetu, posebno u Americi, vi¹e osoba se predstavljalo njenim imenom, poku¹avajuæi da sebi obezbedi ulaz u visoko dru¹tvo. Najpoznatija je izvesna Ana Anderson. Posle njene smrti 1984. DNK analiza pokazala je da ona nema nikakve veze sa ruskom velikom kneginjom. Konaènu taèku na nagaðanja oko sudbine Anastasije stavili su ruski forenzièari u januaru ove godine koji su dokazali da u jami kraj Jekaterinburga le¾i car sa caricom i petoro dece.

Nije bio krvavi Nikolaj
U ud¾benicima istorije dugo je istrajavala reputacija poslednjeg cara kao „krvavog Nikolaja“, koju je izgradila sovjetska propaganda, pre svega zbog èuvene Krvave nedelje, pucnjave koja je po njegovom nalogu otvorena na demonstrante 9. januara 1905. „Nadimak Krvavi najmanje pristaje Nikolaju II“, uveren je otac Vsevolod Èaplin, predstavnik Moskovske patrijar¹ije. „Kada su caru 1905. referisali da æe za pobedu u rusko-japanskom ratu morati da pogine 100.000 ljudi, on je odbio da nastavi rat. A da nije bilo prevrata 1917, Rusija bi bila najjaèa zemlja Evrope“, smatra Èaplin.

Diplomac Oksforda
U svetu danas ¾ivi oko 30 Romanovih, direktnih potomaka ruskih careva, i nijedan nije u Rusiji. Èistokrvih Romanovih, onih èiji su brakovi zakljuèeni po dinastièkim zakonima, svega je èetvoro i oni se smatraju èlanovima ruske imperatorske kuæe.
Pretendent na carski tron Georgij Romanov je sin velike kneginje Marije Vladimirovne, koja predvodi kuæu Romanovih i koja je pokrenula sudski postupak za rehabilitaciju poslednjeg ruskog imperatora. Georgij, roðen 1982, zavr¹io je Oksfordski univerzitet i radio je u Evropskoj komisiji, u odeljenju za atomsku energiju. ®ivi u Madridu i neo¾enjen je.

[MoonHelen]

Uvek mi bude tako zao cele te porodice kad ih se setim. Boze, sta su im uradili....   

[Bred]

Bas. Jednom sam poceo da gledam neki film o njima i nisam mogao da odgledam do kraja ...