Privatne klinike bez konsultanata

[Bred]

Autor: I. Mi¹koviæ |
Do kraja meseca doktori moraju da se
izjasne o dopunskom radu
Lekari koji su zaposleni u dr¾avnim zdravstvenim ustanovama od decembra vi¹e neæe moæi da leèe pacijente i u privatnim ustanovama! Ipak, novi zakon o zdravstvenoj za¹titi ostavlja moguænost da lekari jedan deo radnog vremena, ako im dozvoli poslodavac, provedu i u privatnom sektoru i sklope ugovor o nepunom radnom vremenu.

Istovremeno, kako za „Blic“ obja¹njava pomoænica ministra zdravlja dr Ivana Mi¹iæ, lekarima æe biti dopu¹ten dopunski rad u okviru dr¾avnog zdravstvenog sektora i to do jedne treæine radnog vremena.
- Izja¹njavanje o eventualnom radu u privatnom sektoru traje do kraja jula. Od 10. decembra lekari æe imati pravo da pola ili dve treæine radnog vremena provode u privatnom sektoru. Da li æe im to biti dozvoljeno zavisi od direktora ustanova, koji su du¾ni da organizuju nesmetan rad zdravstvenih slu¾bi - istièe dr Ivana Mi¹iæ.
Èlan 199. Zakona o zdravstvenoj za¹titi donet je pre tri godine, a poèeæe da funkcioni¹e ove godine. Na taj naèin lekarima je ostavljeno vreme da razmisle i iskuse gde bi ¾eleli da rade. Istovremeno, ovo je ¹ansa da najbolji i najpoznatiji lekari ipak ostanu u dr¾avnom sektoru, pa makar i s manjim delom radnog vremena.
Dr Ivana Mi¹iæ smatra da æe se ovim zakonom uvesti bolja kontrola lekara i da æe pacijenti biti za¹tiæeniji jer æe se znati precizno ko od lekara koliko i gde radi. Ipak, i dalje æe biti te¹ko stati na put lekarima kojima dr¾avna praksa slu¾i kao mesto za regrutovanje pacijenata za njihove privatne ordinacije.
- Ovim zakonom usmeravamo u legalne tokove pojavu koja je uveliko prisutna, ali sada defini¹emo kako sme da funkcioni¹e - zakljuèila je dr Mi¹iæ.
Zaposleni u privatnom zdravstvenom sektoru ne smatraju da æe ovaj zakon doneti bilo ¹ta dobro ni njima ni pacijentima. Njihov stav je da se na ovaj naèin ogranièava rad lekara, a da su pacijenti na gubitku.
- Ne vidim razlog ni potrebu da se lekari sputavaju na ovaj naèin. Mislim da ovaj zakon neæe dugo opstati u praksi - rekla je za „Blic“ dr Jasmina Kne¾eviæ, vlasnica Op¹te bolnice „Bel medik“.
Veoma negativno mi¹ljenje o ovom zakonu ima i dr Milena Jaukoviæ. Njen stav je da pacijente ne treba ¹tititi na ovaj naèin, veæ struèno¹æu lekara i njihovim moralom.
- Ovo je èista demagogija. Lekarska komora treba da je nadle¾na za struènost i kontrolu lekara. Ovim se ne re¹ava su¹tinski problem u zdravstvu, ovo je èista ¹minka. Ako su hteli istinsku kontrolu privatnog sektora, za¹to ne uvedu fiskalne raèune u privatne ordinacije - pita se dr Jaukoviæeva.

Kontrola
Novi zakon je donesen po ugledu na postojeæe u Izraelu, Grèkoj i u Italiji. Njegovo sprovoðenje kontrolisaæe inspekcija Ministarstva zdravlja ¹irom Srbije. Lekarima ostaje da se nadaju da kontrola neæe biti rigorozna, po¹to ova inspekcija i dalje ima 46 inspektora za celu Srbiju.

blic



Dopunski rad u zdravstvu
| Izvor: B92, Tanjug
Beograd -- Posle 11. decembra, lekari koji rade puno radno vreme u dr¾avnoj ustanovi neæe smeti da zaraðuju u privatnoj praksi.

Do tog datuma æe svi morati da se odluèe da li ¾ele da podele svoje radno vreme, pri èemu æe onda moæi da rade i za dr¾avne i za privatne ustanove. Dr¾avne klinike æe organizovati veèernje klinike posle radnog vremena, kako bi omoguæile dopunski rad lekarima, ali i celodnevnu uslugu pacijentima.

Posle 11. decembra vrata zdravstvenih ustanova æe biti otvorena i posle radnog vremena. Graðani æe moæi da zakazuju preglede u veèernjoj klinici, slièno kao na privatnim klinikama, koje æe u prostorijama dr¾avne ustanove obavljati njeni lekari.

Ovakvi pregledi æe se naplaæivati, a cenovnik æe odreðivati upravni odbor svake klinike pojedinaèno. Pacijent æe imati priliku da zdravstvenoj ustanovi uplaæuje naknadu za dopunsku zdravstvenu uslugu, za koju ustanova izdaje raèun.

Zdravstveni radnik dobija prethodno utvrðenu naknadu od naknade koju je pacijent platio zdravstvenoj ustanovi.

Odluka lekara koji se opredele da svoje radno vreme podele, pa da deo plate zarade u matiènoj dr¾avnoj klinici, a deo u privatnoj praksi, otvoriæe nova radna mesta za mlade nezaposlene doktore.


Prema reèima ministra zdravlja Tomice Milosavljeviæa, direktor zdravstvene ustanove odluèuje da li æe i pod kojim uslovima dozvoliti podelu radnog vremena, ¹to æe zavisiti od moguænosti da se na taj naèin organizuje rad zdravstvene ustanove i izvr¹avaju obaveze o pru¾anju zdravstvenih usluga.

Direktor ustanove koji odobri podelu radnog vremena biæe u moguænosti da zaposli novi kadar sa nepunim radnim vremenom do punog radnog vremena, za nedostajuæi broj sati.

To meðutim neæe va¾iti za rukovodioce u zdravstvenim ustanovama, jer æe oni morati da rade puno radno vreme.



Pacijenti protiv veèernjih klinika
| Izvor: Politika
Beograd -- Udru¾enja pacijenata se pitaju kako æe ugro¾ene grupe - nezaposleni, Romi, izbeglice - plaæati preglede u veèernjim klinikama.

Lekari zaposleni u dr¾avnim zdravstvenim ustanovama do 11. decembra moraæe da se opredele da li ¾ele da rade puno radno vreme u dr¾avnoj, ili èetiri sata u dr¾avnoj a èetiri u privatnoj kuæi. Ministarstvo zdravlja je najavilo i formiranje tzv. veèernjih klinika u dr¾avnim ustanovama, tako da æe pacijentima biti omoguæeno da doðu do zvuènih medicinskih imena, ali – uz dodatnu nadoknadu.

I dok predstavnici Ministarstva zdravlja obja¹njavaju da æe ove promene uticati na to da se zadr¾e najbolji struènjaci u dr¾avnim kuæama, da æe doæi do iskorenjivanja korupcije i da æe biti poveæan bud¾et zdravstvenih ustanova, predstavnici udru¾enja pacijenata u Srbiji smatraju da to nije dobar potez nadle¾nih organa.

Prema oceni Srpskog udru¾enja korisnika zdravstvenih usluga – Kluba "Zdravlje", najava novih mera u raskoraku je sa evropskim standardima, koji su definisani Evropskom poveljom o pravima pacijenata. Predstavnici tog udru¾enja smatraju da je Srbija u obavezi da, kao pretendent za èlanstvo u Evropskoj uniji, ratifikuje taj dokument u ¹to skorije vreme.

"Stavljanje javnih i dr¾avnih resursa u funkciju privatnih interesa nije evropski standard i za sada nije primenjeno èak ni u Srbiji u drugim dru¹tvenim delatnostima, pa ne vidimo za¹to bi zdravstvo bilo izuzetak. Integracija privatnog i dr¾avnog sektora u jedinstven zdravstveni sistem - u kojem novac prati pacijenta, a on slobodno bira, rukovoðen kvalitetom koji nastaje u uslovima zdrave konkurencije, gde æe se leèiti - jeste evropski standard, ali se ovde primena tog principa iz nekih razloga stalno odla¾e", ukazuju u Klubu "Zdravlje".

Zorica Markoviæ, predsednica tog udru¾enja smatra da su najavljene nove mere Ministarstva zdravlja diskriminatorske i u svojoj organizacionoj postavci koruptivne, da su u suprotnosti sa proklamovanim principom socijalne pravde i da ne doprinose unapreðenju dostupnosti zdravstvene za¹tite.

"Kao i prethodnim izmenama Zakona o zdravstvenoj za¹titi, na ¹ta smo i ranije ukazivali, ova mera posebno pogaða socijalne grupe gubitnike u tranziciji – nezaposlene, Rome, izbeglice i raseljena lica. Primer na¹ih suseda Rumunije i Bugarske, zemalja koje su u pogledu sredstava i razvijenosti zdravstvene za¹tite bile daleko iza Srbije, a danas su ispred nas i imaju dobre rezultate u reformi zdravstva, mo¾da bi mogao biti od koristi na¹im vlastima. Zato apelujemo na Vladu i nadle¾na ministarstva da razmotre predlo¾ene mere, pre nego ¹to one u praksi poka¾u sve ¹tetne posledice po korisnike zdravstvenih usluga", navodi Markoviæeva.

b92



Leèenje po duploj tarifi
| Izvor: Veèernje novosti
Beograd -- Nova pravila u zdravstvu, kojima se formiraju veèernje klinike u dr¾avnim bolnica, prelomiæe se opet preko leða pacijenata, pi¹u Novosti

Novim re¾imom rada, koji poèinje 11. decembra, za pacijente se su¹tinski ni¹ta ne menja nabolje. I dalje æe mnoge usluge u zdravstvu plaæati dva puta: kroz obavezno osiguranje i po cenovniku. Samo “ke¹“ vi¹e neæe brojati u privatnim ordinacijama, nego u dr¾avnim bolnicama, èije opremanje i rad finansiraju svakog meseca sa 12,3 odsto svojih primanja za zdravstveni doprinos.

U struènim raspravama o tome da li “dr¾avnim” lekarima treba dozvoliti da dopunski, praktièno poluprivatno, rade u sistemu javnog zdravstva, ili kao do sada - kod privatnika, pacijent i njegova prava nekako opet ostaju na margini.

Tomica Milosavljeviæ, ministar zdravlja, ka¾e da æe se u veèernjim klinikama pru¾ati vanstandardne usluge, koje ne spadaju u prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja. Samo nikome jo¹ nije jasno da li æe se, i kako, organizovati sistem kontrole. Jer, lako bi moglo da se dogodi da lekari pacijente iz redovnog radnog vremena, kada se usluge pru¾aju na teret osiguranja, preusmeravaju u veèernje klinike, gde æe se pregledi naplaæivati po tr¾i¹nim cenama.

b92

[Bred]

Besplatno leèenje i kod privatnika
| Izvor: Blic
Beograd -- Pacijenti æe 2009. moæi besplatno da se leèe u privatnim bolnicama ukoliko ne budu mogli da doðu do lekara u dr¾avnoj ustanovi u predviðenom roku, pi¹e Blic.

Ako pacijent, na primer, ima uput za ultrazvuèni pregled trbuha i ako dr¾avna ustanova ne uspe da mu tu uslugu pru¾i u odreðenom periodu, onda pacijent bez dodatnog tro¹ka to mo¾e uraditi kod privatnika. Uslugu æe platiti privatniku, ali æe dobiti fiskalni raèun i kasnije refundirati u Fondu.

"Na tome æemo raditi sledeæe godine," ka¾e za Blic Tomica Milosavljeviæ, ministar zdravlja.

"Pravilo o kvalitetu zdravstvene za¹tite ka¾e da zakazan specijalistièki pregled mora da bude uraðen u toku mesec dana ako nije hitan i da nema razloga da se du¾e èeka. Ako pacijenti ne mogu da ostvare uslugu u dr¾avnoj ustanovi, za koju je lekar op¹te prakse dao uput, nego mu ka¾u da doðe za tri meseca, tada æe pacijent biti upuæen u privatnu ustanovu", rekao je on.

Milosavljeviæ obja¹njava da æe to biti jedan od naèina ukljuèivanja privatnog sektora na teret Fonda za zdravstveno osiguranje.

B92