Srbija na repu Evrope po informatièkoj pismenosti

[Bred]

Srbija u informatièkoj obuèenosti zaposlenih, prema evropskim statistièkim pokazateljima, kasni ravno ¹est puta za Slovenijom i Hrvatskom, a èak 30 do 90 puta za zemljama Evropske unije. Vi¹e od osam miliona Evropljana poseduje ECDL – "Evropsku kompjutersku vozaèku dozvolu" koja potvrðuje obuèenost za rad na raèunaru. Do kraja 2010. godine æe ovaj sertifikat steæi jo¹ 20 miliona, dok Srbija ima samo 10.500 informatièki pismenih ¾itelja.

Autor: D. Veljkoviæ
Izvor: Blic

Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono dru¹tvo nije tra¾ilo sredstva u bud¾etu za 2009. godinu radi ECDL obuke, reèeno nam je u tom ministarstvu, uz napomenu da Evropska komisija ne tretira ovaj sertifikat kao jedini dokaz o posedovanju osnovne raèunarske pismenosti. U nekim zemljama EU, dodaju u Ministarstvu, ovaj sertifikat je uslov za rad u dr¾avnoj upravi, ali ne i u privredi, dok su neke èlanice EU ovu obuku uvrstile u zvaniène programe nastave informatike. Najzad, u ovom ministarstvu se zala¾u da ECDL obuku Ministarstvo prosvete integri¹e u obrazovni sistem.

Tako smo po stepenu razvijenosti informatièkog dru¹tva na repu evropskih dogaðaja, zaostaliji od nas su Makedonija, Albanija i BiH, obja¹njavaju u Jedinstvenom informatièkom savezu Srbije (JISA). Èlanice EU, u nameri da za dve godine sustignu SAD i Kinu, finansiraju izmeðu 60 i 70 odsto tro¹kova informatièkog opismenjavanja graðanstva. Maðarski parlament je pre nekoliko meseci odobrio dotiranje tro¹kova obuke za 2,2 miliona graðana, èime je informatièka pismenost postala pitanje dr¾avnog znaèaja, a ne volje vladajuæe stranke.

"Informatièka pismenost graðana Evrope meri se brojem sertifikovanih osoba, ¹to podrazumeva sposobnost da koriste raèunare u svakodnevnim aktivnostima. Ovo se odnosi na ðake, studente i zaposlene, kao i na stare i hendikepirane ljude kojima kompjuter mo¾e izvanredno poslu¾iti za plaæanje komunalnih i drugih finansijskih obaveza, kupovinu i ostalo. Strategijom razvoja informatièkog dru¹tva mi smo 2006. prihvatili ECDL, a dosad je ispit polo¾ilo tek 10.000 graðana, sedam hiljada je u proceduri, dok ih u Hrvatskoj ima 40.000, u Rumuniji 300.000, u Italiji 1,5 miliona, u Maðarskoj 400.000, u Irskoj 600.000 (svaki deseti stanovnik, kod nas svaki hiljaditi)... Usklaðivanje srpskog pravnog sistema sa EU i privlaèenje stranog kapitala nemoguæe je ako vlasti ne poènu da prioritetno finansiraju informatièko opismenjavanje. Ali sve radimo stihijski. Engleska vojska dala je pomoæ da 600 pripadnika na¹e armije polo¾e ECDL testove, UNDP za 50 zaposlenih u panèevaèkom Domu zdravlja, IAN je organizovao obuku za oko stotinu izbeglica, dok u pravosuðu nemamo ni jednog zaposlenog koji ima ovaj sertifikat", govori za Blic Ðorðe Ðukiæ, predsednik saveza.

Evropske vlade godi¹nje ula¾u vi¹e od 25 miliona evra u podizanje informatièke pismenosti, a kad bismo to mi uradili u toku jedne bud¾etske godine Srbija bi postigla èetvrtinu maðarskog, treæinu rumunskog ili osminu grèkog trenutnog stanja. Otuda JISA kao strukovna organizacija insistira da iz bud¾eta budu interventno odvojena sredstva za obuku izmeðu 4.000 i 12.000 graðana jer nam u prilog ide bar to ¹to imamo najni¾u cenu rada, kao i ko¹tanja evropskih licenci. Kod nas je cena ove dozvole 250 evra, dok u Italiji, ©vedskoj, Danskoj, Irskoj i ostalim dr¾avama imamo raspon od 600 do 1.200 evra, a od 60 do 80 odsto te cene tamo pokrivaju iz bud¾eta.

Brojne su posledice te¹kog informatièkog kaskanja Srbije. Najcrnje je to ¹to kasnimo sa primenom novih tehnologija u svim granama privrede, ¹to je ionako nekonkurentnu jo¹ vi¹e srozava. Osim toga, ne mo¾e da za¾ivi sistem elektronske vlade koji decenijama postoji u EU, sistem elektronskog zdravlja, elektronskog obrazovanja, propadaju investicije u kompjutersku opremu (èak na lageru zastarevaju neraspakovani raèunari, a siroma¹ni ne mogu da ih priu¹te!), kod nas je deset puta veæe lièno prisustvo graðana na administrativnim ¹alterima nego u EU... Elektronski mo¾emo kupiti stranu robu i usluge, ali autobusku kartu ili domaæi proizvod - ne, ¹to je paradoksalno jer u broju raèunara i internet prikljuèaka zaostajemo manje nego u op¹toj pismenosti.

Informatièka pismenost donosi znaèajne finansijske efekte. U Italiji 15,7 milijardi evra godi¹nje ode na re¹avanje problema uzrokovanih kompjuterskim virusom, pomaganje onima koji rade na raèunaru a nisu opismenjeni... Proseèni dr¾avni slu¾benik koristi tri sata nedeljno tra¾eæi pomoæ za rad na raèunaru, mahom od kolege, pa se vreme dvostruko gubi, ¹to pri ceni rada od deset evra na sat staje 1.700 evra godi¹nje po zaposlenom, izraèunali su norve¹ki i ¹vedski analitièari. Nisu uzalud u EU odluèili da opismene 20 miliona graðana gotovo u celosti o tro¹ku bud¾eta: podaci Evropskog instituta za tenhologiju pokazuju da se na 136 evra ulo¾enih u ECDL obuku godi¹nje vraæa èak 2. 260 evra.

Kod nas, meðutim, vlasti jo¹ ne razmi¹ljaju o masovnom opismenjavanju nacije, a bez toga nema informatièkog dru¹tva, ukazuje Dragan Domazet, dekan Fakulteta za informacione tehnologije. Juna pro¹le godine ovom fakultetu odobrena su sredstva iz NIP za pripremu 500.000 graðana u narednih 10 godina za polaganje ECDL testa i uraðeno je oko 60 odsto projekta bez ijednog bud¾etskog dinara.


b92