Zavièaj na Dunavu

[Adonis_Vernalis]

Pre nekoliko dana, taènije u Noæi muzeja, bio sam na jednoj veoma dobroj i atraktivnoj izlo¾bi u Novom Sadu. Da ne bih preprièavao, citiram tekst sa programa ove izlo¾be, koji se mo¾e naæi i na: http://www.muzejvojvodine.org.rs/?vesti/izlozbe/1,74 (http://www.muzejvojvodine.org.rs/?vesti/izlozbe/1,74)

Izlo¾ba "Zavièaj na Dunavu - Su¾ivot Nemaca i Srba u Vojvodini", zajednièki je projekat Muzeja Vojvodine iz Novog Sada i Centralnog muzeja Podunavskih ©vaba iz Ulma. Nastala je kao rezultat trogodi¹njeg timskog rada struènjaka iz oba muzeja i biæe otvorena najpre u Muzeju Vojvodine od 15. maja do 23. avgusta 2009. godine. Ne¹to kasnije, 11. septembra 2009. planira se njeno postavljanje u Centralnom muzeju Podunavskih ©vaba u Ulmu.

Na oko 200 m2 uz pomoæ brojnih eksponata, arhivske graðe i obilje ilustrativnog materijala, su¾ivot Srba i Nemaca u Vojvodini biæe predstavljen kroz sledeæe celine:
* Vojvodina – multietnièki region
* Kolonizacija
* ®ivot na selu
* Privreda – zanatstvo, industrija i bankarstvo
* Zajednièke odlike graðanske egzistencije
* Nemci u Jugoslovenskoj dr¾avi (1918 – 1941)
* Drugi svetski rat (1941 - 1945)
* Nestanak Podunavskih ©vaba (1944 - 1952)
* Tragovi
* Liènosti iz Vojvodine

Izlo¾bu prati reprezentativan katalog koji u prvom delu sadr¾i potpunu informaciju o izlo¾bi i eksponatima, a u drugom delu dati ekspertski tekstovi srpskih i nemaèkih struènjaka, koji tretiraju raznovrsnu tematiku iz zajednièke bogate pro¹losti multietnièke Vojvodine.

Teritorija dana¹nje Vojvodine je, zbog specifiènog polo¾aja, oduvek bila izrazito migraciono podruèje, na kojem su se susretale i pro¾imale razlièite kulture, jezici i konfesije. Mnogi narodi su jo¹ od praistorije i antièkog doba naseljavali ovaj prostor, boravili na njemu i ostavili brojne tragove svoga prisustva. Zajednièki ¾ivot vi¹e naroda, vekovima prisutnih na ovom prostoru, trajno je obele¾io i njegovo istorijsko nasleðe. Za razliku od ranijih migracija, koje su imale stihijski karakter, Beèki dvor je u XVII i XVIII veku sprovodio plansku kolonizaciju, u cilju naseljavanja oblasti osloboðenih od Turaka. Pored Maðara i Srba, koji su na teritoriji dana¹nje Vojvodine prisutni jo¹ od srednjeg veka, u XVIII veku naseljavaju je Slovaci, Rusini i Rumuni. Posebno mesto u kolonizacionoj politici tog perioda pripalo je Nemcima, naseljenim iz Bavarske, ©vapske, Saksonije, Pfalca, Rajnske i drugih oblasti Rajha. Dvadesetih godina XIX veka, za njih se ustalio naziv Podunavske ©vabe. Ovakvom kolonizacionom politikom uoblièena je etnièka slika Vojvodine, koju i danas odlikuje multietniènost.

Plodna vojvoðanska ravnica bila je pogodna za razvoj poljoprivrede. Zato je Beèki dvor sprovodio vi¹e znaèajnih mera u cilju njenog unapreðenja, kao ¹to su meliorizacija moèvarnih terena i kolonizacija pustara. Tako kultivisano zemlji¹te bilo je pogodno za razvoj ratarstva. Vojvodina je postala izrazito agrarno podruèje i uglavnom je takav karakter zadr¾ala do danas. Zahvaljujuæi ovim merama, broj stanovni¹tva u Vojvodini je poveæan, ¹to je uslovilo potrebu za planiranjem ¾ivotnog prostora. Stoga, dr¾ava pristupa formiranju novih i rekonstrukciji postojeæih naselja. Tako nastaju seoska naselja po principu „u¹oravanja“, sa ulicama pod pravim uglom i okuænicama, poredanim u strogom nizu. Oblik naselja, tip kuæe i naèin njene gradnje bili su odreðeni od strane dr¾avnih vlasti. Kao prototip kuæe koja je graðena za koloniste poslu¾ila je kuæa lokalnog stanovni¹tva. Kolonistièke kuæe je gradilo starosedelaèko srpsko stanovni¹tvo, uz upotrebu lokalnog materijala. Tako je do¹lo do spoja tada najnaprednije evropske urbanistièke prakse, èiji su nosioci bili Nemci, i autohtonog srpskog narodnog graditeljstva.

Iako je Vojvodina bila poljoprivredno podruèje, u njoj se veæ u XVIII veku, u vidu manufakturnih radionica, javljaju zaèeci industrije, koja je imala agrarni karakter i zasnivala se na prehrambenoj i preraðivaèkoj proizvodnji. Glavne industrijske grane bile su mlinarstvo, kudeljarstvo, ciglarstvo i prozvodnja piva. Celokupan privredni razvoj Vojvodine nastao je kao rezultat zajednièkog delovanja svih naroda koji su ¾iveli na ovom prostoru, a veliki doprinos razvoju poljoprivrede, zanatstva, industrije i bankarstva dali su Nemci. Kao nosioci srednjoevropske zanatske tradicije, oni su na ove prostore doneli nove zanate i savremene tehnolo¹ke postupke. Nasuprot njima, nosioci balkanske zanatske tradicije bili su Srbi. Tako su u XVIII veku srpskim zanatima smatrani: kazand¾ijski, kalajd¾ijski, limarski, kujund¾ijski, æurèijski, abad¾ijski, sapund¾ijski, opanèarski i dr. Nemaèkim zanatima smatrani su: zidarski, ciglarski, stolarski, kolarski, bravarski, saraèki, lecederski, ¹e¹ird¾ijski, baèvarski, u¾arski, sajd¾ijski, tokarski, obuæarski zanat i dr. Kao posledica zajednièkog ¾ivota i rada u okvirima esnafskih organizacija vremenom se gube postojeæe razlike izmeðu srpskih i nemaèkih zanatlija.

®ivot u istim kulturno-istorijskim i geografskim uslovima rezultirao je mnogobrojnim sliènostima u svakodnevnom ¾ivotu i privreðivanju seoskog stanovni¹tva. Istovremeno je opstala i te¾nja svake zajednice za isticanjem sopstvenog etnièkog identiteta, koji je izra¾avan kroz religiju i duhovni ¾ivot uop¹te, jezik, negovanje prepoznatljive no¹nje i nacionalnog kostima i folklorne tradicije. Tradicionalna seoska odeæa u Vojvodini bila je ujednaèena do kraja XIX veka. No¹nja je tada dobila etnièka obele¾ja i postala znatno raznovrsnija.

Razvoj privrede u Vojvodini omoguæio je i nastanak gradova, koji su modernu fizionomiju stekli tek poèetkom XIX veka, po uzoru na gradove srednje Evrope. Istovremeno se u veæim selima i varo¹ima stvara graðanski sloj, koji su èinili lekari, advokati, uèitelji, trgovci i dr. Novoformirano graðanstvo postaje nosilac duhovnog razvoja dru¹tva. Po gradovima se osnivaju razne kulturne ustanove i udru¾enja, èesto nacionalno orijentisana. Tako su i Srbi i Nemci, kao i drugi narodi imali svoja pevaèka dru¹tva, orkestre i humanitarne organizacije. Za razliku od seoskog stanovni¹tva, gradsko stanovni¹tvo nije pridavalo veliki znaèaj etnièkim razlikama. Pripadnici razlièitih nacionalnosti uèestvovali su u svim va¾nim dru¹tvenim dogaðajima – koncertima, pozori¹nim predstavama, balovima. Evropeizacijom gradova tokom XIX veka nastupile su znaèajne promene i u graðanskom odevanju. Tradicionalna odeæa Srba i Nemaca postepeno nestaje i ustupa mesto novoj evropskoj graðanskoj odeæi.

Raspadom Austrougarske monarhije, nakon Prvog svetskog rata (1918), od teritorija koje su do tada bile u njenom sastavu nastalo je nekoliko novih dr¾ava. Tako je nastala i dr¾ava Ju¾nih Slovena, najpre nazvana Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, a potom Kraljevina Jugoslavija (od 1929).

Dru¹tvenopolitièki uslovi i administrativni okviri nove jugoslovenske dr¾ave naroèito su se odrazili na Nemce i Maðare, koji su, od doskora¹njeg konstitutivnog naroda prethodne dr¾ave, postali nacionalna manjina. ®eleæi da oèuvaju svoj nacionalni identitet, Nemci su pristupili organizovanju novih dru¹tava i organizacija, a kasnije i politièkih partija. Tako je veæ 1919. osnovano ©tamparsko i izdavaèko akcionarsko preduzeæe (Druckerai und Verlags Aktiengesellschaft – DVAG), a iste godine je poèeo izlaziti i nemaèki dnevni list Deutsches Volksblatt. U Novom Sadu je 1920. osnovano najmasovnije nemaèko udru¾enje: ©vapsko-nemaèki kulturni savez – Kulturbund. U okviru ove organizacije odvijala se celokupna kulturno-prosvetna delatnost nemaèke nacionalne manjine. Pobedom nacistièke partije na izborima 1933, dolaskom Hitlera na vlast i jaèanjem nacionalsocijalistièke ideologije, Kulturbund je napustio prvobitnu programsku orijentaciju.

Nakon nemaèke agresije na Jugoslaviju 6. aprila 1941. godine i kratkotrajnog aprilskog rata, Vojvodina je podeljena na tri okupaciona podruèja. Baèka je pripojena Hortijevoj Maðarskoj, Srem usta¹koj Nezavisnoj Dr¾avi Hrvatskoj, a Banat je bio pod nemaèkom vla¹æu. Politièko rukovodstvo nemaèke manjine pru¾ilo je punu pomoæ nemaèkoj agresiji. Na sva tri podruèja Vojvodine okupatori su primenjivali razlièite mere represije, odmazde, proterivanja i ubijanja stanovni¹tva. One su, pre svega, bile usmerene protiv Srba, Jevreja i Roma, ali i pripadnika drugih naroda. U svim tim aktivnostima uèestvovalo je i voðstvo nemaèke nacionalne manjine u Vojvodini. Okupacija Jugoslavije dovela je do oru¾anog otpora, koji je imao patriotski, antifa¹istièki i socijalni karakter. Organizatori otpora bili su komunisti. U pokretu su bili najzastupljeniji Srbi, a u veæoj ili manjoj meri su ga podr¾avali i predstavnici drugih naroda. Pokret je nai¹ao i na podr¹ku malobrojnih komunista i antifa¹ista meðu vojvoðanskim Nemcima. Banat i Baèka su osloboðeni oktobra 1944, dok su se na Sremskom frontu sve do proleæa 1945. vodile te¹ke borbe.

Veæi deo ©vaba izbegao je jo¹ u leto 1944. godine. Uvoðenjem Vojne uprave na podruèju Banata i Baèke 22. oktobra 1944, poèele su se primenjivati mere ka¾njavanja ratnih zloèinaca, nosilaca okupacione vlasti i njihovih saradnika. Prema onom delu nemaèke manjine koji nije izbegao primenjen je princip kolektivne odgovornosti. Ti Nemci internirani su u èetrdeset logora u Vojvodini, koji su bili razlièitog karaktera (radni, deèiji, koncentracioni i za izvr¹enje smrtne kazne). U njima je stradao veliki broj Nemaca. Oni koji su pre¾iveli ilegalno su prebegli u Austriju, odnosno kasnije u Nemaèku, ili su pak ostali u Jugoslaviji sve do pedesetih godina XX veka, kada im je omoguæeno da legalno napuste zemlju. Manji broj Nemaca ostao je u Vojvodini.

Izbegle Podunavske ©vabe nikada nisu zaboravile svoj zavièaj. Kroz razne oblike udru¾ivanja godinama su negovale uspomene na njega. Tako je nastalo Zemljaèko udru¾enje Podunavskih ©vaba, veæi broj zavièajnih soba i nekoliko monografija njihovih rodnih mesta. Interesovanje Podunavskih ©vaba za zavièaj i danas je veliko, kao i potreba stanovni¹tva Vojvodine da bolje upozna njihovu pro¹lost. Otuda se poslednjih godina sve èe¹æe osnivaju dru¹tva srpsko-nemaèkog prijateljstva; sve su èe¹æi susreti Srba i Podunavskih ©vaba, kao i saradnja na planu negovanja zajednièkih kulturno-istorijskih veza.

Zajednièki ¾ivot Srba i Nemaca u multietnièkoj Vojvodini dao je znaèajan doprinos celokupnom njenom istorijskom nasleðu. Brojna su svedoèanstva materijalne i duhovne kulture svakog pojedinaènog naroda u ovoj multikulturalnoj i multikonfesionalnoj sredini, ali i njihovih uzajamnih uticaja i pro¾imanja. Vojvodina je i danas podruèje koje predstavlja mozaik nacionalnih zajednica. Ona je bila i ostala „Evropa u malom“. Iz njene istorije mogu se izvuæi pouke o zajednièkom ¾ivotu u ujedinjenoj Evropi.

* * *

Grupne posete mo¾ete najaviti na telefon 021/525-059.

Cena ulaznice:

* za ðake i studente 50 dinara,
* za odrasle 100 dinara,
* porodièna ulaznica 200 dinara,
* za strane turiste voðenje na engleskom jeziku 200 dinara.

Muzej je otvoren radnim danom i vikendom od 9-17 èasova. Ponedeljkom je zatvoren.

Preporuèujem da je pogledate, jer zaista vredi truda. Isto tako, voleo bih da na ovu temu na ovom forumu i porazgovaramo...