Èetiri veka hladnoæe

[Bred]

Smatra se da je najte¾a glad bila 1605. godine, ¹to je i zapisano u bele¹ci manastira Kru¹edola kod Iriga, kada je za parèe hleba „otac prodavao svoje dete, sin oca, brat brata..."!

Pi¹e: Dra¾enko Nenadiæ


O „velikom ledenom dobu" ili hladnim razdobljima koja su se de¹avala tokom epohe u struènoj terminologiji poznate kao Pleistocen postoji veliki broj struènih i popularnih èlanaka objavljenih ¹irom sveta. Meðutim, veoma mali broj ljudi upoznat je sa èinjenicom da je ledeno doba tako reæi nedavno kucalo na vrata na¹e planete ostavljajuæi vidljive tragove kako na njenoj povr¹ini, tako i u ¾ivotima ljudi.

Da se podsetimo! Poslednje „veliko ledeno doba" zavr¹ilo se pre oko 14.000 godina, kada su ledeni pokrivaèi poèeli da se povlaèe, ali je to povlaèenje trajalo sledeæih 7.000 godina, kada su stigli do svojih sada¹njih granica. Na taj naèin, mo¾e se reæi da od pre 10.000 godina ¾ivimo u toplom periodu u struènoj terminologiji poznatijem kao Holocen. Meðutim, tokom tog toplog perioda povremeno su se de¹avale velike oscilacije klime, koje svakako ne prilièe periodu predaha izmeðu dve hladne etape, jedne koja je zavr¹ena i druge, koja nas tek oèekuje.

Utvrðeno je da su tokom holocena gleèeri dostizali maksimalne dimenzije pre oko 250, 2.800, 5.300 8.000 i 10.500 godina. Uzroci koji dovode do ovih zahlaðenja su jo¹ nepoznati, ali postoje pretpostavke da mogu biti povezani sa promenama na Suncu jer se smatra da se solarna konstanta menja u granicama do 10%. Praistorijski èovek je u potrazi za optimalnijim uslovima ¾ivota tra¾io i otkrivao stani¹ta u kojima nije imao problema sa hladnoæom, a samim tim ni ishranom. Zbog toga je npr. na vi¹im geografskim ¹irinama severne polulopte u ovim hladnim ciklusima te¹ko ili nemoguæe naæi arheolo¹ke lokalitete.

U to vreme na na¹im prostorima ljudi su naseljavali Lepenski vir, Vinèu, Starèevo ili Ploènik, jer je klima bila povoljna i omoguæavala je dovoljnu kolièinu hrane ¾ivotinjskog i biljnog porekla. Recimo, u periodu od 3.700. do 3.150. pre nove ere godine na prostoru Bugarske nigde nisu otkriveni arheolo¹ki lokaliteti, ¹to je tumaèeno jaèim zahlaðenjem koje je primoralo tada¹nju ljudsku zajednicu na kolektivni egzodus. Meðutim, klimatska zahlaðenja uvek su smenjivala klimatska otopljavanja, a kao dobar primer mo¾e se pomenuti da je 1.000 godina pre nove ere bilo toliko toplo da je u ju¾nim delovima Grenlanda rasla bujna vegetacija.

Ipak, vratimo se „malom ledenom dobu" o kome imamo i najvi¹e podataka u pisanoj formi.


Ovaj period klimatskih oscilacija trajao je od 1450. do 1880. godine nove ere, kada su se gleèeri visokih planinskih masiva znatno pro¹irili, ¹to se mo¾e videti i na nekim umetnièkim slikama, a sneg se mesecima zadr¾avao i na visokim planinama Etiopije, ¹to danas nije sluèaj. Detaljnim ispitivanjem gleèerskih morena ustanovljeno je da je najveæe zahlaðenje u toku malog ledenog doba bilo oko 1700. godine i da je to bilo poslednje od pet sliènih dogaðaja u proteklih 10.000 godina.

Interesantna je èinjenica da je u tom periodu globalna temperatura bila ni¾a za samo 10C nego danas, ¹to je bilo dovoljno da ovaj vremenski interval obele¾i znatnim hladnoæama. Po¹to je u ovom periodu proseèan ljudski vek iznosio 50 godina, osam ljudskih generacija je dobro osetilo ¹ta znaèi sni¾avanje srednje godi¹nje temperature za samo jedan jedini stepen. I pored toga ¹to su zabele¾ene velike hladnoæe (¹to se verovatno odnosilo i na prethodne cikluse zahlaðenja u okviru holocena) mora se istaæi da je ciklus malih ledenih doba delovao snagom od samo 1/10 snage velikih ledenih doba.

U tih 400 godina postojala su dva velika minimuma zahlaðenja. Prvi, koji se javio u ranoj fazi malog ledenog doba nazvan je Sporer minimum. Poznat je po ekspanziji arktièkog leda koji se pro¹irio toliko da je uspeo da izoluje jednu koloniju Normana na jugozapadnom delu Grenlanda, od èega je veæina stradala, a primer je jedinstven u istoriji èoveèanstva. Drugo zahlaðenje, jaèeg karaktera, desilo se u 17. veku i nazvano je Maunder minimum. Njegovo dejstvo je naroèito zapa¾eno u Severnoj Americi kada su prvi kolonijalisti dolazili i naseljavali tlo Novog Sveta. Oèigledno da klima nije ukazala dobrodo¹licu veæ dovoljno napaæenim ljudima!

Osvrnimo se ukratko na pisana dokumenta koja nam predoèavaju kako je to izgledalo ¾iveti i opstati tokom 400 godina prilièno surovih i veoma promenljivih klimatski uslova.

Prema letopisima iz manastira saznajemo da se Crno more vi¹e puta zaleðivalo, te da se tokom surovih zima 1621. i 1669. godine zamrzao Bosfor, a 1709. godine Jadransko more pored obale. O¹tre zime su zabele¾ene i na jugu Francuske i du¾ Azurne obale. Postoje podaci da su u zimu 1468. godine francuski seljaci vino seklo sekirama i prevozili u komadima. Polovinom januara 1506. godine zaledilo se more u luci Marselja, a u treæoj dekadi novembra 1524. godine zaledile su se reke na jugu Francuske, ¹to se ponovilo krajem marta 1527. godine.

Zahlaðenje koje je u Evropi trajalo od 15. do polovine 19. veka zahvatilo je na¹u zemlju i okolne krajeve. Na primer, zna se da je sneg padao vi¹e puta i tokom leta, kao ¹to je bio sluèaj u Fojnici 13. avgusta 1716. godine, ¹to je zabele¾eno u franjevaèkom samostanu tog grada. Na osnovu ovih zapisa i onih koji se nalaze u dr¾avnoj biblioteci u Sankt Petersburgu mo¾e se videti da se sneg na podruèju Bosne zadr¾ao od 12-16. avgusta te godine, a reke se pri tom ledile! 20. jula sledeæe godine bosanske planine bile su ponovo prekrivene snegom. Na osnovu bele¾aka manastira u Gomirju kod Karlovca, visok sneg je u okolini Karlovca i u Primorju lomio grane olistalog drveæa 23. maja 1723. godine.

nastavak -> http://www.b92.net/zivot/nauka.php?nav_id=355112