Studenti tra¾e hitnu reformu obrazovanja

[frckica-j]

Студенти траже хитну реформу образовања
Датум: 28.01.2009 23:00
Извор: Глас Српске

БAЊA ЛУКA - На универзитетима цвјета корупција која одговара одређеном броју студената и професора, али нажалост немамо ниједан обавезујући документ за борбу против ње, у борби против примања и давања мита и сексуалног злостављања. То што се пред таквим стварима жмури, не значи да их нема, јер цјеновници испита дефинитивно постоје.

Ово се, између осталог, наводи у Елаборату о стању у високошколском образовању, који је изложен Одбору за образовање, науку, културу и информисање Народне скупштине РС, а који су припремили представници Студентског парламента Универзитета у Бањој Луци. Одбор је извјештај прихватио.

Студенти захтијевају да се у што краћем временском периоду, организују све релевантне институције и да дефинишу хитне мјере за побољшање стања, а посебно на јавним високошколским установама.

- Хоћемо реформу и то сада, јер је потребно створити сигурну и извјесну будућност за студенте у РС, како је не би тражили у другим земљама. Морамо да направимо систем који ће дисквалификовати све што је нефункционално и неефикасно – наводе студенти.

Они истичу да су касно достављање информација о одржавању испита, кашњење професора или недолажење на предавања, плаћање молби и потврда, губљење пријава и индекса у студентским службама, недостатак опреме, простора и наставног кадра, само неки од проблема са чијим би рјешавањем било побољшано стање у високом образовању.

Студенти у Елаборату наводе да наш образовни систем није конкурентан, јер на нашим универзитетима студенти не могу да стекну знање у оној мјери у којој то желе, па одлазе на студије у иностранство.

- Желимо стратешки план развоја високог образовања у РС у наредних десет година, односно хоћемо да знамо са којим кадром ћемо бити конкурентни у образовном систему уједињене Европе и када ће наши професори моћи да предају као гостујући на Хајделбергу, Јејлу или бар у Љубљани - истиче се у Елаборату.

Студенти даље наводе да је много већи проблем у томе што они који могу да ријеше овакве проблеме, нису у стању то да ураде.

Студенти још истичу да ће грешке и пропусте који се сада праве, цијело друштво осјетити за 15 до 20 година, када они који се сада образују, постану носиоци развоја читавог друштва. Посебно кажу да је проблематично образовање на приватним факултетима.

- На неким од приватних факултета баш ових дана су објављени испитни рокови за оне студијске програме, који још увијек нису лиценцирани, док на другим предају људи чија су звања у најмању руку упитна. Нико ништа не предузима - наводе студенти.

Расправе на Интернету 

- Знате ли да на бањолучком Универзитету нема корумпираних професора. Бар по званичним подацима.

- Интересантна је опаска Јована Чизмовића да ниједан судија до сада није одговарао због корупције, а нама су "пуна уста" како су судије корумпиране.

- Наравно да нема корупције. То ако неко да професору 500 КМ да положи неки предмет, није корупција већ инвестирање у будућност.

- Већ сам говорила једном о свом професору на Праву, који нам је на предавањима рекао, можете да научите овај испит, имате пет књига или једноставно можете да га платите. Насмијао се, као шала је то, и ми смо то тад можда тако и схватили, ипак је то био почетак, али поприлично сам се намучила да положим тај испит, док је моја другарица отишла након тога код неког лика у студентски, дала тада 300 КМ и завршила посао.

- Зашто овдје нема акције "Индекс" као у Србији и Хрватској?

Касиповић

Министар просвјете и културе РС Aнтон Касиповић, истакао је да се расправа о стању у образовању у РС налази на дневном реду Народне скупштине РС која засједа данас.

- Континуирано радимо реформу и увјерени смо да ћемо на темељу свих расправа наћи праве елементе за будућу реформу система образовања. Биће узети у обзир и разматрани захтјеви свих групација, а посебно је важно шта о реформи у високом образовању мисле студенти - рекао је Касиповић.

[frckica-j]

Имам тај Елаборат о стању у високом образовању који је припремила радна група Студентског парламента у саставу Милан Грубор, Саша Марковић и Бојан Гребенар. Прочитајте!!!

РЕПУБЛИКА СРПСКА
НАРОДНА СКУПШТИНА
Одбор за науку и образовање

Предмет: Информација о стању у области образовања

Реформа образовања

Стање у високом образовању је тешко. То је чињеница и то сви знамо. Постоји начелна сагласност и опредјељеност да се ствари мијењају, али је то у пракси непримјетно. Истина, ствари иду напријед, али темпо којим се то дешава је такав да ће до суштинских промјена доћи тек за 20 година. Нажалост ми толико времена немамо. Европа је 2010. годину означила као годину у којој ће бити завршено формирање европског простора високог образовања. Поставља се питање да ли ћемо се ми наћи на мапи европских високообразовних центара? Суштинкси ми тамо сигурно не припадамо и не само због тога што нису реализовани сви задаци који се пред нас постављају већ и због тога што се код нас промјене које треба да се десе у високом образовању посматрају као нешто што захтјева Европа и њене институције, а не као нешто што нам је потребно како би смо осигурали квалитетно високо образовање за младе људе ове земље.
Ми знамо да су реформе пливање уз воду, које подразумијевају сукоб са менталитетом, наслијеђем, интересима , ентропијом и инерцијом. Оне изазивају страх и неповјерење, јер свака реформа не иде на руку структурама и интересима оних који доживљавају статус „кво“ као благостање. 
У сваком друштву постоје регресивне и прогресивне струје, тј. постоје они који су задовољни постојећим стањем и постоје они који хоће боље. Те фракције постоје међу академским особљем на Универзитету, али и међу студентима и студентским организацијама.
Сва та нагађања око тога хоћемо ли да притиснемо папучицу за гас или кочницу имају за резултат одлазак младих бруцоша, али и дипломираних студената ван граница РС и БиХ. Зашто?

Да ли смо као конкурентни у региону ?
Ми данас као образовни систем нисмо конкурентни. Шта то значи? Конкурентност се мјери снагом друштва и квалитетом основних институција. У крајњој инстанци , конкурентни смо ако у наш образовни систем и на наше универзитете студенти долазе да студирају у истој мери као и што наши студенти одлазе вани. То код нас није случај.
Као друштво немамо довољно снаге за. Друштво је споро и инертно. Већина очигледно реформу никад није ни хтјела.
Неопходан је другачији приступ овој рефори. Ово није као свака друга реформа. Ово је карта за будућност. Посебну пажњу и вријеме треба да и сама Скупштина одвоји за ово. Ова реформа је реформа друштва и то је суштина. 

Стратешки план 
Ми желимо стратешки план развоја високог образовања у РС у наредних 10 година, односно одговор на два питања: 1) са којим кадром ћемо бити конкурентни у образовном систему уједињене Европе и 2) када ће наши професори моћи да предају као гостујући на Хајделбергу, Јејлу или бар у Љубљани. 

Потешкоће
Проблеми постоје на свим нивоима. Највећи су проблеми са којима се сусрећу студенти на својим факултетима сваки дан:
•   касно се достављају информације о одржавању испита;
•   професори касне или се чак и не појаве на предавању;
•   губе се индекси и пријаве испита у студентским службама;
•   наплаћују се молбе, потврде и сл;
•   на неким факултетима студентске службе нису у стању да студентима пруже било какве инфорамције, док на неким факултетима то једноставно не желе;
•   професори не дају колоквије, већ држе предавања и имају само усмене испите;
•   факултети немају довољно простора, опреме и сл;
•   студентска пракса, односно практична настава готово да и не постоји;
•   на Филозофском факултету у Бањој Луци уопште нема студената у Научно-наставном вијећу Факултета
•   нови студијски програми, односно наставни планови и програми су студентима загорчали живот
Наравно, то је слика коју виде и пракса коју осјете на својој кожи они због којих систем и постоји – студенти. Међутим, то су проблеми који могу и морају да се рјеше. Оно што је истински и много већи проблем је заправо то што они који те проблеме треба да рјеше нису у стању да то ураде.
Не смијемо се задовољити,  као што је случај код реформе Универзитета, тиме што ћемо рећи да ћемо се залагати и да ће то доћи једног дана. Потребно је дејствовати. Међу нама је увек постојала вјечита дилема између теорије и потребе за дејствовањем, односно тражења решења проблема, па и по цијену евентуалних грешака.

Корупција
На универзитетима цвјета корупција која одговара одређеном броју студената и професора. У овоме тренутку не постоји нити једна пресуда по томе питању што званично значи да корупције нема. Нажалост ми немамо нити један обавезујући документ о борби против корупције, примања и давања мита, сексуалног злостављања и шиканирања. Ми смо кренули у израду те платформе коју би потписали и ректори и декани и министар и представници студената. Не постоји структура ни на универзитету ни у тужилаштву која се тиме искључиво бави. То што ми жмуримо не значи да то не постоји. Јер цјеновници испита дефинитивно постоје... 

Приватни факултети
У закону немамо у истој равни приватне и јавне високошколске установе. За оснивање јавних универзитета неопходна је одлука Народне скупштине РС, а приватних Министарства просвјете и културе.
Имамо случај приватне високошколске установе. Неке од њих баш ових дана имају заказане испитне рокове за оне студијске програме који још увијек нису лиценцирани, а на неким опет предају људи чија су звања у најмању руку упитна и нажалост ништа се не дешава. Инспекција не реагује. Требамо се запитати да ли је то исправан начин рада, јер ћемо све пропусте и грешке које сад направимо итекако осјетити кроз 15-20 година, када они који се сада образују постану носиоци читавог друштва.

Универзитети
На универзитету се још виде ожиљци социјалистичког друштва.  А то је да се унапријед искључује могућност сукоба идеја. Сва питања се рјешавају као фактичка питања моћи у смислу да се она увијек врши у име бољег сутра и студената, а да се ти исти интереси не могу емпиријски доказати. 
Чланове Сената Универзитета у Бањој Луци бирају организационе јединице да се боре за боље позиције својих матичних факултета. Није мали број професора који у Сенату износе своје лична мишљења и интересе без консултације факултета или се чак оглушују на смјернице истих . Тако имамо ситуацију да су лична мишљења и интереси испред заједничког добра. 
Ми хоћемо да на уверзитету видимо примјер грађанског друштва – а то је постојање конфликтних интереса и идеја са последицом да се јединствени идентитет универзитета формира накнадно уз велики утрошак ресурса и уз нужно привремено или трајно хендикепирање оних  интереса које не остваре свој утицај. 

Предавања
Предавања су још увек у смислу – teacher centered learning, док се рецимо на прсте једне руке у Европи може набројати где је тако. Ми смо подударни са Законом – хоћемо образовање које се врши због студената- student centered learning. Јер само мотивисан студент може да да свој максимум.
Многи се постављају као посматрачи у  игри у којој сами учествују. Зато је неопходна едукација наставног кадра  у смислу бржег прихватања нових техника и начина предавања, испитивања, рада на рачунару и познавања страних језика.

Болоња
Оба јавна Универзитета су донијела одлуке да се дозволи пренос испита за студенте који студирају „болоњском” систему, а још увијек немамо анализу стања и узроке лоше пролазности, па због тога немамо никакве активности како би се то стање поправило и вјероватно ће нам се опет десити да у септембру или октобру свјесно кршимо Закон.
Покренули смо инцијативу за стимулисање асистената да се баве научним радом да бисмо што пре имали довољан број наших професора.

Шанса 
Главна интегративна снага нашег образовања је увјерење, а не систем. Сви нас прихватају као огромни потенцијал, али мало ко као фактицитет. Као фактицитет смо мало, али као потенцијал можемо бити много.

Рјешење
Како до рјешења? Шта да учинимо подигнемо квалитет нашег образовања? Како да створимо систем гдје свако са идејом , амбицијом и рјешењем има шансу?
Одговор је једноставан, али тежак за провођење. Морамо да направимо систем који ће дисквалификовати све што је нефункционално и неефикасно.
А наше образовање има огромну шансу за успех. Да бисмо је искористили треба да радимо на себи и верујемо у властити успех.
Потребан нам је консензус, одлагање свих спорова и  сукоба и увођење реда.
Наш успјех зависи од вољног фактора, од наше способности да се договоримо о приоритетима и да сву нашу енергију усмјеримо на те приоритете.
Код нас нема дилеме – хоћемо реформу и хоћемо је сада.
Наша парола је - створити сигурну и извјесну будућност за студенте у Републици Српској како је не би трaжили у другим земљама.   

„У крајњој инстанци – на млађима свет остаје чим старији донесу такву одлуку“ 
      Душан Радовић


Елаборат припремила радна група Студентског парламента:
Милан Грубор, Саша Марковић и Бојан Гребенар

[frckica-j]

Неопходни бољи услови за студирање
Извор: Глас Српске

БAЊA ЛУКA - Лоши нови студијски програми, непостојање студентске праксе, недостатак простора и опреме на факултетима и корупција, само су неки од проблема на које су поново указали бањолучки студенти.

Иако су студенти у више наврата тражили да се ови, али и бројни други проблеми ријеше, на јавној трибини на тему "Стање у високом образовању" која је у понедјељак увече одржана у Бањој Луци, истакли су да од тога за сада није било ништа.

- У интересу нам је да Бања Лука буде најбоље мјесто за студирање у региону, али ту су бројни проблеми и препреке на које наилазимо, а постоје на свим нивоима. Највећи су они са којима се студенти сусрећу сваки дан, а да би се борили против свега негативног, треба да се активирају сви студенти и да отворено говоре о проблемима, а да при томе не дођу у ситуацију да се на њих "окоме" професори - истакао је предсједник Студентског парламента Универзитета у Бањој Луци Милан Грубор.

Додао је је да студенти треба да буду свјесни да неће одмах наићи на подршку свих професора, али да морају да буду упорни и да се боре за промјене.

- Велики проблем је то што се са факултета "лоптица" пребацује на Универзитет, који веома споро функционише по питању унапређења наставе, набавке материјала за лабораторијске вјежбе и осталог - истакао је Грубор.

Студенти се жале и на то да многи професори не поштују регуларне рокове.

Aпсолвент опште медицине Јелена Малиновић указала је на небригу надлежних за студенте старијих година, који су испите положили у року.

- Одобрено је безусловно уписивање година, а вјежбе и предавања за поједине студенте, који су у року полагали испите, нису редовни - казала је Малиновићева.

Студенти прве године медицине напоменули су да је изговор сваког професора за проблеме студирања по болоњском процесу, то да се они још увијек уче на овој генерацији студената.

Министар просвјете и културе РС Aнтон Касиповић рекао је да је Влада РС учинила доста напора да би се унаприједило образовање у РС.

- Намјеравам да се упознам са свим ставовима Студентског парламента и увијек ћу бити уз студенте када њихови захтјеви иду у правцу побољшавања услова студирања - рекао је Касиповић.

Ректор бањолучког Универзитета Станко Станић јуче нам се није јављао на мобилни телефон.

Напредак

Члан УО Универзитета у Бањој Луци Саша Марковић послије одржане трибине упознао је декана Медицинског факултета Зденку Кривокућу са примједбама студената.

- Одмах је продужен рад студентске службе, а када су у питању лабораторијске вјежбе, речено нам је да је набавка потребних реагенаса у току и да ће бити на располагању студентима - казао је Марковић. Додао је да Студентски парламент неће одустати од априлског рока за "болоњце".