Zakon o radu - odsustva i odmori

[Bred]

IV ОДМОР И ОДСУСТВА
Члан 10.
Дужина годишњег одмора утврђује се тако што се законски минимум увећава по основу критеријума утврђених законом , као и по основу :
• рада ноћу;
• рада суботом и недељом;
• инвалидности;
• статуса самохраног родитеља детета до 14 година живота;
Послодавац је обавезан да запосленом утврди број данагодишњег одмора, применом критеријума утврђених законом, овим колективним уговором и посебним, односно колективним уговором код
послодавца.

Члан 11.
Послодавац је дужан да запосленом омогући плаћено одсуство, до седам радних дана у календарској години у случају:
1. ступања запосленог у брак - три радна дана;
2. порођаја супруге запосленог - пет радних дана;
3. порођаја другог члана уже породице - један радни дан;
4. смрти родитеља, усвојиоца, брата или сестре брачног друга запосленог - два радна дана;
5. заштите и отклањања штетних последица у домаћинству проузрокованих елементарном непогодом - три радна дана;
6. селидбе сопственог домаћинства на подручју истог насељеног места - један радни дан, а из једног у друго насељено место -
три радна дана;
7. полагања стручног или другог испита - један радни дан, а укупно шест радних дана у току једне календарске године;
8. учествовања на радно - производним такмичењима која организује синдикат - најмање по један радни дан, у зависности од удаљености места одржавања такмичења;
9. коришћења организованог рекреативног одмора у циљу превенције радне инвалидности - седам радних дана;
10. теже болести члана уже породице - седам радних дана;
11. у другим случајевима утврђеним посебним, односно колективним уговором код послодавца..
Поред права на одсуство из става 1. овог члана, запослени има право на плаћено одсуство још:
1. пет радних дана због смрти члана уже породице;
2. два дана за сваки случај добровољног давања крви рачунајући и дан давања крви.
Члановима уже породице сматрају се: брачни друг, деца, браћа, сестре, родитељи, усвојилац, усвојеник, старатељ и друга лица која
живе у заједничком породичном домаћинству са запосленим.


Члан 12.
Послодавац је дужан да запосленом омогући неплаћено одсуство до пет радних дана, у случајевима утврђеним посебним, односно колективним уговором код послодавца.
Послодавац може, на захтев запосленог, да запосленом омогући коришћење неплаћеног одсуства и у дужем трајању, од трајања
утврђеног актима из става 1. овог члана, када то не ремети процес рада.

http://www.gsprs-nezavisnost.org.rs/opsti-kolektivni-ugovor.pdf