Carske palate para vrede

Started by Bred, 02-09-2006, 01:48:34

Previous topic - Next topic

0 Members and 2 Guests are viewing this topic.

Bred

U projekat „Dunav - reka saradnje“ Evropska unija planira da ulo¾i vi¹e stotina miliona evra. To bi mogao da bude pokazatelj na¹oj Vladi da ozbiljnije razmisli o ulaganju u arheolo¹ke lokalitete u Srbiji, u njegovoj blizini, poput Viminacijuma, Medijane, Rolumijane, ©arkamena, Sirmijuma i Justinijane prime, ne samo radi oèuvanja istorijskog i kulturnog nasleða, veæ i zbog èinjenice da ulo¾ena sredstva mogu vi¹estruko da se vrate.

Viminacijum
Po¾arevcu je iz Nacionalnog investicionog programa odobreno 310.000 evra za infrastrukturu Viminacijuma, èime æe moæi da se uredi pristani¹te i putevi. Dunavom kroz turistièke ture proðe 600 evropskih belih laða, od kojih bi najmanje oko 200 moglo tu da pristane. Raèuna se da bi Viminacijum moglo da poseti godi¹nje i 100.000 stranih turista koji bi dr¾avi doneli deset milijardi evra. Lokalitet, dosta poharan od lovaca na blago, zbog èega se naðeni predmeti sada ¹alju u trezor Narodnog muzeja u Beogradu, krije niz bisera. Jedini je veliki rimski grad, od 40 takvih, iznad kojeg nije niklo novo naselje, a u nekropoli se nalazi najstariji Hristov monogram na svetu sa slikom pretvaranja paganina u hri¹æanina. Obilazeæi Po¾arevac, amerièki ambasador Majkl Polt je obeæao da æe ga staviti na veb sajt Ambasade SAD u Beogradu! Na¹a dr¾ava, pak, tri godine ne mo¾e da postavi ni putokaze do njega! Do Viminacijuma se sti¾e zemljanim putem kroz njive. Arheolozi su saznali da ðaci u Beèu veæ uèe o Viminacijumu, dok na[a deca o njemu pojma nemaju. Me¹tanima samo „zinu“ oèi kad u novinama proèitaju, kao letos, da je ba¹ tu, pored njih, pronaðen carski nakit (kameja, prsten, minðu¹e i crne perle), tek ¹to su arheolozi malo zagrebali po centru. S malo novca koje dobiju, arheolozi se trude da uèine nemoguæe: izradili su kopije keramièkih posuda i nakita, trojezièni CD, èak i strate¹ku igru „Tajna imperatorove smrti“ (koju je osmislio postdiplomac Nemanja Mrdiæ) - sve s ciljem da izgrade brend Viminacijum.

Sirmijum
U jednom od najva¾nijih carskih rimskih gradova na tlu Srbije, Francuzi bi trebalo da yastite mozaike u Lapidarijumu sremskomitrovaèkog Muzeja. Sirmijum je jedini od carskih gradova iznad kojeg je dignut novi grad. U centru je carska palata gde su na otvorenom mozaici koji æe biti prekriveni krovom - za tri godine!

Medijana
Za nekada luksuzni letnjikovac cara Konstantina, kraj Nisa, u Evropi se malo èulo. Sve ¹to se pronaðe, prekriva se peskom - da bi se saèuvalo. Jedino ¹to se vidi je moziak, napolju. U Medijani je bilo tridesetak vila. Tri su pronaðene, a samo jedna istra¾ena. (Dve su uni¹tene izgradnjom puta Ni¹ - Pirot!) Konstantin je poznat i po tome ¹to je zajedno sa Licinijem, vladarom Sirmijuma, Milanskim ediktom izjednaèio hri¹æanstvo sa ostalim religijama rimskog carstva. Dakle, ovde su temelji hri¹æanske Evrope.

Romulijana
Svetla taèka na¹e arheologije Feliks Romulijana (Gamzigrad) vi¹e nije zmijarnik. Do nje vodi lep put, ima parking, vodu i polako postaje turistièka atrakcija. Carsku palatu u dolini Crne reke, odakle je èak 50 eksponata putovalo u Rimini na izlo¾bu o caru Konstantinu, podigao je Gaius Valerius Galerius Maksimianus koji je od èuvara goveda iz tog kraja do titule cezara o¾enjenog Dioklecijanovom kæerkom pre¹ao put koji lièi na bajku sa sreænim krajem. Palatu je podigao u svom rodnom mestu kraj Zajeèara. Nazvao ju je po majci Romuli. Na brdu Magura otkriveni su mauzoleji u kojima su sahranjeni Romula i Galerije, gde su apoteozom uzdignuti u bo¾anstva. Prièa o pastiru koji je postao veliki ratnik, zatim prvi èovek Rimskog carstva, biæe zaokru¾ena i filmom za koji su zainteresovani i Italijani i Nemci. Projekat idealne 3D rekonstrukcije finansiralo je Ministarstvo kulture radi kandidature za listu svetske ba¹tine, povodom èega je ovde upravo boravio predstavnik Uneska.

©arkamen
Palata Maksimina Daje koju je otkrio jo¹ Dragoslav Srejoviæ, 25 kilometara od Negotina. Pretpostavlja se da je dvorski memorijalni kompleks za koji lokalna zajednica ne pokazuje naroèito interesovanje i ne uviða da bi lokalitet mogao postati zlatna koka.

Justinijana prima
Novcem od Evropske unije (126,5 hiljada evra) Carièin grad oèi¹æen je od korova. Justinijanu primu kraj Lebana, narod je prozvao Carièin grad verujuæi da ga je u blizini rodnog mesta podigao rimski imperator Justinijan Prvi za Teodoru i sebe. Francuska vlada finansira deo iskopavanja, pa se i u svetu èuje o njemu, ali ne nedostaje ni podr¹ka resornog ministarstva - za spasavanje mozaika!

Èinjenica je da moramo da merimo je li va¾nije izgraditi bolnicu ili za¹tititi spomenik kulture. Direktor Narodnog muzeja u Zajeèaru Bora Dimitrijeviæ sanja o turi „Tragom rimskih carskih gradova“, verujuæi da je to izvodljivo s malo dobre volje. Dok su rimski imperatori na na¹em tlu podizali palate (i vojne logore, poput Singidunuma) od njihovog kamena seljaci sazida¹e podrume!

Milena Marjanoviæ


--------------------------------------------------------------------------------
BLIC