Polivaskularna bolest

[Bred]

Arterioskleroza je zajednièko ime za
                  patolo¹ke promene koje zahvataju sve sisteme magistralnih
                  krvnih sudova. Dijagnostikovanje periferne arterijske bolesti
                  signal je lekaru da ispita da li postoje i drugi
                  poremeæaji.
Op¹te je poznato da naèin ¾ivota pojedinca, njegov odnos
                  prema sopstvenom zdravlju i neke ¹tetne navike – medicina to
                  opisuje kao postojanje takozvanih faktora rizika – vrlo
                  znaèajno utièu na brzinu starenja; a kad je o krvnim sudovima
                  reè, na sporije ili br¾e opadanje njihove elastiènosti.
                  Arterioskleroza, odnosno otvrdnjavanje arterija, zajednièko je
                  ime za problem koji pogaða sve sisteme tih magistralnih krvnih
                  sudova, iako su za pojedinaèna oboljenja presudni razlièiti
                  faktori rizika. Visok krvni pritisak (hipertenzija) je, smatra
                  se, najogdovorniji za koronarnu, povi¹en holesterol i
                  trigliceridi za cerebrovaskularnu, a pu¹enje za perifernu
                  arterijsku bolest.
Prof. dr Mihajlo Zdravkoviæ, na¹ vrhunski
                  kardiolog-internista i angiolog, ukazuje na problem o kome se
                  dosad malo govorilo i koji, prema preporukama velike
                  meðunarodne TASC studije, treba pribli¾iti i lekarima op¹te
                  prakse – na polivaskularnu bolest.
                  Zapostavljeno oboljenje
Pod polivaskularnom bole¹æu podrazumeva se istovremeno
                  postojanje simptomatskih manifestacija arterioskleroze na
                  koronarnim, karotidnim i arterijama udova (misli se na donje
                  udove jer je arterioskleroza deset puta èe¹æa na krvnim
                  sudovima nogu). Prof. Zdravkoviæ skreæe pa¾nju na èinjenicu da
                  arterioskleroza, kao proces koji poèinje praktièno jo¹ u
                  detinjstvu, ne mora da daje klinièke manifestacije ni onda kad
                  se u starijem dobu sasvim razvije, pa zato nagla¹ava
                  simptomatski karakter polivaskularne bolesti.
- Dijagnostika i prevencija koronarne i cerebrovaskularne
                  bolesti odavno privlaèi pa¾nju medicinske javnosti , ali je
                  oboljenje perifernih arterija na neki naèin bilo zapostavljeno
                  - dodaje prof. Zdravkoviæ, istièuæi da se “udru¾enost sve tri
                  pomenute bolesti javlja u veoma velikom procentu”. - Drugim
                  reèima, postojanje samo jedne od njih, a naroèito bolesti
                  perifernih arterija, signal je da kod takvog pacijenta
                  obavezno treba ispitati i stanje drugih arterijskih sistema, i
                  otuda veliki znaèaj poznavanja polivaskularne bolesti -
                  obja¹njava na¹ uva¾eni struènjak. ©tavi¹e, danas, sa
                  produ¾enjem ljudskog veka, posledice arterioskleroze su takoðe
                  produ¾ene i pro¹irene na sve arterije, a podudarnost izmeðu
                  tri glavna arterijska sistema postoji i kad je reè o toku i
                  prognozi bolesti.
Prvi znaci i ishod
                   Prva manifestacija koronarne bolesti (oboljenje srèanih
                  arterija) jeste takozvana nema ishemija miokarda. Pacijent
                  nema tipiène anginozne smetnje, ali se razlièitim
                  ispitivanjima (EKG testom, na primer ) mo¾e otkriti da na
                  arterijama ima promena. Ako leèenje ne zapoène u poèetnom
                  stadijumu bolesti, najte¾i ishod je akutni infarkt miokarda.
Pu¹enje ¹teti svim krvnim sudovima
                        pu¹aèa, ali se ipak mo¾e reæi da je osoba koja pu¹i u
                        dvostruko veæoj opasnosti da dobije perifernu arterijsku
                        bolest (POA) nego koronarno oboljenje. Takoðe,
                        intermitentna klaudikacija (IK) je tri puta èe¹æa kod
                        pu¹aèa nego kod nepu¹aèa. Zanimljivo je, meðutim, ali i
                        ohrabrujuæe za svakog ko odluèi da prekine tu lo¹u
                        naviku, da je samo godinu dana po prestanku pu¹enja,
                        rizik za pojavu POA isti kao i kod nepu¹aèa.
Kao i kod koronarne bolesti, i kod POA
                        je neophodno leèiti povi¹en krvni pritisak, i to pre
                        svega sistolni (gornja vrednost), jer je IK tri puta
                        èe¹æa kod pacijenata sa hipertenzijom.
Poveæanje lipida u krvi i dijabetes
                        imaju veoma nepovoljno dejstvo na sva tri arterijska
                        sistema podjednako, ali se veæ uvre¾ilo da kod bolesnika
                        sa dijabetesom uglavnom postoje promene i na krvnim
                        sudovima donjih udova, pa otuda naziv «dijabetièka
                        noga», slièno kao «pu¹aèka noga» kod pu¹aèa.
                   
Prva manifestacija cerebrovaskularne, odnosno bolesti
                  karotidnih arterija (koje snabdevaju mozak) jeste takozvana
                  asimptomatska karotidna stenoza. Pacijent takoðe nema nikakve
                  smetnje, ali lekar prilikom pregleda mo¾e da èuje ¹um na
                  karotidnim arterijama. Ispitivanje i leèenje koje zapoène u
                  toj fazi, kad oboleli jo¹ ne oseæa tegobe, najbolji je naèin
                  da se izbegne nastanak ¹loga, inaèe najte¾e komplikacije
                  cerebrovaskularne bolesti. Kad se asimptomatska karotidna
                  stenoza dijagnostikuje na vreme, pacijentu se mo¾e pomoæi
                  pro¹irenjem arterije dilatacijom ili skidanjem naslaga sa zida
                  krvnog suda.
Kad je o perifernim arterijama reè, glavni simptom
                  periferne obliterantne arterioskleroze (POA) jeste
                  intermitentna klaudikacija (IK), koja se manifestuje kao bol u
                  nozi prilikom hoda. Ponekad je to grè, ili jak bol, a nekad
                  samo slabost u nogama. U svakom sluèaju, pacijent mora
                  povremeno da zastane, da se odmori. IK se najèe¹æe javlja u
                  listovima, ali zavisno od lokalizacije patolo¹kog procesa
                  su¾enja arterija, mo¾e se javiti u butinama ili sedalnom
                  predelu
Valjalo bi, meðutim, izbeæi da doðe do pojave bolesti koja
                  izaziva IK, jer jak bol u nozi znaèi da je taj ekstremitet veæ
                  ugro¾en. U takvom sluèaju, neophodno je primeniti terapiju
                  infuzijama ili operisati pogoðeni krvni sud. Lekar koji dobro
                  poznaje ovu patologiju, blagovremeno dijagnostikuje POA i
                  pacijenta intenzivno leèi mo¾e da spreèi nastanak te¾ih
                  vaskularnih komplikacija. U suprotnom, ishod je vrlo te¹ko
                  obolenje koje se naziva kritièna ishemija ekstremiteta, ¹to
                  mo¾e da zahteva i amputaciju noge.
Leèenje polivaskularne bolesti je, kako konstatuje prof.
                  Mihajlo Zdravkoviæ, veliki izazov za lekara, buduæi da treba
                  odabrati terapiju koja deluje povoljno na sve arterijske
                  sisteme, pri èemu treba imati na umu i èinjenicu da oboljenje
                  pogaða ne samo tri glavna arterijska puta, veæ i bubre¾ne i
                  stomaène arterije. Uz odgovarajuæe medikamente, na
                  polivaskularnu bolest u poèetnoj fazi blagotvorno æe delovati
                  i promena naèina ¾ivota, istièe prof. Zdravkoviæ. Kao deo
                  terapije savetuje dijetalnu ishranu, aerobne fizièke
                  aktivnosti (¹etnje, lagano trèanje, stoni tenis, plivanje,
                  biciklizam) i - apsolutni prestanak pu¹enja.
Transatlantski Konsenzus
Evropske brojke [/b]Perifernom arterijskom bole¹æu (POA)
                        pogoðeno je izmeðu èetiri i pet odsto ¾itelja Evrope.
                        Udru¾ena sa koronarnom bole¹æu, POA se javlja u èak 40
                        do 60 odsto sluèajeva, a sa cerebrovaskularnom u ne¹to
                        manjem obimu, od 25 do 50 odsto sluèajeva.
                    Velika meðunarodna nauèna studija pod imenom Transatlantski
                  Konsenzus (TASC), u kojoj uèestvuje veliki broj angiologa
                  Evrope i SAD, posveæena je upravo polivaskularnoj bolesti.
                  Prof. Mihajlo Zdravkoviæ, inaèe redovni uèesnik na svetskim
                  angiolo¹kim kongresima na kojima je promovisan TASC, istièe
                  jedno od istra¾ivanja iz okvira TASC-a, takozvani CoCaLis
                  (koronarna – karotidna – leg, odnosno ishemija nogu). CoCaLis
                  je petogodi¹nje istra¾ivanje u oblasti patologije glavnih
                  arterijskih sistema, iz koga specijalisti za krvne sudove
                  dobijaju obilje nauènih podataka. Na¹ uva¾eni sagovornik je
                  pro¹le godine, u Rimu, prisustvao Svetskom angiolo¹kom
                  kongresu, na kome je promovisan i TASC 2, uz apel medicinskoj
                  javnosti i preporuke kako da se i lekari op¹te prakse, ali i
                  stanovni¹tvo, bolje upoznaju sa polivaskularnom bole¹æu.
                  Lekarima je savetovano da, ukoliko dijagnostikuju jednu od te
                  tri arterijske bolesti, a naroèito perifernu arterijsku
                  bolest, obavezno ispitaju da li postoji koronarna i karotidna
                  bolest.
Ukoliko se POA, na primer, dijagnostikuje u poèetnom
                  stadijumu, kad pacijent oseæa samo te¾inu u nogama, leèenje je
                  uspe¹nije nego inaèe, ali se na ¾alost èesto dogaða da lekar
                  te smetnje pripi¹e postojanju neurolo¹kih ili ortopedskih
                  problema. Da bi se objektivizovao ovaj inaèe atipièni simptom,
                  neophodno je obaviti takozvani Doppler Index (DI), ¹to je
                  jedna od preporuka TASC. Reè je, kako obja¹njava prof.
                  Zdravkoviæ, o metodi koja je na velika vrata u¹la u medicinu i
                  koja odmah mo¾e precizno da locira patolo¹ke promene na krvnom
                  sudu. Metoda je vrlo jednostavna, lako se uèi, a mo¾e se
                  izvesti i prenosivim ultrazvuènim aparatima. Zasto je u okviru
                  TASC 2 preporuèena za uvoðenje u op¹tu lekarsku praksu. Prema
                  nalazima velikih nauènih studija, zakljuèuje prof. Zdravkoviæ,
                  33 odsto obolelih od periferne arterijske bolesti istovremeno
                  imaju i cerebrovaskularne i srèane smetnje, ¹to je veæ
                  dovoljan razlog da se kod pacijenta sa ni¾im DI, dobijenim pri
                  ispitivanju perifernih arterija, obavezno ispitaju i koronarne
                  i karotidne, èak i ako pacijent nema ni srèanih ni
                  cerebrovaskularnih smetnji.
Gordana Tomljenoviæ