Klima najskuplji problem

[Bred]

Amerièka svemirska agencija NASA
                  objavila je nedavno satelitske snimke koji pokazuju da se,
                  zbog podizanja globalne temperature, polarni led topi dva puta
                  br¾e nego ¹to je uobièajeno. Istra¾ivaèki tim, koji predvodi
                  Jan Jugin, glaciolog iz Laboratorije za primenjenu fiziku
                  Univerziteta u Sijetlu, analizirao je snimke jednog od
                  najveæih gleèera na Grenlandu, naèinjene pomoæu satelita. Ovaj
                  lednik, nazvan D¾ekob¹oun Isbrae, sadr¾i 6,5 odsto ukupnog
                  grenlandskog leda i kreæe se ka okeanu, gde se topi i stvara
                  ledene bregove. U vreme kada je istra¾ivanje poèelo (1997),
                  gleèer se kretao brzinom od 5,7 kilometara godi¹nje. Danas
                  njegova brzina iznosi 12,6 kilometara godi¹nje. Uporedo sa
                  ubrzanim kretanjem gleèera, tanji se i povr¹inski sloj leda.
                  Ovi rezultati ukazuju na sve primetnije posledice efekta
                  staklene ba¹te. Uticaj pomenutog efekta ogleda se milionima
                  godina, zagrevanjem Zemljine atmosfere - kada ga ne bi bilo,
                  na¹a planeta bi bila zaleðeni kamen u svemiru, sa proseènom
                  temperaturom od 73 stepena Celzijusova ispod nule. Intenzivno
                  sagorevanje fosilnih goriva, sve veæe potrebe ljudi i
                  tehnolo¹ki napredak gotovo da su prepolovili povr¹ine tropskih
                  ¹uma, koje su jedini prirodni regulator ugljendioksida u
                  atmosferi. Uni¹tavanje zelenih oaza doprinosi poveæanju
                  kolièine ovog gasa u vazduhu, ¹to se dalje direktno odra¾ava
                  na negativan uticaj staklene ba¹te. Smatra se da je razvoj
                  industrije u poslednjih 150 godina prouzrokovao porast
                  ugljendioksida u atmosferi za 25 do 30 odsto. Zato je do¹lo do
                  pojaèanog efekta staklene ba¹te, veæeg zagaðenja atmosfere i
                  ubrzanijeg otopljavanja.
Nagli porast temperature
Detaljnim prouèavanjem vremenskih promena tokom XX veka,
                  klimatolozi su utvrdili da je srednja globalna temperatura
                  poveæana od 0,3 do 0,6 odsto. To znaèi da bi, za ono ¹to je
                  efekat staklene ba¹te uèinio za sto godina, u normalnim
                  uslovima bilo potrebno od 1.200 do 1.500 godina. Predstavnici
                  meðunarodne organizacije IPCC (International Panel of Climate
                  Change), koja predstavlja najpouzdaniji izvor informacija o
                  klimatskim promenama, predvideli su u svom treæem izve¹taju da
                  æe se, ukoliko se nastavi dosada¹nji trend porasta temperature
                  i zagaðenja, na kraju ovog veka srednja globalna temperatura
                  uveæati za 1,4 do 5,8 stepeni Celzijusovih. Korelacijom
                  razlièitih meteorolo¹kih podataka ustanovljeno je da, u
                  poslednjih deset hiljada godina, nije registrovano ovakvo
                  poveæanje temperature u Zemljinoj atmosferi.
Ova na prvi pogled mala promena temperature, na globalnom
                  planu pokazatelj je dramatiènih promena klime. Primera radi,
                  razlika izmeðu proseène temperature danas i tokom ledenog doba
                  iznosi samo pet stepeni. Koliko æe dalekose¾ne biti posledice
                  trenutnog stanja na planeti, niko pouzdano ne mo¾e reæi.
                  Naroèito ukoliko se ima u vidu da porast atmosferske
                  temperature izaziva niz sekundarnih klimatskih promena.
                  Zagrevanjem planete dolazi do ¹irenja tople okeanske vode i
                  otapanja lednika, usled èega se podi¾e nivo mora. Za
                  poslednjih sto godina nivo mora se podigao za oko 12,5 cm. A
                  prema predviðanjima IPCC, u narednom veku nivo æe se u proseku
                  poveæati za oko jedan metar.
Lo¹e vesti i sa Antartika Nimalo optimistièniji po ovom pitanju nije ni vodeæi
                  nauènik sa Novog Zelanda, profesor D¾on Baret, koji veæ
                  èetrdeset godina prati promene klime na Antartiku. Ukoliko se
                  na svetskom nivou ne uradi ne¹to da se zaustavi globalno
                  zagrevanje, do kraja veka na Zemlji æe biti stvorena velika
                  podruèja na kojima ¾ivot neæe biti moguæ.
- Ako se ne spreèi ili bar ne ubla¾i porast globalne
                  temperature, civilizacija kakvu mi znamo æe nestati, i to ne
                  kroz milion ili nekoliko hiljada godina, veæ najverovatnije za
                  samo sto godina. Ovaj trend zagaðenja atmosfere na kraju veka
                  æe rezultirati poveæanjem globalne temperature za tri do pet
                  stepeni – upozorava profesor Baret.
Pretpostavlja se da su slièni klimatski uslovi na Zemlji
                  vladali pre 30 do 40 miliona godina. Meðutim, tada jo¹ uvek
                  nisu bile formirane polarne kape. Pre oko dvadeset hiljada
                  godina evropsko tlo bilo je pokriveno debelim sne¾nim
                  pokrivaèem, a nivo svetskog mora bio je ni¾i za 120 m od
                  dana¹njeg. Nakon ledenog doba, ¾ivotni uslovi su se promenili
                  jer je, usled poveæanja temperature, do¹lo do otopljavanja
                  polarnih kapa, ¹to se direktno odrazilo na porast nivoa mora.
                  Na svu sreæu, pre oko dreset hiljada godina klima na Zemlji se
                  stabilizovala.
- Moguæe posledice globalnog zagrevanja neæe bukvalno
                  prouzrokovati smak sveta, ali æe svakako ote¾ati ¾ivot
                  ljudima. Kroz sto godina Evropa, Florida i mnoge ravnièarske
                  zemlje postaæe nepodesne za ¾ivot. Na preostalom delu zemlje
                  brzo æe doæi do ratova i masovnih stradanja, mo¾da ne toliko
                  zbog pohlepe osvajaèa, koliko zbog nesta¹ice pijaæe vode i
                  zdrave hrane – obja¹njava profesor Baret.
Jedna klima – mnogo dolara
U vreme dok su se svetom ¹irile lo¹e vesti sa Grenlanda i
                  Antartika, 6.000 delegata iz 194 zemlje prisustvovalo je 10.
                  redovnoj godi¹njoj konferenciji Ujedinjenih nacija o
                  klimatskim promenama. Bila je to poslednja konferencija pred
                  poèetak primene Kjoto protokola. Na¾alost, protokol nije bio
                  kljuèna tema ovog skupa UN jer SAD, Australija i Rusija uporno
                  odbijaju da ga potpi¹u i time doprinesu smanjenju kolièine
                  ugljen- dioksida u atmosferi. Inaèe, samo SAD i Australija
                  ‘proizvode' treæinu ukupne svetske emisije ovog gasa.
Protokol UN iz Kjota predstavlja prvi korak ka suzbijanju
                  netoksiènog ugljendioksida iz fosilnih goriva, koji se navodi
                  kao glavni uzrok emisije staklene ba¹te. Èak i kada bi se ovaj
                  dokument u potpunosti primenio, srednja temperatura bi se
                  smanjila za samo 0,15 stepeni Celzijusovih, ¹to je zaista malo
                  u poreðenju sa prognoziranim porastom. Ali, to bi bio samo
                  poèetak. Cena smanjenja emisije gasova, poput ugljendioksida
                  iz fabrika i automobila uz istovremeni prelazak na ‘èistiju'
                  energiju, veæ postaju noæna mora za vlade zemalja ¹irom sveta.
                  Sa re¹enjima koja bi ko¹tala ljudskom umu neshvatljivih
                  osamnaest milona milijardi dolara, ovaj globalni problem bio
                  bi jedan od najskupljih u istoriji èoveèanstva. Ova suma
                  dolara je ¹eststotina puta veæa od proseène godi¹nje vrednosti
                  ukupnog svetskog iznosa bruto domaæeg proizvoda (BDP) koji se,
                  prema proceni Svetske banke, kreæe oko trideset dve hiljade
                  milijardi dolara. Ako bi se ova vrtoglava suma nareðala u niz
                  novèanica od po jednog dolara, niz bi stigao do Plutona,
                  najudaljenije planete u Sunèevom sistemu.
- Dugoroèni tro¹kovi æe biti ogromni, a moguæe posledice
                  katastrofalne. Mo¾da bi ovaj novac bilo bolje ulo¾iti u
                  podsticanje privrednog razvoja, smanjenje siroma¹tva ili ga
                  dati kao pomoæ zemljama u razvoju – izjavio je Andrej Ivanov,
                  savetnik ruskog predsednika, odstupajuæi od ranijih obeæanja
                  ove sile o brzom ratifikovanju protokola iz Kjota.
Klimatolozi, meðutim, problem ne vide samo u tro¹kovima veæ
                  i u shvatanju termina ‘opasnost'. Porast nivoa mora mogao bi
                  da izazove potapanje nekih ostrva u Pacifiku i priobalnih
                  podruèja ¹irom sveta, dok bi toplija klima izazvala ¹irenje
                  pustinjskih oblasti i sve uèestalije poplave i uragane, ¹to ne
                  samo da bi ugrozilo civilizaciju nego bi dovelo i do nestanka
                  mnogih biljnih i ¾ivotinjskih vrsta.
©ire posmatrano, èoveèanstvo je do¹lo do toga da mora da se
                  zapita: da li su dosad zabele¾eni porast nivoa mora, ¹tete
                  koje su nanete koralnim grebenima, promene u kolièini padavina
                  i uticaj na raspolo¾ive rezerve vode za piæe u raznim delovima
                  sveta, dovoljni razlozi za one koji donose odluke da konaèno
                  procene ¹ta je zapravo opasnije: ‘uzaludno' tro¹enje novca ili
                  opstanak na¹e planete – navodi Red¾endra Paèauri, predsednik
                  IPCC-a.
©ta bi bilo kad bi bilo... Kada bi se otopili svi lednici na na¹oj planeti, nivo
                        mora bi se podigao za 56 m. Podizanje morske povr¹ine za
                        jedan metar, koje se predviða do 2050. godine, izazvaæe
                        potapanje mnogih priobalnih gradova poput Venecije i
                        Sankt Petersburga, ali i oblasti sa malom nadmorskom
                        visinom, kakve su Holandija, Okeanija i Banglade¹. U
                        evropskim ravnicama do¹lo bi do izlivanja velikih reka,
                        uèestalijih padavina i vremenskih nepogoda, ¹to bi
                        izazvalo nesta¹icu vode za piæe, masovne seobe
                        stanovni¹tva, epidemije, glad, sukobe pa èak i ratove
                        oko preostale vode i pogodnog ¾ivotnog stani¹ta...
                        Uticaj Golfske struje bi oslabio, ¹to bi trajno izmenilo
                        klimu na planeti. Do¹lo bi do poveæanja proseène
                        globalne brzine isparavanja, promenila bi se kolièina
                        padavina, a su¹ne i ki¹ne zone bile bi prerasporeðene
                        jer bi, na srednjim geografskim ¹irinama, verovatno
                        i¹èezla prelazna godi¹nja doba. Sa nestankom oblasti
                        umerene klime, smanjila bi se prostranstva obradivih
                        povr¹ina, dok bi se tropska i pustinjska zona pro¹irile.
                        Izmenom ciklusa godi¹njih doba i sistema stalnih vetrova
                        do¹lo bi do serije katastrofalnih nepogoda a samim tim i
                        do nestanka veæeg dela ¾ivog sveta.
Rut Kari, nauènica iz Vuds Hol
                        okeanografskog instituta, SAD, nedavno je predstavila
                        zakljuèke vi¹egodi¹njih ispitivanja i praæenja promena
                        stanja vode u severnim predelima. Jedan od nalaza je da,
                        usled globalnog zagrevanja, led koji se topi menja
                        pravce i snagu pomeranja dubinskih vodenih masa, èime
                        utièe i na promenu klime. Poslednji put kada se to
                        desilo, severna Evropa trpela je izuzetno hladne zime.
                        Ledeni pokrivaè na Grenlandu, koji sadr¾i dovoljno
                        vode da se, ako bi se otopio, nivo okeana u priobalju
                        podigne za gotovo sedam metara, vi¹e nije u onako
                        postojanom stanju kao ¹to je bio. Voda sa vrha se otapa
                        i spu¹ta ka dnu leda, èime ga èini mek¹im i
                        nestabilnijim. Ove promene stvaraju nepovoljne uslove za
                        opstanak brojnih ¾ivih vrsta koje obitavaju u polarnim
                        predelima. Primera radi, nestanak dela ledenog omotaèa
                        znaèi da bi velike ¾ivotinje kao ¹to su mor¾evi, polarni
                        medvedi i foke uskoro mogli izgubiti svoja prirodna
                        stani¹ta. Zabele¾eno je i da je, zbog promena na kopnu
                        uslovljenih globalnim otopljavanjem, u Beringovom moru,
                        1997. godine do¹lo do pomora vi¹e vrsta ptica. U velikim
                        i brojnim jatima doletale su iz Australije i ubrzo
                        umirale od gladi po¹to je neznatno toplija voda uni¹tila
                        plankton kojim su se hranile.