Predvidjanje prirode

[Bred]

Prouèavanjem i nauènim prognoziranjem
                  seizmièkih pomeranja, zemljotresa i naleta cunamija u Rusiji
                  bavi se Objedinjeni institut za fiziku Zemlje, Ruske akademije
                  nauka. Poslednjih decenija, a naroèito poslednjih godina
                  aktivnost ove nauène ustanove ukazuje na ostvarive moguænosti
                  predviðanja

Prouèavanjem i nauènim prognoziranjem seizmièkih pomeranja,
                  zemljotresa i naleta cunamija u Rusiji bavi se Objedinjeni
                  institut za fiziku Zemlje, Ruske akademije nauka. Poslednjih
                  decenija, a naroèito poslednjih godina aktivnost ove nauène
                  ustanove ukazuje na ostvarive moguænosti predviðanja
Kada je reè o zemljotresima, teritorija Rusije, u poreðenju
                  sa mnogim drugim zemljama, prilièno je bezbedna. Oko 80
                  procenata teritorije dr¾ave nalazi se u zoni veoma slabih
                  uticaja seizmièkih pomeranja zemljine kore. Gotovo celokupna
                  centralna Rusija li¹ena je sna¾nih uticaja zemljotresa. Opasne
                  zone na evropskoj teritoriji su rejoni severnog Kavkaza, a na
                  azijskoj – Altajsko-sajanska planinska oblast, zona jezera
                  Bajkal, planine ju¾nog i istoènog Sibira, Sahalin i
                  Kurilsko-kamèatska oblast. Medjutim, sve navedene teritorije,
                  izuzev Kavkaza, retko su naseljene pa su, bez obzira na znatnu
                  povr¹inu zone visoke seizmiènosti, ru¹ilaèki efekti
                  zemljotresa sasvim mali. Sa druge strane, zapoèeto je
                  intenzivno osvajanje teritorije Sahalina, ispituju se prirodni
                  resursi poluostrva uporedo sa daljom eksploatacijom
                  naftonosnih rejona zapadnog i centralnog Sibira. S tim u vezi
                  od ogromnog znaèaja za Rusiju su medjunarodni projekti, pored
                  ostalih oni koji se odnose na osvajanje naftnih nalazi¹ta u
                  severnom delu Sahalina - “Sahalin-1” i “Sahalin-2” - i
                  projekat izgradnje cevovoda za transport sibirske nafte u Kinu
                  i Japan.
Institut najneposrednije uèestvuje u ekolo¹koj ekspertizi
                  projekata, procenjujuæi moguæe posledice seizmièkih uticaja na
                  objekte naftno-gasnog kompleksa. Poznato je kakve posledice
                  mogu izazvati ru¹enja naftovoda ili eksplozije gasovoda. Pri
                  tome, teritorije aktivne proizvodnje gasa i nafte aktivno æe
                  se naseljavati pa se stoga prema problemu procene seizmièke
                  aktivnosti u tim rejonima nauènici odnose sa posebnom pa¾njom.
                  Taj zadatak mogao bi se podeliti u vi¹e delova.
Pravci prouèavanja
Prvi je procena nivoa seizmièke opasnosti svake teritorije.
                  U 1997. godini u Institutu je zavr¹ena mapa op¹teg
                  seizmolo¹kog rejoniranja teritorije Rusije. Mapa je izraðena
                  po novim principima, uz primenu savremenog verovatnog prilaza
                  i uz uzimanje u obzir specifiènosti svakog konkretnog regiona.
                  Taj dokument je visoko ocenjen od strane rukovodstva zemlje i
                  prihvaæen kao normativni dokument od strane Dr¾avnog komiteta
                  za izgradnju Rusije. U principu, njime se utemeljuje odnos
                  prema proceni seizmièkih opasnosti na terenu. Potrebno je
                  naglasiti da slièna procena va¾i u du¾em vremenskom periodu -
                  pet stotina i vi¹e godina. Prirodno, pokazatelji procene za
                  tako dug vremenski period nisu dovoljni za re¹avanje prognoza
                  zemljotresa.
Drugi pravac prouèavanja seizmièke aktivnosti je neposredna
                  prognoza. To je mukotrpan posao. Prvi stadijum je dugoroèna
                  prognoza, koja se prote¾e na desetine godina. Srednjoroèna
                  prognoza obuhvata period od nekoliko godina. I najzad,
                  kratkoroèna prognoza obuhvata vremenski period u trajanju od
                  nekoliko minuta do nekoliko meseci. Po mi¹ljenju zamenika
                  generalnog direktora Instituta za fiziku Zemlje, akademika
                  Jevgenija Rogo¾ina samo kompleksan prilaz problemu
                  prognoziranja zemljotresa i cunamija odgovara razmerama
                  zadatka.
- Proteklo iskustvo prognoziranja zemljotresa u
                  inostranstvu i u na¹oj zemlji pokazuje da parcijalno
                  kori¹æenje pojedinih metoda ne donosi uspeh. Taj negativni
                  zakljuèak je i pokrenuo razradu nove koncepcije u na¹em
                  Institutu, koja se danas primenjuje u seizmièki aktivnim
                  regionima severne Evroazije, kontinentalne periferije na
                  Dalekom istoku Rusije, u Altajsko-sajanskoj oblasti Kavkaza.
                  Ta koncepcija ukljuèuje zajednièku interpretaciju razlièitih
                  predznaka zemljotresa u razlièitim etapama procesa sazrevanja
                  seizmièkog ¾ari¹ta.
U prvoj etapi vr¹i se dataljna procena seizmièke opasnosti
                  - seizmolo¹ko-tektonsko rejoniranje istra¾ivane oblasti, a na
                  osnovu detaljne analize kompleksa geolo¹ko-geofizièkih i
                  seizmolo¹kih podataka. Osnova za detaljna istrazivanja u tom
                  pravcu jeste nova mapa op¹teg seizmolo¹kog rejoniranja.
                  Procedura detaljne ocene seizmolo¹ke opasnosti omoguæava da se
                  otkriju i na mapu nanesu potencijalna seizmolo¹ka ¾ari¹ta
                  jakih zemljotresa i da se proceni maksimalna jaèina oèekivanih
                  zemljotresa. Opasni regioni predstavljeni su u realnim
                  razmerama, uz navoðenje pozicije u geolo¹koj sredini.
                  Potencijalna ¾ari¹ta su stabilne strukturne tvorevine u
                  Zemljinoj kori. One zauzimaju tek 20-30 procenata od povr¹ine
                  oblasti u celini i, s vremena na vreme, stvaraju sna¾ne
                  zemljotrese sa odreðenim periodom ponavljanja. Specijalni
                  paleoseizmolo¹ki metod, takozvani “trenèing”, omoguæava da se
                  potvrdi da je rejon potencijalnih zemljotresa pravilno
                  odreðen. Pomoæu ovog metoda prouèeni su seizmolo¹ko opasni
                  regioni na severnom Kavkazu, u gornjem Altaju i na Sahalinu, a
                  utvrðeni su i periodi ponavljanja zemljotresa za te regione.
                  Naredna etapa ukljuèuje posmatranje dugoroènih, u trajanju
                  od 10 do 12 godina, seizmolo¹kih predznaka zemljotresa. Kao
                  primeri mogu se navesti istra¾ivanja zemljotresa u zoni
                  Kurilskih ostrva i Kamèatke. U toj etapi mogu se razlikovati
                  regioni aktivnog i slabije aktivnog seizmolo¹kog procesa.
Treæa etapa predviða posmatranja srednjoroènih predznaka
                  stihije, u vremenu od 3 do 5 godina. Ti predznaci su uglavnom
                  seizmolo¹ki. Pri tom se koriste metode kao ¹to je otkrivanje
                  seizmièki aktivne oblasti, gde se registruje disonantnost
                  fokalnih mehanizama ¾ari¹ta sa slabom pozadinskom
                  seizmièno¹æu, otkrivanje sektora aktivizacije ili zati¹ja u
                  polju slabe i umerene seizmiènosti, posmatranja promena
                  seizmolo¹kog re¾ima u izdvojenom regionu.
Poslednja etapa vi¹estepene prognoze ukljuèuje posmatranje
                  kratkoroènih (od jedne godine do nekoliko meseci, dana pa èak
                  i minuta) predznaka moguæe tragedije. U datom sluèaju ¹iroko
                  se koriste moguænosti satelitske geodezije, tradicionalna
                  geodetska merenja, praæenja nivoa vode u bu¹otinama, rezultati
                  ispitivanja sastava i temperature podzemnih voda i gasova.
                  Prilièno je razvijena i srednjoroèna prognoza.
Zajedno sa Japancima
U praksi je i poseban sistem praæenja seizmièkih procesa na
                  Dalekom istoku. Na primer, u najopasnijim zonama u regionu
                  Petropavlovska Kamèatskog izgraðen je poligon na kome se,
                  pomoæu savremenih numerièkih stanica vr¹e posmatranja
                  razlièitih predznaka zemljotresa. Prate se pojave
                  elektromagnetskih anomalija, procesi promena Zemljine
                  povr¹ine, promene termo-polja. Vr¹e se i intenzivna
                  posmatranja kretanja nivoa podzemnih voda. Obavljena
                  istra¾ivanja omoguæila su da se precizno predska¾e Kronocki
                  zemljotres 1997. godine u istoènoj oblasti poluostrva
                  Kamèatka, zatim Ugljerski - u centralnom Sahalinu, avgusta
                  2000. godine, a takoðe i da se prognozira pojaèanje seizmièke
                  aktivnosti na ju¾nom Sahalinu, avgusta-septembra 2001. godine.
                  Prognoze su unapred predate Ministarstvu za vanredne
                  situacije.
U okviru poslova na srednjoroènim i kratkoroènim prognozama
                  za teritoriju Petropavlovska Kamèatskog, u Institutu je,
                  zajedno sa Geofizièkom slu¾bom Ruske akademije nauka, razraðen
                  i meðunarodni program. U oblasti prognoziranja zemljotresa,
                  Rusija tesno saraðuje sa Japanom, koji koristi podatke
                  dobijene na poligonima Rusije. Meðunarodni istra¾ivaèki centar
                  na Dalekom istoku je ruska stanica Karim¹ino, u sredi¹tu
                  poluostrva Kamèatka. Ta stanica je instalirana pre èetiri
                  godine naporima Instituta za fiziku Zemlje Ruske akademije
                  nauka, Geofizièke slu¾be Ruske akademije nauka i nauènika dva
                  japanska univerziteta. Stanica je jedinstvena po tome ¹to je u
                  regionu posmatranja nivo “industrijskih smetnji” veoma nizak
                  pa se u potpunost mo¾e koristiti osetljiva aparatura. U
                  blizini stanice èesto se dogaðaju zemljotresi, ¹to omoguæava
                  da se primenjuje savremena metodologija obrade podataka i
                  provererava niz teorijskih ideja.
U celini posmatrano, mre¾a seizmolo¹kih stanica na
                  Pacifièkoj obali zahteva delimiènu zamenu i modernizaciju sa
                  aspekta operativne veze - glavne komponente u sistemu
                  upozoravanja na nailazak zemljotresa i cunamija. U Rusiji je
                  sistem upozoravanja na cunami stvoren jo¹ pedesetih godina,
                  nakon sna¾nog zemljotresa na Kamèatki i severnim Kurilima. Taj
                  sistem je baziran na nacionalnoj mre¾i seizmolo¹kih stanica.
                  Operateri fiksiraju zemljotres, raspoznaju gde je epicentar,
                  utvrde snagu zemljotresa i odreðuju koliko je cunami opasan.