Programiranje mozga

[Bred]

Da li je moguæe programiranje mozga? Prvi
                  korak ka mentalnoj manipulaciji: leèenje »fantomskog« bola.
                  Neverovatna prilagodljivost mozga.
Paskal ®iro, lekar iz Sent Etjena, uspeo je da dovede do
                  promene u aktivnost mozga kakva je do sada bila nezamisliva.
                  Naime, naveo ga je da obavi odreðene zadatke, ali tako ¹to mu
                  je »podvalio« i umesto stvarnog podmetnuo iluzorni dogaðaj.
                  Kao odgovor, mozak je reorganizovao svoju aktivnost i ostvario
                  zadati cilj. Ovo otkriæe predstavlja vrlo va¾an korak u daljim
                  poku¹ajima da se ostvari izuzetno znaèajna teza: da mozak ipak
                  mo¾emo da primoramo da radi ba¹ onako kako mi to ¾elimo.
                  Drugim reèima, da stvorimo moguænost za manipulacije mo¾danim
                  funkcijama i od¹krinemo vrata za programiranje
                  »najkomplikovanijeg kompjutera« na svetu.
Sam eksperiment je naizgled veoma jednostavan. Pacijentu je
                  predstavljena slika povreðenog ekstremiteta u pokretu, tako da
                  je imao utisak da njime ponovo upravlja. Iluzija se stvara
                  pomoæu video ureðaja, koji su stvorili francuski nauènici
                  inspirisani radom svog kolege, Amerikanca indijskog porekla,
                  dr Vilajanur Ramaèandrana, direktora »Centra za mozak i
                  razumevanje« u San Dijegu, Kaliforniji. Godine 1996. on je
                  postavio hipotezu da takozvani »fantomski bol« nastaje
                  zahvaljujuæi raskoraku izmeðu namere mozga da pomeri povreðeni
                  ekstremitet i odstustva odgovora tog ekstremiteta. Da bi se
                  smanjila ta patolo¹ka disonanca, dr Ramaèandran predlo¾io je
                  stvaranje iluzije povreðenog uda u pokretu koristeæi obièno
                  ogledalo koje odra¾ava zdrav ekstremitet! Iluziju je kreirao
                  na sasvim jednostavan naèin. Pomoæu posebno postavljenog
                  ogledala prenosio je pacijentu pokrete zdrave ruke, a pacijent
                  je u ogledalu »video« kako se njegova nepokretna ruka kreæe.
                  Zahvaljujuæi ovom metodu, èetiri od pet pacijenata koje je
                  tretirao do¾ivelo je olak¹anje ili potpuno oslobaðanje od
                  bola!
Francuski nauènici, A¾ela Sirgl, sa Instututa za kognitivne
                  nauke u Lionu, i Paskal ®iro, prihvatili su i usavr¹ili ovaj
                  metod u leèenju »fantomskog bola«. Taènije, stvorili su
                  video-ureðaj koji, snimajuæi i pokreæuæi sliku zdravog
                  ekstremiteta tokom dva razlièita perioda, dozvoljava pacijentu
                  da vidi samo povreðeni ekstremitet u pokretu. Pacijent, za
                  razliku od eksperimenta sa ogledalom, vidi jedan a ne oba uda
                  u isto vreme, ¹to je veoma va¾no kada se prouèava efekat
                  iluzije.
Konkretno, izvr¹eni su eksperimenti sa tri pacijenata sa
                  paralizom ruke. Nakon tri jednosatne seanse tokom osam nedelja
                  oni su vizuelizovali sliku svog povreðenog uda, kako se
                  pokreæe nekoliko stotina puta. Pacijenti su izvodili sve
                  pokrete - od zatvaranja i otvaranja ¹ake do dohvatanja
                  predmeta. Na kraju tog ponovnog uèenja bol je znatno oslabio
                  kod dva pacijenta. Prvome je bol utihnuo za 40 odsto, a
                  drugome èak za 80 odsto, a umanjenje bola u paralizovanoj ruci
                  omoguæilo je prekid leèenja morfijumom. Jo¹ znaèajnije je to
                  ¹to je i ¹est meseci posle eksperimenta analgetski efekat jo¹
                  trajao.
Ovo otkriæe, komentari¹u svi istra¾ivaèi, potvrðuje
                  neverovatnu prilagodljivost mozga. Kada je pomoæu magnetne
                  rezonance praæena aktivnost regiona mozga odgovornog za
                  povreðenu ruku, nedvosmisleno je primeæeno kako se taj centar,
                  inaèe veoma malo aktivan, prilikom simulacije kretanja
                  povreðene ruke izrazito aktivira!
Zanimljivo je da prvobitni cilj nauènika nije bio da
                  otkriju i razviju tretman za »fantomsku bol«. Oni su se
                  zapravo interesovali za moguænosti oblikovanja mo¾danih
                  aktivnosti, konkretno, za zadivljujuæi kapacitet na¹eg mozga
                  da preoblikuje svoje nervne resurse i da reprogramira svoju
                  aktivnost. Nakon povrede, na primer. Ovaj fenomen postao je
                  poznat javnosti tek pre dvadesetak godina, zahvaljujuæi radu
                  americkog neurologa Majkla. M. Mer¾enièa (Michael M.
                  Merzenich). Sposobnost reorganizovanja mozga se, izmeðu
                  ostalog, manifestuje posle presaðivanja ¹ake. U tom sluèaju,
                  MR (magnetna rezonanca) prikazuje da u mozgu ostaje slika
                  atrofirane ruke pre presaðivanja. Ova èinjenica navela je
                  nauènike na ideju da uz pomoæ iluzije poku¹aju da re¹e problem
                  »fantomskog bola«.
Efikasno kao i presaðivanje
dr Vilajanur Ramaèandrana
Nauènici su, u toku ogleda, nameravali da saznaju da li na
                  cerebralnom nivou jedna jednostavna slika povreðenog uda u
                  pokretu mo¾e imati isti efekat kao presaðivanje. Uverili su se
                  da, kod pacijenata cija je bolest ubla¾ena, MR otkriva ni
                  manje ni vi¹e nego ponovnu aktivaciju motornog korteksa koji
                  komanduje povreðenim udom! Ovo otkriæe æe, kako smatraju
                  eksperti, sigurno uæi u anale neurobiologije.
Kako, u stvari, ovako jednostavna iluzija dovodi do
                  ubla¾avanja »fantomskog bola«? Senku sumnje izaziva èinjenica
                  da bolest ipak nije ubla¾ena kod treæeg pacijnta. Obja¹njenje,
                  prema An¾eli i Paskalu, le¾i u tome sto je ta povreda mnogo
                  starija - pet godina u odnosu na ¹est meseci kod prvog i dve
                  godine kod drugog pacijenta, pa ponovna obuka treæeg pacijenta
                  verovatno zahteva vi¹e vremena da bi pokrenula oblikovanje
                  mozga.
Kakav god da je uspeh ove metode, pa èak i ako je
                  pojedinaèan, on veæ budi nadu kod osoba kojima su ekstremiteti
                  amputirani.
Zapanjujuæa prilagodljivost mozga
                        velika je nada za sve one koji pate od neuroloèkih
                        bolesti ili mo¾danih trauma. Majkl M. Mer¾eniè se na
                        osnovu dosada¹njih istra¾ivanja nada da æe se razviti
                        video igrice ili psihièke ve¾be kojima æe stimulisti
                        moguænost kontrole funkcija mozga, reorganizovati nervne
                        veze i isto tako leèiti bolesti nastale usled nervne
                        degeneracije. Sa druge strane, mnogi veruju da se
                        kontrolom mo¾danih funkcija mo¾e uticati i na neke
                        funkcije èula. Tako nauènici Univerziteta u Viskonsinu,
                        u SAD, nastoje da podese video sistem koji bi pomogao
                        slepima da vide ono ¹to kamera snima uz pomoæ elektroda
                        postavljenih na jezik pacijenta.
Nauènici trenutno planiraju, da bi saznali jo¹ vi¹e o
                  metodu leèenja »fantomskog bola«, jo¹ jedan slièan ogled ali
                  ovoga puta sa vi¹e pacijenata. Ako se ova metoda poka¾e
                  efikasnom, prognoze su nauènika, da æe u bolnicama moæi da se
                  primeni veæ za pet godina. S druge strane, taj eksperiment
                  pokazuje ne samo da se mozak mo¾e oblikovati sa konkretnim
                  ciljevima veæ otvara put i novim metodoma leèenja. I to bez
                  lekova i hirur¹kih intervencija.
Ovo saznanje, meðutim, pokreæe lavinu mnogih novih pitanja.
                  Mo¾emo li, takoðe, prevariti mozak da bismo izleèili druge
                  bolesti? Psihièke poremeæaje, na primer? Do koje granice
                  mo¾emo preoblikovati mozak? Na sva ova pitanja nauènici imaju
                  samo delimiène odgovore.
Nakon intenzivne bolesti (opekotina, rana, preloma) ponekad
                  se dogodi da mozak imobilizuje nepokretan ud koji je pretrpeo
                  povredu da bi izbegao ponovni oseæaj bola. Postoji ideja da se
                  ovaj eksperimen mo¾e primeniti i za ubla¾avanje brojnih
                  neurotiènih bolesti. Verovatno je moguæe iluzijom leèiti i
                  parkinsonovu bolest i mo¾dani udar, u sluèaju da nervni putevi
                  nisu prekinuti.
Kada su u pitanju psihièka oboljenja, verovatno je da se za
                  leèenje depresije, mentalnih bolesti èak i sposobnosti
                  shvatanja, mo¾e iskoristiti dalji napredak saznanja o
                  moguænostima prilagoðavanja mozga. Jedina stvar koju, za sada,
                  nauènici sa sigurno¹æu mogu da tvrde je da treba veoma rano
                  intervenisati, dok mozak ne poprimi patolo¹ke funkcije. To je
                  poznato i u psihijatriji jer veæina lekara smatra da je
                  psihoterapija efikasnija ako se primenjuje na poèetku bolesti.
                  Svi dosada¹nji radovi sugeri¹u da se, u principi, mo¾e
                  reorganizovati veæina mo¾danih funkcija, ali jo¹ nisu poznate
                  granice preoblikovanja niti do koje mere se mo¾e ponovo
                  ustanoviti izgubljena funkcija, ili pobolj¹ati postojeæa.
                  Ipak, odreðene sposobnosti se razvijaju ponekad na ¹tetu
                  drugih, pe se, na primer, odreðeni aspekti inteligencije dece
                  pobolj¹ava video-igricama. Ali, ukoliko se tome previ¹e
                  posvete, deca postaju manje uspe¹na na planu emotivne ili
                  socijalne inteligencije. U tom sluèaju, nova saznanja u domenu
                  kontrole mozga mogu da poslu¾e da se stvore napredne video
                  igrice kojima æe se podsticati razvoj odreðenih sposobnosti.
Priredila: D. Laziæ